Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Placeholder doctor image

Prof. dr Aleksandar Kostić

Specijalista neurohirurgije

O lekaru

Prof. dr Aleksandar Kostić je neurohirurg iz Niša.
U toku studija radio je kao student - demonstrator na predmetu Histologija sa Embriologijom a i na predmetu Patološka Anatomija.
Stručnu praksu obavio je na Ginekološko-Akušerskoj i Oftalmološkoj klinici u Varšavi (Poljska).
Stručno i naučno se usavršavao na Neurhirurškoj Klinici u Jeni, Nemačka, a i na Institutu za Neurohirurgiju u Beogradu.
U svojstvu autora ili koautora objavljuje nekoliko naučnih radova u stranim i domaćim stručnim časopisima, i aktivni je učesnik nekoliko kongresa neurohirurga.

Angažovan je kao predavač u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji na temama vezanim za patologiju i lečenje bolesti kičme, kao i trauma mozga.

Izabran je za saradnika u nastavi na Medicinskom fakultetu u Nišu na predmetu Hirurgija sa ratnom hirurgijom, za naučna oblast neurohirurgija 2006-te god., a od 2008 izabran je u zvanje asistenta, a kasnije i profesora na istom predmetu.
Pregled kod dr Aleksandra Kostića možete zakazati putem Stetoskop.info sajta ili pozivom na 063/687-460.

Zakažite pregled

Najraniji datum: 08.04.2025.

Ako nađete odgovarajući termin u kalendaru, kliknite na 'Zakažite online'; ako ne, pozovite nas direktno na 063/687-460 odnosno klikom na dugme ispod.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled neurohirurga

6,000 RSD

O lekaru

Prof. dr Aleksandar Kostić je neurohirurg iz Niša.
U toku studija radio je kao student - demonstrator na predmetu Histologija sa Embriologijom a i na predmetu Patološka Anatomija.
Stručnu praksu obavio je na Ginekološko-Akušerskoj i Oftalmološkoj klinici u Varšavi (Poljska).
Stručno i naučno se usavršavao na Neurhirurškoj Klinici u Jeni, Nemačka, a i na Institutu za Neurohirurgiju u Beogradu.
U svojstvu autora ili koautora objavljuje nekoliko naučnih radova u stranim i domaćim stručnim časopisima, i aktivni je učesnik nekoliko kongresa neurohirurga.

Angažovan je kao predavač u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji na temama vezanim za patologiju i lečenje bolesti kičme, kao i trauma mozga.

Izabran je za saradnika u nastavi na Medicinskom fakultetu u Nišu na predmetu Hirurgija sa ratnom hirurgijom, za naučna oblast neurohirurgija 2006-te god., a od 2008 izabran je u zvanje asistenta, a kasnije i profesora na istom predmetu.
Pregled kod dr Aleksandra Kostića možete zakazati putem Stetoskop.info sajta ili pozivom na 063/687-460.

Više informacija

Specijalizacija

Neurohirurgija

Oblasti Medicine

Neurohirurgija

Grad

Niš

Ustanove u Kojima Radi

Poliklinika Human

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije završio sa prosečnom ocenom 9.97.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistarske studije - odbranio je magistarsku tezu vezanu za tumore mozga, pod nazivom:”Kliničke, patohistološke i morfometrijske karakteristike astrocitoma mozga”.

Radno Iskustvo

Neurohiruška klinika Klinički centra u Nišu

Kliničkom centru u Nišu na Neurohirurškoj Klinici.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 241

  1. Poštovani,
    idem na operaciju vratnih delova kičme imam jake bolove u leđima glavi plećkama i želim da znam kakva je to operacija da li je opasna koliko traje i koliko vremena treba da se oporavim možete li mi reći sve što ima veze sa ovom operacijom jer se bojim  Hvala

    Odgovoreno: 12. 06. 2009.
    • Prof. dr Aleksandar Kostić
      Poštovani,
      iako niste naveli tačnu dijagnozu, pretposvljam da se radi o operaciji diskusa vratnih pršljenova. To je rutinska neurohiruška operacija, koja nosi nešto veći stepen rizika od komplikacija nego li operacije lumbalnih diskusa. Trajanje operacije zavisi od tipa lečenja (da li se stavljaju veštacki vratni diskusi, da li se radi o fiksaciji vratnih pršljenova pločicama, ili ugrađivanju takozavnih cage-eva). U prvom slučaju neki centri u svetu praktikuju otuštanje bolesnika iz bolnice u narednih 24 do 48 sati, u ovim drugim zadražvanje je duže uz nošenje vratne kragne. U svakom slučaju nastavak lečenja po otpustu često podrazumeva i višemesečnu rehabilitaciju
      Pozdrav
  1. Poštovani,
    pre par dana sam usled jakih bolova i otoka u lumbalnom delu dobila terapiju movalis 15mg 2*1/2 i bedoxin 3*1. Bolovi su se nakon četvrtog dana povećali, kao i otok. Da li to znači da imam lošu reakciju na neki od lekova?
    Hvala

    Odgovoreno: 12. 06. 2009.
    • Prof. dr Aleksandar Kostić
      Poštovani,
      znači da lekovi ne deluju, i da bolest napreduje. Potreban vam je klinićki pregled, radi postavljanja dijagnoze i eventualnog revidiranja terapije
      Pozdrav
  1. Poštovani,
    pišem vam vezano za moju sestru koja ima 30 godina, i unazad 5 godina patila je od jakih glavobolja, nakon čega je radila mr na kojoj su ustanovili (neznam dali sam tačno napisala, nadam se da ćete razumjeti): intra kranijalno; arterije cerebri medija dextra, koje bi mogle upućivati na aneurizmu, proširenje krvnog suda. To su joj ustanovili prošle godine, nakon čega joj je doktor savjetovao da uradi angiografiju, ali pošto je još mlada savjetovao je da to uradi kasnije, jer je sestra planirala trudnoću, i kao da nakon poroda dodje ponovo na kontrolu i da onda odluče šta će da rade. Rodila je bebu, kojoj je sada 4 mjeseca i bila je na kontroli 09. 06. 2009 nakon čega su joj preporučili da uradi angiografiju, pa posle operaciju, koju bi trebala da uradi u Tuzli, ali zbog dužeg čekanja preporučili su da to odradi u Beogradu u bolnici vojna akademija, kao da bi tamo mogla prije da odradi. Interesuje me, da li je angiografija opasna i kako se radi operacija, i da li je rizična, i gdje bi mogla da odradi tu operaciju. Unaprijed hvala.

    Odgovoreno: 11. 06. 2009.
    • Prof. dr Aleksandar Kostić
      Poštovani,
      verovatno vam je vas neurohirurg napomenuo da je anurizma zapravo tempirana bomba u glavi, čije se vreme pucanja teško može pretpostaviti. Ponakada po otkrivanju jako brzo pucaju a ponekada su im potrebne godine ili decenije. Najtačnija metoda za otkrivanje anurizmi jeste cerebralna panangiografija, ali sa napretkom tehnike i mr angiografija i ct angiografija, po stopi sigurnosti i osteljivosti se približavaju angiografiji. Sama angiografija je invazivna dijagnostička metoda, i skopčana je sa određenim procentom komplikacija (najvažnija 0,5 do 0,1% prolaznog ili trajnog neurološkog deficita). Operacija anurizmi na arteriji cerebri mediji se uglavnom radi klasičnom operacijom, a ne embolizacijom, jer je endovaskuarnim metodama okluzije ova lokacija teže dostupna nego operatoru neurohirurgu. Operacija spada u domen rizičnijh u neurohirurgiji, i prema svetskim prosecima smrtnost je 5% , ovde se ne računaju moguće komplikacije tipa raznih tipova slabosti ekstremiteta ili oduzetosti. U Srbiji postoje nekoliko centara ged se ovakve operacije rutinski rade (Novi Sad, vma, institut za neurohirgiju, niška neurohiruška klinika). Mogu da kažem što se tiče moje ustanove, neurohiruške klinike u Nišu, da bi dijagnostika, i u slučaju pozitivnog nalaza, operacija bile odrađene bez ikakvog čekanja. To se pokazalo na primeru nekoliko stranih državljana rađenih u našoj ustanovi (iz makedonije, RS, Italije, Rusije, USA). Što se tiče vma ili drugih ustanova ne bih znao kakva je procedura i koliko je vreme čekanja.
      Pozdrav
  1. Poštovani,
    Dečak star 4 god. Prvi put operisan u četvrtom mesecu /hidrocefalus/ i rađena je revizija u devetom mesecu svi nalazi do sad su urednio dobri. Pitanje-da li postoji mogućnost skidanja pumpice ili dokle je mora nositi
    Zahvalna majka

    Odgovoreno: 10. 06. 2009.
    • Prof. dr Aleksandar Kostić
      Poštovani,
      stavaljanjem pumpice rešen je krupan zdravstavni problem. Ipak, time se pokazalo da je dete šant zavisno (bez postavljenog šant sistema, tj. pumpice hidrcefalus bi dalje napredovao i doveo do oštećenja mozga). Dakle, nema skidanja pumpice. Kontrole su neophodne, kako je vas neurohirurg odredio.
      Pozdrav
  1. Poštovana,
    Evo sad će godina dana kako imam jake bolove u krsnom djelu kičme i trnjenje prstiju u obe ruke, prstiju leve noge i trnjenje leve strane lica. Više puta primijo sam inekcije i uradijo sam fizikalne terapije ali mi to ništa nije pomoglo. Na smimku magnetne rezoranse mi je diagnoza dg. Hernija disci i. V. L3 i l4 et l4 i l5. Između l2/l3 pršljenova postoji hernija shmor1‚postoji tendecija potpunog premeštavanja i. V. Prostora između l1 i l2 sprijeda. Postoje degenerativne promjene i. V. Discima i pršljenskim tjelima svih lumbalmih pršljenova uz značajno sužene i. V. Prostora između l5 i s1 pršljenova sa znacima diskertuloze. Bolovi su povećani pri hodanju a pri leženju su neprimetni. Meni je sada 60 godina pa vas molim da mi kažete šta mi je činiti.
    Unapred zahvalan Neđeljko.

    Odgovoreno: 08. 06. 2009.
    • Prof. dr Aleksandar Kostić
      Poštovani Neđeljko,
      Sve simptome koje navodite se ne mogu objasniti dijagnozama koje ste naveli, a to su disk hernijacije nađene na mru u lumbalnom delu. Trnjenje prstiju ruke i leve strane lica za uzrok imaju neke druge razloge, dok su vam hernije disci l3/l4 i l4/l5 verovatan uzrok tegoba vezanih za noge. Obzirom da Vam je 60 godina, te da su promene vezane za više nivoa na kičmi, pitanje je da li bi neka operacija bila od velike koristi. No, ipak savetujem da se javite vašemu neurohirurgu koji će pogledati snimke i klinički Vas pregeledati, i doneti odluku o eventalnom operativnom lečenju...
      Pozdrav.

Prikazano 221-225 od ukupno 241 pitanja

Zakažite pregled kod Prof. dr Aleksandar Kostić

ZAKAZIVANJE 063/687-460