Prof. dr Aleksandar Kostić

Specijalista neurohirurgije

Telefon za zakazivanje
063 687 460

Telefon za zakazivanje

Prof. dr Aleksandar Kostić, Specijalista neurohirurgije

Telefon za zakazivanje

Raspored rada doktora

Najraniji datum : 28.11.2024.
Prikaži kalendar >

Oblasti medicine

Specijalizacija

Ustanove u kojima radi

Grad

Jezici

Raspored rada doktora


Cenovnik usluga


Naziv usluge RSD
Pregled neurohirurga
5,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 241

  1. Poštovani,
    Prije 3 mjeseca sam imala moždani udar, operisala sam se u Beogradu i sve je proteklo u najboljem redu. Od tada doktor mi je prepisao da pijem po 1 Fenobarbiton 3 mjeseca, a kako su sada ta 3 mjeseca istekla, terapiju mi je produžio još tri mjeseca. Mene zanima koliko dugo se u prosjeku pije ovaj lijek nakon operacije, da li ostavlja neke posljedice i kako dejstvo ima na organizam.
    Unaprijed zahvalna.

    Odgovoreno: 27. 06. 2009.
    • Prof. dr Aleksandar Kostić

      Poštovana,
      Koliko dugo: dok eeg nalazi koje radite na 3 meseca ne budu normalni, tj. prestanu da prikazuju spec. epilep. spremnost. Tada se doza leka smanjuje odnosno ukida. Dužina korišćenja leka je individualana, ali najčešće nakon 2 do 3 kontrolna eega lek se ukine. Lek može da dovede do oštećenja jetre, da dovede do pospanosti, gubitka motivacije, psihičke usporenosti (zato se uzima uveče). Pretpostavljam da vam je lekar koji ga je propisao, napomenuo nešto o tome da dok uzimate lek ne smete da obavljate radnje kojima možete ugroziti živote i imovinu sebe i drugih, da nema alkohola, prekomerenog izlaganja suncu, prekomrenog gledanja tva ili fiz. Radnji kojima možete sebe dovesti u " kiseonični dug" (zadihati se)...
      Pozdrav.

  1. Pitanje je vezano za mog oca ima 72 god. I pre pet meseci je primljen na neurohirurgiju u Beogradu, zbog moždanog udara tu je lečen 36 dana, nije operisan jer je postojao hematom, koga su oni sa lekovima razbili, nakon bolnice poslat je na kućno lečenje gde je bio 15 dana, nakon toga odlazi u banju Selters u Mladenovcu, tamo je bio 30 dana, vraćen je kući i za 15 dana njemu se pogoršava stanje, dobija temperaturu, teško diše i jede, odlazimo ponovo u bolnicu, primljen je u Sv. Savu i tamo mu je ct pokazao da je u pitanju tumor glioblastomi, nakon 10 dana provedenih u bolnici pušten je kući. Nije izvršen nikakav hiruriški poduhvat, od moždanog udara je izgubio govor, nehoda, desna strana je u pitanju, nepokretan je, samo leva noga i ruka funkcionišu. Moje pitanje za vas je da li ova vrsta tumora glioblastoma može na neki način da se izleči, da li postoje neki lekove ili terapije, oni su mu prepisali mazepin ( karbapin), i dexason kroz tablete. Ali nas interesuje da li postoji nešto ili neki postupak na koji način bi se on trajno izlečio. Odnosno trajno da se uništi, i da omogući da nekako progovori.
    Hvala.

    Odgovoreno: 22. 06. 2009.
    • Prof. dr Aleksandar Kostić

      Poštovani,
      nažalost, kako su vam verovatno lekari već rekli, glioblastoma muliforme, je najmaligniji od svih astrocitoma mozga, difuzan je tumor, i operacija ne rešava bolest, već obično daje jedan vremnski period, tokom koga se bolesniku daje malo vremena do sledećeg pojavljivanja tumora (recidiva). Ovaj period obično iznosi od 3 do 4 meseca do godinu, godinu i po. I to pod uslovom da se nastavi i onkološko lečenje. Ako je u teškom stanju primarno ili je jako velik, ili dubok, neurohirurzi se ni ne odlučuju da rade operaciju, plašeći da bi išta samo pogoršala stanje bolesniku
      Pozdrav

  1. Poštovani doktore,
    imam 39 godina, od 20 aprila ove godine imam diskus herniju vrata između c4 i c5 koja ide prema levo i prema kičmenoj moždini ali je ne pritiska kada sam u ravnom položaju (stav ili položaj mirno) međutim kada spustim glavu ili podignem trne mi desna noga i desna ruka. Ponekada imam utrnulost i sa leve strane (noga i ruka). Imam i vrtoglavice više kao ošamućenost. Nosim šancovu kragnu od 1. maja. Neurohirurg mi je rekao da idem na terapije vežbam, plivam i čekam, da za oporavak iz takvog stanja treba mnogo vremena možda i godinu, dve pa čak i tri. Tek onda, kaže on, ako nema poboljšanja, ili ima pogoršanja razmatra se da li treba hiruška intervencija. Kaže svaka operacija je rizik i on za sada neće da razmišlja o tome. Ja od 1. maja idem na terapije i vežbam od 1. juna ali nema nekog značajnog pomaka, samo kad sam u kragni i ležim onda nemam velike tegobe. Šta vi mislite o tome, o operaciji? Interesuje me još da li zaista može da mi bude bolje tj. da mi bude sasvim dobro ako nastavim terapije i vežbe?
    Hvala pono, pozdrav, Tatjana.

    Odgovoreno: 19. 06. 2009.
    • Prof. dr Aleksandar Kostić

      Poštovani,
      indikacije za operaciju dh, su: prisutnost kliničke slike koja  ne prolazi na fizikalni tretman, ili konzervativno lečenje (naročito ako se ispoljava slabost na rukama ili nogama), zatim na mru nađena jasna dh, pozitivni nalazi elektrofizioloških ispitivanja (emng, sep). Ovome se može dodati i rešenost bolesnika da sa lečenjem ne okleva, već da odlučno krene u eliminaciju uzroka kompresije, tj. operaciju. Ipak, iako vi ispunjavate većinu ovih uslova, vaš neurohirurg predlaže defanzivnu taktiku, verovatno na osnovu nekih nalaza, kliničkih ili parakliničkih, ili možda i vaše motivacije za operativnim lečenjem. Naravno da je operacija rizična, ali se ona rutinski izvodi na našim klinikama, mikrohirurški, već duže vreme. Možda je dobra ideja da razgovarate sa vašim fizijatrom, i da ga otvoreno pitate za uobičajne vremenske rokove tokom kojih dođe ili ne dođe do poboljšanja u ovakvim slučajevima. Ipak oni (fizijatri) definitvno to bolje znaju nego mi (neurohirurzi). Lično mislim da su dve ili tri godine preduge za nošenje vratne kragne, ograničenu sposobnost rada i svakodnevnog življenja, ako postoji objektivna mogućnost da se operacijom stanje popravi.
      Pozdrav

  1. Poštovani doktore,
    pisala sam vam pre ali nisam sve pojedinosti navela. Čekam operaciju cv- vi. Bolovi su neverovatni bole me ruke i trnu mi kao i plećke i kralježnica a kad me uhvati bol u glavi ništa ne pomaže. Operacija treba da bude krajem juna ili početkom jula želim da znam da li će moj problem ovom operacijom da se reši i koliko treje oporavak posle operacije kao i koliko je riskantna, da li će svi moji problemi da se reše i ako hoće ili neće što onda. A problem je i sa ostalim diskovima kao th xii- l i. Da li je pametno i to operisati jer bolovi su prisutni 24 sata nikakvi lekovi ne pomažu počele su mi trnuti noge i ne mogu da hodam kad idem uz stepenice ne mogu da se penjem kao da nosim na nogama hiljadu kila što da radim i kako se moj problem može rešiti. Znam da operacija ne može sve da reši ali da li će mi biti bolje. Neki čak kažu da može doći do toga da ostanem nepokretna. Ne verujem u to ali želim vaše stručno mišljenje. Što se tiče operacije trebam da stavim umetne diskove jer su moji 100% uništeni. Ja iman svoju vlastitu firmu za čišćenje da li ću se moći posle oporavka baviti još čišćenjem i koliko dugo nakon operacije neću smeti da vozim auto i kako da se čuvam posle operacije što smem a što ne. Živim u Finskoj ali da vam budem iskrena ne verujem baš ovim lekarima ovde mislim da su naši lekari bolji zato vas molim da mi sve lepo objasnite ali da vas razumem jer ja ne razumen stručne izraze. Izvinite ako sam naporna ali ovaj problem me muči već godinama a imam dvoje male dece i svi ispaštaju zbog mene jer jako sam postala nervozna bojim se da nisam i psihički bolesna od svega ovoga,
    Hvala vam mnogo unapred

    Odgovoreno: 15. 06. 2009.
    • Prof. dr Aleksandar Kostić

      Poštovani,
      Finska je poznata po dobrim neurohirurzima, i mislim da nije na odmet da uvažite njihove odgovore na vaša postavaljena pitanja, obzirom da vam na ista znatano bolje može odgovoriti neko ko vas je klinički pregledao i u rukama držao mr snimke vaše kičme. Sve tegobe koje navodite mogu imati veze samo sa vratnim delom kičme ali njima mogu doprinuti i izmene na nižim delovima kičme. To se može utvrditi odgovarajućom dijagnostikom. Verovatno je i plan da se najpre vrat operiše a nakon toga ako ima potrebe i niži delovi kičme. Vožnja automobila ne bi trebalo da bude problem u slučaju uspešno izvedene operacije, i u slučaju da se slabost na ekstremitetima ne produbljuje. Što se tiče bolova i naročito glavobolja nemojte očekivati da se potpuno nestati, ali verujem da će biti blaži, i da ćete nastavakom fizikalnog lečenja uspeti da se sa njima izborite. Što se tiče rizika da ne bi ponavaljao, ono sto sam predhodnom pacijentu već pisao, izvolite to procitati, to se odnosi i na vas/ srećno
      Pozdrav

  1. Imam suženje spinalnog kanala na vratnom dijelu kralježnice. Simptomi su smanjena funkcija ruku, bolovi u vratu, ramenu i u rukama, blago narušena fina motorika, blagi bolovi u nogama a izraženi kod penjanja uz stepenica - već nakom 10-ak stuba. Grčevi u nogama. Sve ove simptome bih radije podnosila nego se podvrgla operaciji, ali mi rekoše da bi se moje stanje moglo još znatnije pogoršati te da ukoliko budem dugo čekala - neće ni operacija pomoći jer će nervna oštećenja postati trajna. Da li mi možete reći više o operaciji, načinima i naročito rizicima. Postoje li neke zemlje u kojima su rezultati znatno bolji nego u drugima i slično.
    Unaprijed zahvaljujem

    Odgovoreno: 15. 06. 2009.
    • Prof. dr Aleksandar Kostić

      Poštovani,
      stenoza spinalnog kanala vratnog dela kičme, podrazumeva udruženost degenerativnih promena koštanog, ligamentarnog i hrskavičavog (čitaj diskusa) tkiva tj. parata. Zavisno od urađenog mra vratnog dela kičme, neurohirurg može primetiti koje su promene najdominatnije, i operaciju usmeriti na njih. Obično se radi o diskus hernijama, čije uklanjanje može značiti prestanak protiska na nerve korenove ili kičmenu moždinu. Ponekada se prkatikuje skidanje većeg broja dikusa uz fiksaciju i povezivanje nekoliko vratnih pršljenovima posebnm titanijumskiam pločicama, ponekada se radi i zadnji pristup uz skidanje zadnjih delova pršljena tkz lamina, uz fiksaciju. U slučajevima da domnantno jedan diskus pravi problem, moguća je njegova zamena veštačkim diskusom (vrsta proteze), i u takvim slučajevima, bolesnik već za 48 sati, može napustiti bolnicu, i dalje se opravaljati, čak i bez vratne kragne. Rizici kod ovakvih operacija su veći nego li kod operacija nižih tkz lumbalnih delova kičme/ odnose se na površne ili duboke infekcije rane, kravarenja unutar rane ili unutar spinalnog kanala, curenje moždane tečnosti, povrede nervnog tkiva ili organa ili krvnih sudova vrata. Ipak, procenti ovih komplikacija su dovoljno niski da se ove operacije rutinski rade u većini neurohiruških klinka na Balkanu. Obzirom da dostupnost savremenih materijala i proteza mišljenja sam da su se naši centri stavili u istu ravan sa onima u Nemačkoj, ili zapadnoj Evropi, koji imaju nešto veću tradiciju upotrebe istih.
      Pozdrav

Prikazano 216-220 od ukupno 241 pitanja




Zakažite pregled kod Prof. dr Aleksandar Kostić