Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Psiholog Aida Zonjić

Psiholog

Psiholog Aida Zonjić, Psiholog

Oblasti medicine

Grad

Jezici

Raspored rada doktora

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 145

  1. Imam 30 god, u poslednjih 15god imala sam velike porodicne probleme i kao rezultat toga je da nemam nikakav kontakt sa ocem, to je ujedno bila moja odluka. Udala sam se pre godinu dana, nemam dece, ali primecujem da vise to nisam ja, nekada sam bila srecna, nasmejana nista mi nije bilo tesko. Sada sam jako nezadovoljna, nista me ne cini srecnom, izbegavam odnose sa suprugom sto njemu jako smeta. Cak i kada mu se poverim o svojim osecanjima i strahovima on to ne razume, bude malo grublji nekada se i naljuti. Sada sve svoje probleme drzim u sebi, osecam da vise nikog ne volim, nicemu se ne radujem jednostavno sam ravnodusna prema svemu a nisam takva bila. Zivim zivot od danas do sutra, strah me i da rodim dete jer ne znam kakva bi majka bila ako se sada ovako osecam. Htela sam da idem kod psihologa ali me strah da ne puknem i briznem u plac. Kako da definisem ovo stanje, da li je to depresija, sta da radim?

    Odgovoreno: 29. 09. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić

      Poštovana,
      Da, verovatno da ima depresivne reakcije na stres povodom vašeg poremećenog odnosa sa ocem i nemanja kontakta sa njim što je veoma bolno kada takvu odluku mora doneti dete da bi sebe zaštitilo. To jedno znači i da su odnosi u porodici za vas bili veoma bolni i da ste lišavanjem od kontakta našli donekle neki mir. Ali, cena je velika i vi sada patite od ovakve vrste depresivne reakcije koja sa sobom nosi osećaj tuge, neraspoloženja, bezvoljnost, otupelost i apatiju, strahove, nezaiteresovanosti za partnera, potiskivanje problema i sl. Potrebno je da se javite kod psihologa ili psihoterapeuta na razgovor i to što pre jer, sasvim suprotno odonoga što mislite i čega se plašite, vi treba da sebi dopustite da briznete u plač, da dozvolite svojim emocijama da isplivaju na površinu, a to će biti u zaštićenoj srdini psihološke ordinacije tako da to neće niko videti osim vas i terapeuta. Takođe, na taj način oslobodićete sebe nepotrebnog pritiska usled potiskivanja kao i omogućiti na taj način životnoj radosti da se ponovo vrati u vaš život jer ona (radost) je inače deo vas koji ste trenutno zatomili. Istovremeno bićete iskreniji i otvoreniji kao i zainteresovaniji za parnera (supruga) što je neophodan uslov da osetite želju za potomstvom i oslobodite se iracionalnih strahova. Rešenje postoji samo od vas zavisi.
      Pozdrav

  1. Već godinu dana imam dijagnozu aksioznosti, koja mi ometa normalan tok zivota, živim u strahu da će mi se nešto desiti, da ću umreti iznenada gde dolazi do neprijatnog osećaja kao da mi se to stvarno dešava, nekada mislim da ću se ugušiti i slično, idem kod psihologa, pila sam i lekove, imala sam čak i depersonalizaciju, pila sam lek za to, no ja imam strah od nje jer je zaista neprijatan osećaj i kada na to mislim imam osećaj da je opet imam što me plaši, ne znam kako da se oslobodim tog sećanja jer mi daje sliku kao da je opet imam, to mi se dešava samo kada mislim na taj osećaj

    Odgovoreno: 28. 09. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić

      Kažete da idete na psihoterapiju već godinu dana. Moguće je da ta vrsta nije adekvatna za vas ili je vaš odnos sa psihoterapeutom nezadovoljavajući pa još uvek ne osećate poboljšanja. Savetujem vam da pokušate da shvatite u dijaloškom odnosu sa geštalt psihoterapeutom kao i maksimalnom odgovornošću za svoje simptome u smislu da ih vi sami na neki način " proizvodite " načinom svog gledanja na stvari, svojih nesvesnih stavova koji mogu biti iz različitih izvora (vaspitanje, porodica, društveno okruženje i sl.) da možete izaći iz " začaranog kruga" u kome se nalazite.

  1. Imam izraženu empatiju, odnosno psihički se veoma opterećujem sa tuđim problemima. Nije tu samo reč o mojoj porodici i prijateljima, već i o nepoznatim ljudima koje svakodnevno srećem, ili pročitam na netu o njihovim problemima. Teške situacije i problemi drugih ljudi me jako pogađaju, izazivaju mi bol, pogotovo ako ne mogu da im pomognem, a često se i ne usuđujem da se upustim u to da im pomognem zato što se bojim da im slučajno ne odmognem. Dakle moja preterana empatija, osetljivost, neodlučnost i bojažljivost od stupanja u akciju su problem.
    Na koji način psihijatri i psiholozi štite sebe od toga da na njih ne utiču pacijentovi problemi?
    Da li postoje neke posebne tehnike za to, i ako postoje možete li mi reći kako i ja da ih naučim i primenim?

    Odgovoreno: 22. 09. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić

      Poštovana,
      Empatija je jedna zaista lepa osobina koju osoba može da poseduje i podrazumeva sposobnost iskrenog razumevanja i doživljavanja nečijeg problema ili teškoće kao opšteljudske pojave, bez osuđivanja, sa potpunim prihvatanjem. Međutim, empatija nije isto što i nemanje granice prema drugim ljudima i u tom smislu stručnjaci koji se bave psihološkim zdravljem kao psiholozi ili psihijatri moraju imati upravo te granice u odnosu na pacijenta i svoj integritet kao ličnosti. Kod vas je očigledno u pitanju upravo taj problem - nedovoljno čvrste tj. Previše propoustljive granice ličnosti tako da vas previše dodiruju (" preplavljuju") tuđi problemi makar da se i ne radi o bliskim osobama. To može biti i znak još uvek nedovoljne psihičke zrelosti ili pak trajna karakteristika. U svakom slučaju, ne postoje tehnike da se to nauči već sa sazrevanjem ličnosti i njene svesnosti da je ona posebna osoba, a drugi ljudi takođe posebne osobe, stiče se sposobnost nepoistovećivanja sa tuđim problemom odnosno, bolje rečen, ne dozvoljavanje da osobu preplavi tuđi problem tako da ona ne može normalno da funkcioniše. Možete doći na psihoterapiju radi postizanja uvida u ovo o čemu govorim kao i zbog učenja kako da kontrolišete svoje emocije, a da istovremeno ne izgubite empatiju. Takođe, verovatno da imate i neke strahove koje vi nazivate bojažljivost koji vas onemogućavaju da stupite u akciju i zaista pomognete onima kojima želite.

      Pozdrav

  1. Zanima me kako najbolje da se resim ogromne ankisoznosti i panike koju osecam bez nekog posebnog razloga niti dogadjaja kojim bi ona bila izazvana. Krvna slika i celokupno telo, pritisak i bukvalno sve je u vrhunskom stanju, ali me idalje muci ogromna anksioznost. Vec 2 dana sam pio po tabletu bromazepama ali sam od danas resio da se vise nebavim takvim lekovima jer su opasni i poceo da pijem kapsule valerianuma i hmelja. 28. Septembra mi je zakazan pregled kod psihologa, ali se bojim da mi nece mnogo pomoci jer jednostavno za ovakvo desavanje u momo telu i mozgu prosto nepostoji objasnjenje. Sve u svemu ove kapsule valerijanuma nisu lose ali nepomazu bog zna sta. Pre svih ovih simptoma sam imao jednu veoma veoma veoma dugu epizodu zloupotrebe zestokih alkoholnih pica pa se pitam da nije mozda neka anksioznost izazvana time. U svakom slucaju imajte na umu da mi je sa telom sve ok, samo me zanima kako da pobedim ovu anksionznost koja mi muci psihu i telo?

    Odgovoreno: 21. 09. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić

      Poštovani,
      Unapred iskazujete nepoverenje pregledu kod psihologa, a to je u startu loše za vas. I sama sam psiholog pa vam mogu reći da simptomi anksioznosti koje u skorije vreme učestalo osećate mogu da se leče i otklone putem psihoterapije i razgovora sa stručnjakom jer upravo tako jedino možete proniknuti u srž prblema. Navodite period pijenja i zloupotrebe žestokih alkoholnih pića što može ukazivati na vašu psihološku zavisnost od nekih supstanci, a moguće i o obliku alkoholizma. S obzirom da ste svesni situacije u kojoj se nalazite najbolje je da odete na zakazani pregled kod psihologa pa ako ne bude boljitka možete doći i na psihoterapiju u dz " jedro" gde radim.
      Pozdrav

  1. Poštovana aida, moja mama boluje od bipolarnog afektivnog poremećaja ima 65 godina, leči se u klinici, , dr laza lazarević" kod dr olivere stanković. Od terapije uzima eftil tbl 333+145 mg 1+0+2, sizap tbl. 10 mg 0+0+1, haloperidol tbl 2 mg 1+0+1, mendilex tbl. 2 mg 1+0+0, bensedin tbl. 5 mg 1+0+2. Poslednja hospitalizacija je bila u mart mesecu ove godine, uzima navedenu terapiju ali je više u depresivnim fazama i nema volje za životom. Moje pitanje je da li je za moju mamu indikovana i psihoterapija jer ja kao laik smatram da bi joj doosta pomogla psihoterapija i da li se sa takvom populacijom uopšte radi psihoterapija. Ovo vas pitam zato što doktorka psihijatar koja vodi moju mamu me ubeđuje da je to bacaje para i da nema nikakve pomoći sem lekova, jer jednom bolesna zauvek bolesna i to me je dosta povredilo. Unapred zahvalna ana

    Odgovoreno: 18. 09. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić

      Poštovana,
      Pošto nisam psihijatar i nisam kompetentna da vam odgovorim da li su ti lekovi adekvatni ili ne i s obzirom da vašu mamu već vodi određen psihijatar, smatram da je nivo poverenja koji imate u tu lekarku i naravno koji ima vaša majka glavni indikator da li ćete slediti njena uputstva ili ne. Mi psiholozi ne postavljamo dijagnoze kao takve mada je navedeni bipolarni poremećaj, koliko znam, ozbiljna dijagnoza i da je potrebno ponekad i bolničko lečenje, što je vaša majka i iskusila. Što se tiče psihoterapije znam da kod nekih težih psihičkih oboljenja ona nije indikaovana, ali ako je vaša mama svesna i orijentisana i ukoliko ima motivaciju ne bi bilo loše pokušati, naravno uz lekove, i sa psihoterapijom. Postoje i psihijatri koji su i sami psihoterapijski orijentisani pa koriste u radu i taj pristup pored medikamentoznog. Razumem da vam je teško pala doktorkina opaska " jednom bolesna - zauvek bolesna", ali to je samo jedan od pristupa u gledanju na zdravlje i bolest uopšte. Uvek ima nade za izlečenjem ako postoji volja za ozdravljenjem, motivacija i volja za životom. Naravno, vaša majka je glavni subjekt u svemu tome i neophodan je njen pristanak na psihoterapiju. Možete sa njom razgovarati u tom smislu i videti kolike su njene snage. Kroz psihoterapiju se ulazi u ozbiljne uvide u svoju ličnost i uzroke bolesti i simptoma što nekim pacijentima bude veoma teško i imaju jake otpore, potiskuju jer se ne mogu suočiti sa svojom podsvesti. Pomozite majci u meri u kojoj vi možete ali više u smislu da je motivišete da prihvati razgovor kod nekog stručnjaka koji se time bavi.
      Pozdrav

Prikazano 61-65 od ukupno 145 pitanja




ZAKAZIVANJE 063/687-460