Atkinsonova dijeta - za i protiv

Poznato je da mnogi gojazni ljudi, umesto da se obrate stručnjacima, pokušavaju da sami sebi pomognu raznolikim dijetama. Veoma popularna i među našim gradjanima je Atkinsonova dijeta. Tome su doprinele i mnoge pozante ličnosti koje tvrde da je za njih Atkinsonova dijeta dijeta izbora i da samo zahvaljujući njoj izgledaju lepo. Nasuprot tome, Američko Udruženje Kardiologa i mnogi stručnjaci izričito su protiv ove dijete.

Atkinsonova dijeta je ishrana sa minimalnom količinom ugljenih hidrata (obavezno ispod 100g dnevno). Praktično unose se namirnice životinjskog porekla koje šećere sadrže minimalno, a ograničava tzv. posna hrana ( namirnice biljnog porekla).

Činjenica je da se Atkinsonovom dijetom brzo gube neželjeni kilogrami. Biološki mehanizam je sledeći: kako se ugljeni hidrati nedovoljno unose putem hrane, jetra proizvodi glikozu iz proteina tkiva, pre svega mišića, tako da se smanjuje mišićna masa. Povećan je i gubitak vode, a putem mokraće izbacuju se i važni elementi kao što je kalijum. Medjutim, prelaskom na mešovite obroke, tkivni proteini se nadoknadjuju i telesna masa se vraća.

Kritike naučne javnosti u vezi Atkinsonove dijete odnose se pre svega na ograničen izbor namirnica

Voće, povrće i integralne žitarice koje treba da čine osnov pravilne ishrane koja doprinosi dobrom zdravlju u Atkinsonovom programu ishrane su minimalno zastupljeni. S druge strane, brza hrana, meso, jaja i masnoće se koriste slobodno, tako da je unos zasićenih masti preveliki a to se kosi sa preporukama ishrane za sprečavanje hronične bolesti.

Iako se vitamini i minerali nadoknadjuju suplementima, smatra se da hemijski sintetisani i uz to skupim preparati nikada ne mogu biti potpuna zamena oligoelementima u prirodnom obliku.

Kritike se odnose i na potpuno prenebregavanje individualnog pristupa koji je osnov medicinske nutritivne terapije, već se dijeta preporučuje na isti način svim kategorijama gradjana.

Očigledno je da nema trajnog menjanja navika u sihrani, bez kojih nema dugoročnog održanja postignute telesne mase, bez obzira  na prvobitne gubitke.

Malaksalost i ograničena sposobnost za fizičku aktivnost je logična posledica dijete, budući da se sprovodjenjem Atkinsonove dijete glikogen u mišićima prazni.

Ograničen izbor namirnica dovodi i do smanjenja ukupnog energetskog unosa smanjivanjem porcije, zato što se ne unose svi sastojci obroka npr. hleb i zbog toga što zasićenje brzo nastupa. Dijetu ne bi trebalo držati duže od 6 nedelja.

Danas je ova dijeta modifikovana umerenijim dijetama kao što je npr. Zona,  koje sadrže manje ugljenih hidrata (do 40%), ali oni nisu sasvim izbačeni iz ishrane. Posledice po zdravlje su mnogo manje u odnosu na Atkinsonovu dijetu.