Prevencija faktora rizika za nastanak
kardiovaskularnih bolesti treba da počne u detinjstvu. U ovom periodu od posebnog je značaja sprečavanje razvoja rizičnih i usvajanje pozitivnih navika vezanih za ishranu. Porodica u tome treba da ima najveći doprinos.
Ishrana zdravih osoba u cilju primarne prevencije kardiovaskularnih bolesti
- Masti treba da čine manje od 30% ukupnog energetskog unosa
- Unos zasićenih masti treba da iznosi najviše 1/3 ukupnog unosa masti (ili 10% ukupnog energetskog unosa)
- Zasićene masti treba zameniti delom polinezasićenim, a delom mononezasićenim mastima
- Poželjno je da dnevni unos holesterola bude ispod 300 mg
- Učešće složenih ugljenih hidrata u ukupnoj energetskoj vrednosti treba da je najmanje 55%
- Redukovati energetski unos ukoliko postoji gojaznost
- Smanjiti unos soli na najviše 5g/dan i alkohola ukoliko postoji hipertenzija
Oboleli od kardiovaskularnih bolesti trebalo bi da se hrane u skladu sa piramidom ishrane. Osnov ishrane treba da budu žitarice, prvenstveno integralne, voće i povrće (što više u svežem obliku). Koriste se i mleko i mlečni proizvodi sa manjim procentom masti, riba, belo meso i morski plodovi. Hrana se priprema sa uljima biljnog porekla, a izbegavaju se i margarini i više puta korišćena ulja (zbog aterogenog dejstva). Treba smanjiti unos kuhinjske soli na jednu kafenu kašičicu dnevno.
Energetska vrednost dijete kod kardiovaskularnih pacijenata zavisi od ishranjenosti.
Ishrana kod povišenih triglicerida u krvi
|
Namirnice
|
Dopušteno
|
Zabranjeno
|
| Mleko i mlečni proizvodi
|
Obrano mleko, kiselo mleko, jogurt (sa najviše 1% masti), kravlji sir
|
Maslac, pavlaka, punomasno mleko i sirevi (sa više od 25% masti)
|
| Riba, meso i mesni proizvodi
|
Riba, piletina i ćuretina bez kože, govedina, teletina, svinjetina, pileća i čureća prsa, retko šunka ili pršuta, jaja
|
Masna crvena mesa, divljač, paštete, mesne konzerve, slanina, kobasice, salame i sl., iznutrice, rakovi
|
| Povrće
|
Povrće spremljeno bez masnoća, kuvan krompir, mahunarke
|
Krompir (pržen, restovani, pire ili pomfrit), kikiriki
|
| Voće
|
Jabuke, višnje, jagode, maline, borovnice, kupine, dunje, limun, grejpfrut, kruške, trešnje, breskve, šljive, narandže, mandarine, kivi, lubenice, dinje
|
Grožđe, smokve, sušeno i kandirano voće, kompoti sa šećerom, slatko tropsko voće, orasi, bademi, lešnici, kokosov orah
|
| Piće
|
Čaj bez šećera ili sa veštačkim zaslađivačem, mineralna voda, voćni sokovi bez šećera, kafa bez šećera ili sa zaslađivačem
|
Alkoholna pića, sokovi sa šećerom, svi gazirani sokovi, kakao i čokolada
|
| Hleb, pecivo i testenina
|
Testenina, pirinač, hleb od celog zrna, raženi, ovseni, crni i grahamov hleb.
Najviše se uzima jedna tanka kriška ili jedno manje pecivo. Ako obrok sadrži krompir, pirinač ili testeninu, hleb se ne jede. |
Lisnato testo, testo sa maslacem ili jajima, čips, smoki, slani štapići, krekeri, kukuruz, kokice...
|
| Slatkiši
|
Marmelada za dijabetičare
|
Šećer, med, kolači, torte, keks, bombone, čokolada, sladoled, palačinke, uštipci...
|
| Začini
|
Svi začini, so (do 3 g/dan), senf, sirće (naročito jabukovo), začinsko bilje
|
Majonez, kečap...
|
| Ulja i masnoće
|
Maslinovo ulje, ulje od uljane repice, sojino ulje, suncokretovo ulje
|
Svinjska mast, loj, margarin, biljna mast, palmino ulje
|
