Psiholog Aida Zonjić

Pre nekoliko dana sam na stresnu situaciju odreagovala neuobičajeno. Tog dana sam nekoliko sati pre posla već bila napeta i pod stresom. Na poslu su, dok sam radila, počele da mi se tresu ruke. U toku posla sam doživela histeričnu viku od strane svog nadredjenog, na šta sam odreagovala plačom i takodje su mi se, i tada, nekontrolisano tresle ruke. Mučila sam se a zatim je usledilo i gušenje. Nakon tog napada gušenja situacija se na tren smirila, ali je ubrzo nastupio još jedan isti napad gušenja, istim intenzitetom. Nikada mi se tako nešto nije desilo u životu! Šta mi savetujete?

Poštovani, već neko vrijeme imam anksiozne poremećaje, koje su prouzrokovane monotonim i melaholičnim životom. Nemam niti sam imao ikada djevojku, niti sam igdje isao van svoje države. Bio sam jedan od najboljih studenata u svojoj genaraciji, na ekonomiji. Ne pijem, ne pusim, ne drogimram se, osim sto pijem pola godine 1, 5mg lexiliuma, iako mi nesto ne pomaže. Materijsalno ne živim loše, ali jedini kuci radim. Mrsav sam i visok, ali jako sam nesiguran da pridjem djevojci. Nemam mnogo prijatelja, iako sam sportski tip, idem u teretanu. Recno mi je da imam socijlanu anksozynost i to jaceg intezita. Preokupiran sam sa svojim strahovima, boljim se da sam fizioloski bolesan, iako mi nije nista, konttrolisao sam se, valjda sam hipohondar, imam samo 2 druga jedan je melaholican i energetski vampir, uvijek mi ubije i ovo malo volje za životom, ali me strah da cu ostati bez ijednog prijatelja. Kako da prekinem druženje sa njim, jer on stvarno nije dobro, a ja nemam više prijatelja, čak se bojim da će drugi da me ispijavaju sto sam mrsav i sto sam anksiozan, neko vec to pirmjecuje, na poslu nisam sa nikim u pristnim odnosima ali nabacim lazni osmjeh. Takodje kako da se oslobodim straha od ljubavi? Jeidnio seks imam sa prijateljicama noci. Pozz milos

Zdravo. Davne 1994 god sam iznenada dobila panicni napad sa svim mogucim simptomima koji su trajali pola sata. Bilo je uzasno, mislila sam kraj, odvezli me u hitnu, neka inekcija i kuci. Nisam znala sta mi se desilo, niti mi je ko objasnio sta mi se desilo i zasto. Od tog dana vec21 god apsolutno sve simptome imam svakog dana, razna ispitivanja, svaki dan analize, prosla sam sve sto se moglo proci, pila ekove, vitamine, cajeve, akunputura, psihoterapija, odmor u prirodu, sve sto je trebalo probalap. Imam normalan zivot sto se tice porodica, muza, finansije, slobode, sve i vise nego sto treba. Samo imam problem sto svaki dan od te davne godine imam vrtoglavicu, ljuljanje tla, gusenje, preznojavanje, malaksalost, mucninu i bezvoljnost. Dg: f40, agorafobija. Ne pamtim jedan dan bez upornih simptoma koji su nekad toliko jaki da kao da umirem. Dugo sam pila bromazepam po potrebi jer mi samo to prepisivali, kasnije posle mnogo god ukljucili zoloft jednu ujutru od 50mg, to sam pila pet godina i vrlo mali pomak skoro nikakav. Sad pijel latu/ciplarex ujutru 5 mg i uvece 10mg i bromazepam po potrebi. Lecim se privatno godinama. Niko nije uspeo da mi smanji tegobe ni lekovima ni razgovorima. Sta da radim, dali je moguce da neko godinama trpi najteze muke a uzrok ne znam, a leka nema. Sve sto je trebalo sam vise puta ispitivala, isla kod doktora svih mogucih i tako 21god. Svaki dan sam aktivna sve stignem da odradim, i da niko ne primeti ali trpim uzasne tegobe sve vreme, od glave do pete sve me boli. Zasto? Daj te mi savet.

U braku sam 32 godine sa ženom koju iskreno i mnogo volim. Siguran sam da voli i ona mene. Veoma malo smo se svađali svih ovih godina. Nikada, zaista nikada nisam bio ljubomoran ni na šta. Nikada mi nije davala povoda za to. Porodičan je tip i nije sklona nikakvim flertovima. Dakle po tom pitanju sam bio potpuno miran. No desi se ovakva situacija: 24 septembra ove godine ona se sretne sa čovekom koji joj je bio prvi mladić a sa kojim je raskinula još davne 1978. Godine. On je pozove na kafu i svrate u kafić. Tu se zadrže oko sat vremena. Ja je pozovem, a ona pošto me je i videla dok sam je zvao, jer sam se kretao niz ulicu u kojoj je taj kafić, ona mi kaže da i ja svratim. Tu se mi upoznamo ma sledeći način: ona me predstavi: ovo je moj muž pa malo zaćuti a ja kažem a čovek je?. Ona malo zbunjena kaže: ja ne umem da lažem ovo je moja prva ljubav. Tu smo sedeli još 10-tak minuta pa ona i ja otišli. Kasnije sam je, neiskreno sa željom da iz nje nešto izvučem ispitivao o odnosu sa tim mladićem. To je bila mladalačka ljubav kada je ona imala 17 i 18 godina. U toku razgovora mi je rekla da su razgovarali o životu o porodicama o deci ali da je on rekao da je samo nju ozbiljno voleo. Ona ga je prekinula (po onome kako mi je rekla): ne laži. Kasnije negde ju je podsetio na mesta gde su se ljubili što je ona takođe prekinula. Nisu imali seksualne odnose jer je bila devica kada sam je ja upoznao 1984. Godine. Kasnije sam je još ispitivao o toj vezi pa mi je ona rekla da joj je žao što nije sačuvala divna pisma koja joj je slao iz vojske. Govorila mi je da je nestalan i da je stalno odlazio i vraćao se a ona ga je čekala. Čini mi se da je sa puno emocija o svemu tome govorila. On je postao uspešan čovek u materijalnom pogledu. Ona i ja živimo prilično skromno ali ne oskudevamo. Imamo dva odrasla sina koji su završili fakultete i žive daleko od nas. Ovaj događaj je u meni izazvao jaku ljubomoru i strah da će prestati da me voli. Stalno razmišljam o tome. Ta razmišljanja su mi potpuno poremetila san pa veoma loše spavam. Budim se i pomislim da će me ostaviti. Stalno se upoređuje sa tim čovekom. Počeo sam i nju da opterećujem. Pričali smo dosta otvoreno i ona tvrdi da je to davna prošlost, da je od tada prošlo 37 godina i da sam ja za nju sasvim dobar izbor, da voli mene i naše sinove. To joj verujem ali me ipak muči ljubomora. Zbog toga gubim pomalo i poverenje u nju (a imao sam neograničeno poverenje) . Te negativne misli koje me opterećuju nikako da izbijem iz glave. Gubim i apetit pa malo jedem. Kako vreme protiče to se ne smanjuje. Molim vas šta da radim? Kako da ovo prevaziđem? Kako da sačuvam brak i da ne narušim odnose sa suprugom bez koje nebih mogao da živim. Da li mi je potrebno lečenje i kome da se javim. Meni se čini da sam to ne mogu prevazići. Unapred zahvalam.

Imam još nešto da pitam apropo mojih pitanja koje sam Vam postavila u vezi mog oca koji pije. Naime pre neki dan rekla sam mu da sam postavila pitanje psihologu i rekla sam mu to što ste Vi rekli ali on kaže: "Da, volim da pijem, i neću da se lečim" i šta sad ja tu više da uradim? Rekli ste "stoga bi bilo dobro da Vi zajedno sa majkom, njegovom suprugom, pokušate da ga motivišete na lečenje, a ako on to ne želi da sebe zaštitite ograđujući se od takvog njegovog ponašanja" molim vas recite mi kako da se ja ogradim od takvog njegovog ponašanja? Npr on kada popije on tada lupeta pred ljudima neke stvari o meni i našoj porodici i mene je toga užasno sramota, on time meni nanosi ljagu i sramotu.