Originalnu Zona dijeta - Enter The Zone - napisao je američki biohemičar Barry Sears 1996. i od tada se prodala milionskim tiražom u mnogim zemljama sveta. Ovakva dijeta zasnovana je na 40% ugljenohidrata, 30%proteina i 30% masti.
Sears smatra da ovakvim načinom ishrane ne samo da ćete izgoreti masti i izgubiti na težini već i da će imati dobar učinak na vaš kardiovaskularni sistem, prevenirati razne vrste raka time što korigujete balans insulina i glukagona i supstanci eicosanoids.
Dijeta se zasniva na proračunu koliko vam treba grama proteina na dan iz tabela te onda jedete tu količinu proteina podeljenu na `blokove` 7g svaki. Autor kaže da ne biste smeli uzimati niti manje niti više od ove količine da biste ostali u Zoni. Proteinska hrana je uglavnom nisko masna piletina i ćuretina, riba, mlečni i povrćni proteini.
Sa svakim `blokom` proteina trebali biste uzeti 9g ugljenohidrata kao što je većina voća i povrća i neke mahunarke. Jedino dozvoljeno je zobeno brašno - dok su `neprihvatljivi` krompir, testenina, riža, hleb, kukuruz, šećer i još mnogo namirnica kao i hrana visokog GI (glikemičkog indeksa).
Sa svakim blokom proteina i ugljenohidrata trebali biste uzeti 2g masti - maslinovo ulje i druga mononezasićena ulja su prihvatljiva dok zasićene masti nisu dozvoljene.
Efikasnost za kratak period: izgubićete više od 450g nedeljno (više od obećanog u knjizi) u prvih nekoliko nedelja - većina ovog gubitka će biti tečnost iz vašeg organizma (a ne mast, što zapravo želimo postići).
Efikasnost za duži period: ovakav dijetetski pristup ne bismo preporučili nikome na duže jer je dijeta nisko-kalorična. Neki koji su bili na ovakvom režimu su izvestili o osećaju velike gladi, vrtoglavice - suprotno od onoga što ova dijeta obećava.
Lakoća upotrebe: puno zapamtiti, te većina mora biti blizu knjige pri spremanju svakog obroka. Iako ne trebate brojati kalorije, trebate brojati blokove. Uz to trebate meriti da biste bili sigurni da svaki `blok` sadrži određenu količinu proteina, ugljenohidrata ili masti.
Ukusnost: možete spremiti prilično normalan obrok jer količina dozvoljenih masti je 30%, ali mnogi ne vole što su riža, krompir, testenina i hleb limitirani.
Osećaj sitosti: za mnoge dozvoljena količina hrane je jako niska, porcije i kalorijska vrednost su jako male stoga mnogi će se osećati gladnim ako su na ovakvom dijeteskom programu.
Naučne činjenice: nema ničega osobitog u ovom dijetetskom programu - 40-30-30 - što će vam pomoći da smršate.
Većina `nauke` ovde je restrikcija kalorija i to će vam pomoći da smršate.
Eicosanoidi ne dovode do oboljenja, a ugljenohidrati i insulin vas neće udebljati - ukoliko ih ne unosite više nego što trebate.
Zdravstvene činjenice: iako sveukupni balans glavnih hranjivih materija i nije tako loš upoređujući sa drugim dijetetskim programima kao na primer sa Atkinsovom dijetom, i iako se većina namirnica koja je dozvoljena smatra `zdravom hranom`, ipak nema dovoljno izbora za većinu ljudi.
Dijeta izbegava upotrebu veoma važnih kompleksnih ugljenohidrata kao što su hleb i krompir.
Zona dijeta je nisko-kalorična dijeta, a dokazano je da se dijeta koja sadrži više od 1200 kalorija na dan mnogo bolje podnosi (minimalni unos je 1200 kalorija sugerisan od strane Svetske zdravstvene organizacije) i dugoročan efekt je mnogo bolji. Dijete sa jako niskim unosom kalorija moraju biti pod stalnom lekarskom kontrolom.
Sears smatra da ovakvim načinom ishrane ne samo da ćete izgoreti masti i izgubiti na težini već i da će imati dobar učinak na vaš kardiovaskularni sistem, prevenirati razne vrste raka time što korigujete balans insulina i glukagona i supstanci eicosanoids.
Dijeta se zasniva na proračunu koliko vam treba grama proteina na dan iz tabela te onda jedete tu količinu proteina podeljenu na `blokove` 7g svaki. Autor kaže da ne biste smeli uzimati niti manje niti više od ove količine da biste ostali u Zoni. Proteinska hrana je uglavnom nisko masna piletina i ćuretina, riba, mlečni i povrćni proteini.
Sa svakim `blokom` proteina trebali biste uzeti 9g ugljenohidrata kao što je većina voća i povrća i neke mahunarke. Jedino dozvoljeno je zobeno brašno - dok su `neprihvatljivi` krompir, testenina, riža, hleb, kukuruz, šećer i još mnogo namirnica kao i hrana visokog GI (glikemičkog indeksa).
Sa svakim blokom proteina i ugljenohidrata trebali biste uzeti 2g masti - maslinovo ulje i druga mononezasićena ulja su prihvatljiva dok zasićene masti nisu dozvoljene.
Efikasnost za kratak period: izgubićete više od 450g nedeljno (više od obećanog u knjizi) u prvih nekoliko nedelja - većina ovog gubitka će biti tečnost iz vašeg organizma (a ne mast, što zapravo želimo postići).
Efikasnost za duži period: ovakav dijetetski pristup ne bismo preporučili nikome na duže jer je dijeta nisko-kalorična. Neki koji su bili na ovakvom režimu su izvestili o osećaju velike gladi, vrtoglavice - suprotno od onoga što ova dijeta obećava.
Lakoća upotrebe: puno zapamtiti, te većina mora biti blizu knjige pri spremanju svakog obroka. Iako ne trebate brojati kalorije, trebate brojati blokove. Uz to trebate meriti da biste bili sigurni da svaki `blok` sadrži određenu količinu proteina, ugljenohidrata ili masti.
Ukusnost: možete spremiti prilično normalan obrok jer količina dozvoljenih masti je 30%, ali mnogi ne vole što su riža, krompir, testenina i hleb limitirani.
Osećaj sitosti: za mnoge dozvoljena količina hrane je jako niska, porcije i kalorijska vrednost su jako male stoga mnogi će se osećati gladnim ako su na ovakvom dijeteskom programu.
Naučne činjenice: nema ničega osobitog u ovom dijetetskom programu - 40-30-30 - što će vam pomoći da smršate.
Većina `nauke` ovde je restrikcija kalorija i to će vam pomoći da smršate.
Eicosanoidi ne dovode do oboljenja, a ugljenohidrati i insulin vas neće udebljati - ukoliko ih ne unosite više nego što trebate.
Zdravstvene činjenice: iako sveukupni balans glavnih hranjivih materija i nije tako loš upoređujući sa drugim dijetetskim programima kao na primer sa Atkinsovom dijetom, i iako se većina namirnica koja je dozvoljena smatra `zdravom hranom`, ipak nema dovoljno izbora za većinu ljudi.
Dijeta izbegava upotrebu veoma važnih kompleksnih ugljenohidrata kao što su hleb i krompir.
Zona dijeta je nisko-kalorična dijeta, a dokazano je da se dijeta koja sadrži više od 1200 kalorija na dan mnogo bolje podnosi (minimalni unos je 1200 kalorija sugerisan od strane Svetske zdravstvene organizacije) i dugoročan efekt je mnogo bolji. Dijete sa jako niskim unosom kalorija moraju biti pod stalnom lekarskom kontrolom.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde