Biljana Ranilović

Dobar dan.Imam devojcicu od 13 god.sa kojom imamo velikih problema.Jako je lenja,neuredna,neposlusna,buntovna itd.i do skoro je bila samo kuci a sada je postala u skoli.Velike promena ponasanja ima,ne moze da se prica sa njom,savete a tek kritike nikako ne prihvata.Sve sto radi uradi na silu.Ne mogu da protumacim dal je ljubomorna,dal ima neke komplekse.Sve su to neki da kazem simptomi koje prate decu u pubertetu,al kod nje je najveci problem sto je agresivna i ima samo veliki revolt prema meni kao majci.Nema nacina da bilo ko dopre do nje i pronadje srz problema i stvarno vise ne znamo sta da radimo jer sve ce biti jos gore.Imala bi jos mnogo toga da vam napisem,al bi za sada htela da poslusam vas savet i predlog.Hvala

Desava se kod deteta od 8godina da na momenat se ukoci i ne mrda,to traje jako kratko i on kad se pokrene ne seca se toga? Ti "napadi" dešavaju se jednom u 5 dana, da li mi možete reći vase mišljenje sta je to ili sta bi moglo biti?

Poštovani, Imam blizance od oko 20 meseci. Problem je u tome što jedan udara glavom o zid illi pod. Dešava se sa razlogom npr brat mu uzme nešto iz ruke, ali i bez nama vidljivog razloga. Pedijatar to smatra odrazom karaktera i nije imala komentar na to. Čitala sam na raznim stranicama iskustva drugih majki i videla da se to prosto dešava i da prođe do nekih godina. Tako sam i ja shodno savetima i iskustvima ignorisala to ponavljanje, ali u tim trenucima bila pored deteta, pričala mu, objašnjavala ponekad ga i nežno fizički pomerala od zida. Nije mi bilo rešenje ni da vraćam otete stvari ili da ga prezaštićujem da bih izbegla te situacije jer sam smatrala da bi tek to bilo pogrešno na duge staze. Međutim, danas mu je brat izbio iz ruku neku kašičicu iz ruke a on se bacio na pod i udario glavom tako krvnički da se i sam iznenadio. Prestravila sam se. Brine me šta može da bude npr u vrtiću ili igralištu ako se desi. Dugo razmišljam i preispitujem se da li sam nesvesno doprinela nekako tome i mogu li nešto da promenim. Da Vam napomenem da živimo sa babom i dedom. Tata je brižan i nežan. Brak je stabilan. Od početka ih tretiramo kao individue ne kao "paketić". Trudim se da im posvetim podjednako pažnju. Inače, ja sam na trudničkom ponovo, tako nisam ni polazila na posao, dosta sam im posvećena kao i ostatak porodice. Oni su dugo čekana deca i smatram da su voljeni, ali su i učeni šta znači "ne" i smatram da nisu razmaženi. Znate li, ovako na daljinu, šta bih mogla da preduzmem ili promenim da ovo ublažim? Imate li savet. Unapred sam Vam zahvalna.

Moja cerka 15 god.ima strah od pauka i insekata.jos od detinjstva ali se to intenziviralo u zadnjih godinu dana a u zadnjih nedelju dana je bas haos.boji se paukova i stonoga kad vidi u kupatilo ili u sobi pa i onog najmanjeg.zivimo na primorju leti vrucine zimi vlaga nefali nam insekata cak i tarantelice mali gusteri zalutaju u kucu.Dotle je doslo da sinoc nije smela u toku noci uci u kupatilo da mokri vec trpela celu noc .ovih dana se tusirala i isla na wc kod babe -koja zivi u istoj kuci na drugom spratu.Ici cemo psihologu vidim vec da moramo al je na godisnjem pa moramo cekati.imamo li razloga za brigu. Devojcica je inace ok zdrava prava drustvena.

Dobro veče, imam 16 godina, odlična sam učenica pa mi mnoge stvari što se tiče ličnog sazrevanja i psihologije nisu jasne. Smatram da mi je neophodna stručna pomoć. Mnogo sam depresivna, emotivna, često plačem, osetljiva i veoma usamljena. Živim u složnoj i srećnoj porodici, ali okruženje je to što me čini nesrećnom. Društvo sa kojim sam odrasla kao da se preko noći promenilo i to je na mene mnogo uticalo. Svesna sam da se ne uklapam u njihovo društvo, zbog toga što sam u svemu uspešnija od njih, ali to do skoro nije bio problem. Mislim da je u pitanju ljubomora, ali nisam sigurna. Stalno pitam sebe da li sam nešto pogrešila i krivo mi je što me odbacuju na neki način jer smo odrasle zajedno. Koje je rešenje ovog mog problema? Unapred hvala