Prevencija gojaznosti

Bez obzira da li je u pitanju vožnja biciklom do posla ili penjanje stepenicama, šetanje psa ili parkiranje dalje od prodavnice, fizička aktivnost ima bezbroj prednosti. Istraživanja pokazuju da redovno vežbanje čini ljude mršavijim, jačim, pametnijim i zdravijim.

Zašto onda nije veći broj ljudi kojima je fizička aktivnost svakodnevna navika? Postoje mnogi razlozi zašto su ljudi neaktivni, ali takozvano ,,urbano okruženje’’ - naš svet koji je stvorio čovek, sa gradovima i kvartovima, ulicama i zgradama, parkovima i stazama – igra važnu ulogu. I naše društveno okruženje je takođe važno: porodice i kolege koje pružaju podršku, na primer, mogu da olakšaju ljudima da ustanu i pokrenu se. Mesto gde živimo, učimo, radimo i zabavljamo se ima veliki uticaj na to koliko smo aktivni.

Koji su to onda najčešći razlozi za izbegavanje fizičke aktivnosti i zdravog načina života?

1. Porodica

Porodica može da bude glavna osnova za fizički aktivan život. Studije pokazuju da su roditelji posebno važni kao modeli, podstrekači i motivatori fizičke aktivnosti kod dece i adolescenata. Njihova uloga obuhvata sve od kupovine sportske opreme i praćenja dece na treninge do plaćanja članarine i iskazivanja pohvala. Drugi važni faktori u odgajanju aktivne dece su nivo aktivnosti roditelja i pozitivno motivisanje, učešće majke, angažovanje brata ili sestre, vreme provedeno na otvorenom i porodični prihod.

2. Radno mesto i aktivno putovanje do posla

Zaposlene odrasle osobe provode jednu četvrtinu života na poslu, a pritisak i zahtevi posla mogu da utiču na njihove navike u ishrani i obrasce aktivnosti. Gojaznost i prekomerna težina mogu biti delimično povezane sa nepovoljnim radnim uslovima. Ovo se posebno odnosi na visoko zahtevna okruženja sa malom kontrolom i one koji rade prekovremeno. Radnici u smenama koji su hronično neispavani i nemaju mogućnosti da vežbaju takođe su izloženi većem riziku od gojaznosti.

3. Škole i aktivno putovanje do škole

Kao i radno mesto, škola je idealno okruženje za test programe za podsticanje fizičke aktivnosti među đacima. Skoro sva deca i adolescenti provode veliki deo dana na časovima a većina škola ima definisane periode odmora i sportske objekte koji mogu da se koriste kako bi fizička aktivnost bila deo školskog dana. Nedavni Kokrejn pregled, studija o prevenciji gojaznosti među 55 dece otkrio je da su duži periodi fizičke aktivnosti i razvoj veština fizičke aktivnosti tokom školske nedelje među obećavajućim strategijama za prevenciju gojaznosti. Programi koji kombinuju ishranu i fizičku aktivnost daju bolje rezultate kod smanjenja telesne težine među decom od onih koji se bave samo fizičkom aktivnošću.

4. Uređenje ulica i uvođenje pozitivnog pristupa prema biciklistima i pešacima

Trendovi ponašanja u prevozu u SAD-u ne mogu biti gori po javno zdravlje: nedavni podaci pokazuju da deca i odrasli u SAD-u koriste bicikl kao prevozno sredstvo u samo 1% slučajeva. Suprotno tome, u Holandiji prevoz biciklom čini 27% svih načina prevoza. Iako ljudi u SAD-u više hodaju – 10,5% ukupnog prevoza u 2009, u poređenju sa 8,6% u 2001 – samo 18% hoda umesto da se vozi, što se nije promenilo u poslednjoj deceniji.

Na osnovu uspešne podrške aktivnom prevozu u Evropi, predložen je niz odgovarajućih opcija. Neke su usmerene ka povećanju bezbednosti ulica za hodanje i vožnju bicikla: smanjenje ograničenja brzine, duže vreme za prelazak pešaka, širi trotoari, upotreba elemenata koji stišavaju saobraćajnu buku (kao što su biljke) na putevima, gradske zone bez automobila i zaštićene, specijalizovane  biciklističke staze samo su neki od pristupa. Druge opcije podrazumevaju nuđenje podsticaja za ostavljanje automobila kod kuće ili omogućavanje lakšeg hodanja ili vožnje bicikla do javnog prevoznog sredstva. London je, na primer, napravio sveobuhvatnu biciklističku stazu, parking za bicikle i uveo unapređenja u pogledu bezbednosti u saobraćaju početkom 2000-tih, kao i naplaćivanje naknade za ulazak kolima u grad - 2003. godine. Ove izmene su praćene duplo većim brojem onih koji koriste bicikl i smanjenjem ozbiljnih povreda pri vožnji bicikla za 12% u periodu 2000 - 2008. godine.

Zaključak: Razvoj okruženja koje podržava aktivan način života je važno za usvajanje zdravih navika i njihovu svakodnevnu primenu.

Naše okruženje i pristup koji ga oblikuje imaju značajan uticaj na to gde, kada, kako i koliko fizičke aktivnosti upražnjavamo na dnevnom nivou. Kao što je nedostatak fizičke aktivnosti glavni uzrok epidemije gojaznosti, stvaranje okruženja koje podstiče aktivnost jedan je od načina borbe protiv te epidemije.

Postoje brojni elementi okruženja koji podstiču aktivnost: zgrade, ulice i zajednice koje podstiču hodanje i vožnju bicikla; parkovi i igrališta za decu koji su bogati sadržajima i privlačni i kvartovi u kojima se ljudi osećaju i jesu bezbedni, samo su neki od njih. Kako zajednice mogu da započnu zadatak stvaranja prostora i mesta koja promovišu aktivnost? Mogu da počnu razmatranjem uticaja razvojnih i saobraćajnih projekata na zdravlje, slično kao što razmatraju njihov ekološki uticaj. Takve promene će biti ključne za ostvarivanje cilja da fizička aktivnost postane redovan i prirodan deo svakodnevnog života ljudi.