Psiholog Aida Zonjić
Psiholog Aida Zonjić
Psihijatrija
Geštalt psihoterapeut Aida Zonjić poseduje dugogodišnje iskustvo u radu sa ljudima kako u privatnim firmama, tako i u velikim medicinskim sistemima.
BeogradJezici: Srpski, Engleski
Zakažite pregled
Slobodni termini za ovog lekara se ne prikazuju online, ali pregled možete zakazati na upit — kontaktiraćemo Vas radi potvrde termina.
Zatražite termin onlineO lekaru
1982 - Diplomirala psihologiju na Univerzitetu u Beogradu
1983 - Edukacija iz oblasti porodične terapije i terapije alkoholizma
2002 - Edukacija za radionice "Učionica dobre volje" i "Aktivno učenje"
2005 - Završila prvi stepen iz REBT- TERAPIJE kao jednog od najsavremenijih i najefikasnijih oblika psihološke pomoći i rešavanja psihičkih problema
2006 - Dobija zvanje Geštalt psihoterapeuta
Poseduje položen stručni ispit za stručnog saradnika- psihologa u prosveti
Najuže obučena za rad u oblasti industrijske psihologije, rad sa kadrovima, profesionalna orijentacija, profesionalna selekcija, motivacija za rad, obrazovanje i usavršavanje kadrova kao i kompletan domen individualne i socijalne problematike kadrova
Autor profesionalnih radova iz oblasti psihologije koji su objavljivani u stručnim časopisima, fabričkim novinama kao i nekih TV i radio emisija iz oblasti psihološke edukacije mladih, stručni saradnik u nekim časopisima namenjenim ženama ( "Blic - Žena ", "Lepota i Zdravlje"i sl. ) gde odgovara na pitanja čitalaca i piše tekstove na određene aktuelne teme iz oblasti psihologije
0+godina iskustva
Radno iskustvo
Domu zdravlja Jedro
(2014) Zapolsena kao psihoterapeut.
Dom zdravlja Dr Ristić
(2009) Zapolsena kao psihoterapeut.
O.Š. "Đura Jakšić" i "Nikola Tesla" u Beogradu
(2007–2009) Psiholog-stručni saradnik.
Privatno savetovalište "Kućni prijatelj", u Beogradu
(2005–2007) Psihoterapeut.
NIS, rafinerija nafte Pančevo
(2004–2005) Psiholog.
Firmi "Avala Ada" u Beogradu
(1982–2004) Psiholog.
Obrazovanje
Filozofski fakultet Univerzitetu u Beogradu
(1982) Osnovne studije psihologije.
Članstva
Podaci o članstvima nisu uneti.
Ocene i iskustva
Još uvek nema ocena.
Svi odgovori doktora (149)
?
Pitanje #1424041. 12. 2015.
Ne mogu noću da spavam, imam nesanicu, malaksao sam.
Ne mogu noću da spavam, imam nesanicu, malaksao sam.
Aida ZonjićPsiholog
?
Pitanje #1423941. 12. 2015.
Zašto ljudi imaju tikove i kako se to leči? U pitanju je mlađa
Zašto ljudi imaju tikove i kako se to leči? U pitanju je mlađa osoba, student.
Aida ZonjićPsiholog
Poštovana,
Najčešči uzrok tikova jeste velika napetost i anksioznost kod osobe koja se često potiskuje, organizam reaguje mehanizmima odbrane, a pošto se energija straha ili druge emocije negde mora ju transponovati, može se ispoljiti u vidu nevoljnih radnji koje se zovu tikovi. Osoba može otići na savetodavni razgovor pa posle i na psihoterapiju kod nekog stručnjaka koji se time bavi i problem se može rešiti.
Najčešči uzrok tikova jeste velika napetost i anksioznost kod osobe koja se često potiskuje, organizam reaguje mehanizmima odbrane, a pošto se energija straha ili druge emocije negde mora ju transponovati, može se ispoljiti u vidu nevoljnih radnji koje se zovu tikovi. Osoba može otići na savetodavni razgovor pa posle i na psihoterapiju kod nekog stručnjaka koji se time bavi i problem se može rešiti.
Razgovor možete zakazati ovde.
Pozdrav
Pozdrav
?
Pitanje #14237230. 11. 2015.
Aida ZonjićPsiholog
Poštovani,
Pristupite joj na nežan i prijateljski način kao potrebu da ode na sistematski pregled, a u okviru njega neka se zakaže i neuropsihijatar koji će posle pregleda moći da kaže da li je u pitanju demencija ili nešto drugo. Ako bude trebalo dobiće i adekvatnu terapiju.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Pristupite joj na nežan i prijateljski način kao potrebu da ode na sistematski pregled, a u okviru njega neka se zakaže i neuropsihijatar koji će posle pregleda moći da kaže da li je u pitanju demencija ili nešto drugo. Ako bude trebalo dobiće i adekvatnu terapiju.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
?
Pitanje #14224125. 11. 2015.
Moja mama ima 66 godina i već 10 godina je u penziji.
Moja mama ima 66 godina i već 10 godina je u penziji. U poslednje vreme (već oko godinu dana) je jako zaboravna, a sklona je i da razvija ''teorije zavere''. Brat i ja je već neko vreme nagovaramo da ode neuropsihijatru na pregled, što ona kategorički odbija. Molim za savet, kako je ubediti pre nego što stanje postane alarmantno, s obzirom da je možda u pitanju početak demencije ili nešto slično.
Aida ZonjićPsiholog
Poštovana,
Moguće je razgovarati sa njom, u smislu da takvi njeni simptomi mogu vremenom da se pogoršaju, kako bi sama shvatila potrebu da sebi mora pomoći odlaskom kod lekara. Naravno da to treba da učinite neagresivno i bez nagovaranja, da oseti da je odgovornost na njoj samoj. Sa druge strane, vas dvoje nužno morate videti kako da pomognete sebi u ovakvoj situaciji, gde majka odbija lečenje.
Pozdrav
Moguće je razgovarati sa njom, u smislu da takvi njeni simptomi mogu vremenom da se pogoršaju, kako bi sama shvatila potrebu da sebi mora pomoći odlaskom kod lekara. Naravno da to treba da učinite neagresivno i bez nagovaranja, da oseti da je odgovornost na njoj samoj. Sa druge strane, vas dvoje nužno morate videti kako da pomognete sebi u ovakvoj situaciji, gde majka odbija lečenje.
Pozdrav
?
Pitanje #14206519. 11. 2015.
Nalazim se u svojevrsnoj psihičkoj krizi već nekoliko mjeseci. Sve je kulminiralo
Nalazim se u svojevrsnoj psihičkoj krizi već nekoliko mjeseci. Sve je kulminiralo onda kad sam dobila otkaz koji je doduše samo otvorio pandorinu kutiju. Faze nesanice, gubitka apetita, volje
za životom, zatvaranja u sobi, konstatntnog plača srećom su iza mene. Nekako sam se uspjela izvući. Normalno spavam, vježbam, pravilno se hranim, puno čitam, pa i knjige o samopomoći, gledam videe motivacijskih govornika. Pa obzirom kakva sam bila i kakva sam danas, mogu reći da sam ponosna na sebe, jer apsolutno sam sve sama to prošla. Prijatelji i dečko su bili tu, ali nisam nikog htjela daviti. Znali su da sam loše, ali toliko loše nisam htjela da iko zna. Korijen mog problema je zapravo moja majka. Za sebe mogu reći da sam bila i da jesam zaista dijete za primjer, ali tek sad uviđam koliko je stroga bila prema meni, a što sam ja onda dala sebi zadatak da još više budem stroga prema sebi. Više mi je bila autoritet nego roditelj-prijatelj. I sve je bilo super do trenutka kad sam izgubila posao i ušla u vezu s momkom koji nije po njenim mjerilima. Omalovažava me, vrijeđa, govori da sam glupača, neambiciozna, da sam kriva za njenu bolest, da sam pod uticajem crne magije porodice moga dečka i da više nikako to dijete ne prepoznaje. Svjesna sam da se neće promijeniti, da su to njene frustracije i provincijski kompleksi, ali to me čini jako nesretnom i narušava mi samopouzdanje i toliko energije oduzima da jednostavno nisam u stanju ponekad okrenuti se svojim prioritetima. Ubijeđena je da ću se udati kriomice, da ću čistiti tuđe podove i da ću si zagorčati život ako uđem u brak s nekim ko me voli i koga ja zaista volim. Svaki izlazak mi se pretvori u košmar jer ona eksplodira, a ponekad ako i šuti, ubija me tjeskoba i strepnja kad će ponovo planuti. Željna sam izaći kao nekad, otići prošetati, provesti vrijeme s ljudima s kojima se osjećam bolje, koji me oraspolože. Kuća mi je pravi pakao. Priroda mog zanimanja odnosno posla je da ga mogu radit ili samostalno ili otići odavde jer državne službe, zna se, ne dolaze u obzir. Ali nemam uopće vjere u sebe niti samopouzdanja, hrabrosti dovoljno da počnem sama, učim trenutno strani jezik, ako bih se odlučila na odlazak. Jako sam povrijeđena, nesigurna, tužna jer ona je uzrok toga. Da, znam da ćete reći da sami sebi stvaramo te negativne emocije a ne drugi, jer taj drugi je takav kakav je. Ali ipak teško se oduprijeti tome pogotovo jer je roditelj u pitanju i zaista boli. Otac ne želi uopće da se miješa, šuti. A i njega krivim, jer zna kakva je i ni u jednom trenutku nije stao u moju obranu. Ignorira sve. Sa sestrom, koja je na faxu, nemam blizak odnos, iako sam se zaista trudila, ali ima taj neki animozitet prema meni koji se vuče od djetinjstva, perioda kad sam ja bila miss savršena, a ona prosječan odlikaš, a često i glupača koja nikad nije bila kao ja. Situacija u široj porodici je također nikakva, mama je zahladila odnose i sa svojom i očevom obitelji. Naravno, svi su krivi osim nje. Ako bih se s nekim čula, posjetila tetku, obavezno bih na tapeti završila jer tim kontaktom navodno nju želim povrijediti. Ne znam šta da radim. Nema šanse da razgovaram, jer svaki put ona toliko nebuloza kaže koje uopće nemaju veze sa zdravim razumom i jednostavno ostanem bez teksta, otplačem i treba mi nekoliko dana da dođem sebi. Ne znam više kako da se postavim. Ako pokušam biti razumna, onda neće da me sluša, ne vjeruje mi i opet drži svoje mišljenje. Ako pokušam ignorirati, onda plane još više. Ne mogu biti nikako u istoj prostoriji s njom, odradim kućne poslove i trk u sobu na knjigu. Vjerujem da joj je potreban stručni razgovor, više nego meni, ali ako bi joj iko to sugerisao, mislim da bi tek poludjela. Svaki put obećam sebi, od danas ću izaći bar malo da vidim dečka i prijateljice, al opet ostanem u kući jer me ubija tjeskoba. I onda mi se sve svede od subote do subote kad cijelo vrijeme zurim u sat, žureći kući. Vjerujem da će mi se sve posložiti, želim biti optimistična, ali jako teško i sporo ide uz nju kao takvu. Šta da radim?
Aida ZonjićPsiholog
Iako Vi sami čitate popularnu psihologiju i knjige o samopomoći, ipak je to nedovoljno da sebi pomognete. Neophodno je, ako želite stvarno izaći iz problema sa majkom, da krenete na psihoterapiju jer jedino tako kroz razgovor i dijalog sa nekim neutralnim možete doći do uvida u sebe i svoju majku, koja je najvažnija figura za razvoj svake ličnosti. Smatram da ste na ispravnom putu da se potpuno osamostalite i odvojite od roditelja jer živeći sa njima pod istim krovom nezadovoljstvo se produbljuje. Možda možete sugerisati majci da se ona obrati psihoterapeutu, mada sumnjam da će ona to želeti. Ali, zato Vi možete to učiniti za sebe i pronaći prave uzroke svojih simptoma. Mi ne možemo birati svoje roditelje niti bilo koga menjati, ali možemo sebe i svoj način gledanja na stvari, na sebe i na situaciju u kojoj se nalazimo. Samim tim i emocionalni doživljaj svega će se promeniti.
?
Pitanje #14206019. 11. 2015.
Aida ZonjićPsiholog
Poštovana,
Sudeći po tome koliko dugo ovo trpite sigurno je da postoji neka blokada u vašem nesvesnom delu ličnosti koja onemogućava napredak tj. Nestanak simptoma fobije i anksioznoti pa i panike koje navodite. Ne znam da li ste išli na psihoterapiju, ali zasigurno sve ovo se može rešiti ili u značajnoj meri ublažiti pod uslovom da vi to zaista želite i da ste motivisani kao i disciplinovani i uporni u pronalaženju uzroka. Ponekad u našem nesvesnom delu ličnosti postoje neke podličnosti tj. Delovi nas kojih nismo svesni, a koji u znaačajnoj meri onemogućavaju puni razvoj ličnosti. Potrebno je da te svoje delove osvestite i dođete u dodir sa njima. Zato vam savetujem psihoterapiju (možete doći i u naš dz " jedro" gde radim) .
Pozdrav
Sudeći po tome koliko dugo ovo trpite sigurno je da postoji neka blokada u vašem nesvesnom delu ličnosti koja onemogućava napredak tj. Nestanak simptoma fobije i anksioznoti pa i panike koje navodite. Ne znam da li ste išli na psihoterapiju, ali zasigurno sve ovo se može rešiti ili u značajnoj meri ublažiti pod uslovom da vi to zaista želite i da ste motivisani kao i disciplinovani i uporni u pronalaženju uzroka. Ponekad u našem nesvesnom delu ličnosti postoje neke podličnosti tj. Delovi nas kojih nismo svesni, a koji u znaačajnoj meri onemogućavaju puni razvoj ličnosti. Potrebno je da te svoje delove osvestite i dođete u dodir sa njima. Zato vam savetujem psihoterapiju (možete doći i u naš dz " jedro" gde radim) .
Pozdrav
?
Pitanje #14205118. 11. 2015.
Aida ZonjićPsiholog
Poštovana,
Ovo je kalsičan napad panike usled velikog stresa koji ste doživeli, a moguće i posledica nekih dugotrajnih stresova u kojima se nalazite. Organizam ima svoje granice dokle može da podnosi stres, ali kada se te granice pređu javljaju se ovakve reakcije. Neka Vam ovo bude snažan signal i opomena da je potrebno da se posvetite sebi, više odmarate, budete što više u prirodi, više spavate i sl. Isto tako, neophodno je da ovo što ste doživeli shvatite kao poziv da stupite u kontakt sa svojom emocijom straha i da sagledate koja uverenja stoje u pozadini.
?
Pitanje #14195515. 11. 2015.
Aida ZonjićPsiholog
Poštovani,
Mislim da bi zavas bilo neophodno da dođete na psihoterapiju jer ovo što navodite može da se leči jedino psihoterapijom odnosno kroz dijalog i razgovor sa psihoterapeutom. Strahovi su vaš osnovni problem i oni blokiraju vaš normalan i pun život, onemogućavaju vas da živite punim plućima. Ali, potrebno je da uvidite da vi sebi sami to radite, doduše nesvesno, a ne nešto spolja i izvan vas. Onda se postavlja pitanje koja je svrha svih ovih simptoma počevši od socijalnih fobija pa sve do straha od ljubavi. Doćićete do toga da vi ustavari odnosno neki deo vas koga niste svesni sabotira vaš razvoj i na neki način radi protiv vas, bolje rečeno, vi se ponašate autodestruktivno. Stoga, ako iskreno sebi želite pomoći ne odlažite psihoterapiju.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Mislim da bi zavas bilo neophodno da dođete na psihoterapiju jer ovo što navodite može da se leči jedino psihoterapijom odnosno kroz dijalog i razgovor sa psihoterapeutom. Strahovi su vaš osnovni problem i oni blokiraju vaš normalan i pun život, onemogućavaju vas da živite punim plućima. Ali, potrebno je da uvidite da vi sebi sami to radite, doduše nesvesno, a ne nešto spolja i izvan vas. Onda se postavlja pitanje koja je svrha svih ovih simptoma počevši od socijalnih fobija pa sve do straha od ljubavi. Doćićete do toga da vi ustavari odnosno neki deo vas koga niste svesni sabotira vaš razvoj i na neki način radi protiv vas, bolje rečeno, vi se ponašate autodestruktivno. Stoga, ako iskreno sebi želite pomoći ne odlažite psihoterapiju.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
?
Pitanje #14189113. 11. 2015.
Aida ZonjićPsiholog
Poštovani,
Vi ste po svemu sudeći upali u jednu klasičnu depresivnu reakciju, a okidač je bio stres kada vas je supruga upoznala sa svojom bivšom ljubavi. Neophpdno je da preispitate sebe i dođete do uverenja i koja se nalaze u pozadini vaše emocije tuge i ljutnje koje su se pojavile. Šta je to u šta vi verujete? Da li je to da vi ne možete živeti bez vaše supruge ili nešto drugo? Ko vam garantuje da će život uvek teći onako kako ste vi zamislili? U svakom slučaju neki veliki strah se probudio u vama, a u osnovi svih strahova je strah od smrti. Zamislite situaciju šta bi se najgore moglo dogoditi da je izgubite na ovaj ili onaj način. To će vam pomoći da se suočite sa svojim strahovima. Često puta ljudi žive u nekim iluzijama i nemaju pravilan odnos prema prealnosti. Argumenti koje vam supruga daje da njoj ta osoba više ne znači, da je to daleka prošlost kao i to da ste u braku već 37 god. Pri čemu je ona sve vreme bila i ostala verna kao i da imate odraslu decu, vama ne znače mnogo jer nemate poverenje. Koliko vi imate veru u samog sebe, kolika je vaša lična snaga i bezuslovna ljubav prema sebi, zapitajte se! Očigledno je da ste je uslovili nečim ili nekim spolja, van vas. Potrebno je da se vratite sebi i umirite. Ako ne možete sami dođite na psihoterapiju u dz " jedro" gde radim.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Vi ste po svemu sudeći upali u jednu klasičnu depresivnu reakciju, a okidač je bio stres kada vas je supruga upoznala sa svojom bivšom ljubavi. Neophpdno je da preispitate sebe i dođete do uverenja i koja se nalaze u pozadini vaše emocije tuge i ljutnje koje su se pojavile. Šta je to u šta vi verujete? Da li je to da vi ne možete živeti bez vaše supruge ili nešto drugo? Ko vam garantuje da će život uvek teći onako kako ste vi zamislili? U svakom slučaju neki veliki strah se probudio u vama, a u osnovi svih strahova je strah od smrti. Zamislite situaciju šta bi se najgore moglo dogoditi da je izgubite na ovaj ili onaj način. To će vam pomoći da se suočite sa svojim strahovima. Često puta ljudi žive u nekim iluzijama i nemaju pravilan odnos prema prealnosti. Argumenti koje vam supruga daje da njoj ta osoba više ne znači, da je to daleka prošlost kao i to da ste u braku već 37 god. Pri čemu je ona sve vreme bila i ostala verna kao i da imate odraslu decu, vama ne znače mnogo jer nemate poverenje. Koliko vi imate veru u samog sebe, kolika je vaša lična snaga i bezuslovna ljubav prema sebi, zapitajte se! Očigledno je da ste je uslovili nečim ili nekim spolja, van vas. Potrebno je da se vratite sebi i umirite. Ako ne možete sami dođite na psihoterapiju u dz " jedro" gde radim.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
?
Pitanje #14186612. 11. 2015.
Aida ZonjićPsiholog
Poštovana,
Nažalost, ako ona nikada neće prihvatiti lekarsku pomoć, kako tvrdite, ne verujem da se vašoj majci može pomoći, osim, ako nekim čudom ili pak ozbiljnijim razboljevanjem ili strahom u vezi gubitka fizičkog zdravlja sama ne stekne uvid da je njen alkoholizam poguban za nju. Dotle, ona može ovako nastaviti u nedogled. S obzirom da ste vi sami bolesni i zavisite od nje savetujem vam da popričate sa očuhom o situaciji u kojoj ste vi i ona (jer on radi u inostranstvu i nije stalno sa njom) da biste mu predočili ozbiljnost njene zavisnosti od alkohola, pod uslovom da je njemu uopšte stalo da joj pomogne. Sve u svemu, najvažnija je njena lična motivacija i volja da izađe iz bolesti zavisnosti, a pošto je volja ta koja prva strada kod alkoholizma, onda je zaista vrlo teško. Vi možete ipak da odlučite za sebe da li hoćete i dalje da živite sa njom takvom, a pošto ste i nač bile razdvojene, možda bi bilo dobro razmisliti o odlasku jer vam potreban mir i uslovi za lečenje. Ostajući tu vama se stanje može pogoršati. Sve ovo možete saopštiti i majci u trenucima kada je svesna i suvisla kako bi do nje doprla trunka razuma. Ipak, ne živite u iluziji, bolesti zavisnosti se veoma teško i sporo leče čak i kada postoji mnogo veća motivisanost nego što je to njen slučaj. Prihvatite realnost, a to je da imate majku zavisnika od alkohola, da je to bolest i da joj je potrebno predočiti posledice te bolesti. Dalje je na vama da vidite kako da sebi pomognete, a možda će vaša odlučnost i pokazivanje lične snage biti okidač za majku da se trgne i sebi pomogne.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Nažalost, ako ona nikada neće prihvatiti lekarsku pomoć, kako tvrdite, ne verujem da se vašoj majci može pomoći, osim, ako nekim čudom ili pak ozbiljnijim razboljevanjem ili strahom u vezi gubitka fizičkog zdravlja sama ne stekne uvid da je njen alkoholizam poguban za nju. Dotle, ona može ovako nastaviti u nedogled. S obzirom da ste vi sami bolesni i zavisite od nje savetujem vam da popričate sa očuhom o situaciji u kojoj ste vi i ona (jer on radi u inostranstvu i nije stalno sa njom) da biste mu predočili ozbiljnost njene zavisnosti od alkohola, pod uslovom da je njemu uopšte stalo da joj pomogne. Sve u svemu, najvažnija je njena lična motivacija i volja da izađe iz bolesti zavisnosti, a pošto je volja ta koja prva strada kod alkoholizma, onda je zaista vrlo teško. Vi možete ipak da odlučite za sebe da li hoćete i dalje da živite sa njom takvom, a pošto ste i nač bile razdvojene, možda bi bilo dobro razmisliti o odlasku jer vam potreban mir i uslovi za lečenje. Ostajući tu vama se stanje može pogoršati. Sve ovo možete saopštiti i majci u trenucima kada je svesna i suvisla kako bi do nje doprla trunka razuma. Ipak, ne živite u iluziji, bolesti zavisnosti se veoma teško i sporo leče čak i kada postoji mnogo veća motivisanost nego što je to njen slučaj. Prihvatite realnost, a to je da imate majku zavisnika od alkohola, da je to bolest i da joj je potrebno predočiti posledice te bolesti. Dalje je na vama da vidite kako da sebi pomognete, a možda će vaša odlučnost i pokazivanje lične snage biti okidač za majku da se trgne i sebi pomogne.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Pitajte doktora
Imate nedoumicu u vezi sa svojim zdravljem? Postavite pitanje i dobijte odgovor lekara u najkraćem roku.
Prijavite se na Stetoskop Gazette
Mesečni bilten o zdravlju, inovacijama i svemu aktuelnom u medicini.