Ishrana mlađih predškol­aca

U uz­ra­stu od dve go­di­ne ma­lišan je do­vol­jno do­bro raz­vio mo­tor­ne vešti­ne da se hra­ni bez po­moći, pa mu to tre­ba i do­zvo­li­ti. Od ovog pe­ri­o­da, pa na­dal­je, nje­go­va is­hra­na će se pre­težno sa­sto­ja­ti od čvr­ste hra­ne. Može se početi sa da­van­jem ob­ra­nog mle­ka, a dnev­ni obrok bi tre­ba­lo da se sa­sto­ji od češćih man­jih obro­ka (obično tri, i dve užine između).

Ve­o­ma su ose­tlji­va na tem­pe­ra­tu­ru i struk­tu­ru hra­ne, pa većina ne vo­li ka­da je ona su­više to­pla ili hlad­na. Sviđa im se hra­na u bo­ji, neo­bično ukrašena. Tre­ba iz­be­ga­va­ti pre­ku­va­nu hra­nu, jer uglav­nom više vo­le si­ro­vu ili ma­lo oba­re­nu. Ta­kođe, više vo­le sočno ne­go su­vo  me­so. Većina de­ce više vo­li da je­de iz ličnog pri­bo­ra za jelo, a to po­maže ro­di­tel­ji­ma u serv­i­ran­ju ma­lih ko­ličina hra­ne. Ia­ko sva­ki ma­lišan ima je­din­stve­ne nu­tri­tiv­ne na­vi­ke, možete pra­ti­ti ne­ka ge­ne­ral­na uput­stva da bi­ste zna­li da li uzi­ma do­vol­jno od­go­va­ra­jućih ma­te­ri­ja.

De­te po­sle na­vršene dru­ge go­di­ne (do četi­ri) tre­ba da uzme 1300 cal u to­ku 24 sa­ta ka­ko bi norm­al­no ra­slo i raz­vi­ja­lo se. Ka­lo­rij­ske po­tre­be, međutim,  va­ri­ra­ju u za­vi­sno­sti od ak­tiv­no­sti, kao i od građe i me­ta­bo­li­zma, pa ne tre­ba bri­nu­ti ako de­te je­de man­je od očeki­va­nog.

Mno­ge stu­di­je su po­ka­za­le da vr­sta hra­ne ko­ju ro­di­tel­ji da­ju de­ci ima naj­većeg uti­ca­ja na to ka­ko će ona učiti da je­du. Naj­lakše će naučiti da se do­bro hra­ne ako se i nji­ho­vi ro­di­tel­ji zdra­vo hra­ne. De­ca bud­no pra­te od­ra­sle i imi­ti­ra­ju ih. Ako ro­di­tel­ji ne­ma­ju do­bre nu­tri­tiv­ne na­vi­ke, šan­se da ih ima­ju de­ca ni­su naj­bol­je. I dru­ge odra­sle oso­be ili de­ca sa ko­ji­ma ma­lišan obe­du­je ima­ju  značajan uti­caj na to ka­ko će on naučiti da je­de. Često se dešava da predškol­sko de­te je­de u ob­da­ništu i neće da je­de kad dođe kući. Ako se u nje­go­vom pri­su­stvu skreće pažnja na nje­go­vo od­bi­jan­je, to će sa­mo  po­ten­ci­ra­ti ta­kvo po­našan­je.

Ako ma­lišan uživa u je­lu za­jed­no sa ostat­kom po­ro­di­ce, on će naučiti i so­ci­jal­ni aspekt is­hra­ne: učešće u is­hra­ni i pri­jat­nom raz­go­vo­ru u ve­zi dnev­nih ak­tiv­no­sti. Uglav­nom će sle­di­ti pri­mer ro­di­tel­ja. U da­ni­ma kad je de­te umor­no, ili su­više glad­no, ili ne­ras­po­loženo da čeka po­ro­dični ručak, naj­bol­je je na­hra­ni­ti ga ra­ni­je. Tre­ba mu da­ti obrok odvo­je­no, ili na­pra­vi­ti ma­lu užinu pre ne­go što stig­ne ručak.

Ulo­ga ro­di­tel­ja je da po­nu­di ra­zno­vr­sne na­mir­ni­ce, ali ni­kad ne tre­ba in­si­sti­ra­ti da se one po­je­du po sva­ku ce­nu, jer se ta­ko kod de­te­ta može stvo­ri­ti od­bo­jan stav pre­ma od­ređenoj vr­sti hra­ne. U uz­ra­stu od dru­ge do pe­te go­di­ne ape­tit pu­no va­ri­ra. Tre­ba pošto­va­ti te pro­me­ne, sačeka­ti vre­me kad de­te oglad­ni, i on­da mu po­nu­di­ti hra­nu.
 
Ape­tit mlađih predško­la­ca se po­jačava to­kom pe­ri­o­da in­ten­ziv­nog ra­sta, i sman­ju­je kad su umor­ni ili uz­buđeni. Naj­bol­je je na­pra­vi­ti mir­nu at­mos­fe­ru, serv­i­ra­ti hra­nu atrak­tiv­no, osta­vi­ti je na sto­lu dovol­jno du­go (ali ne duže od 30 mi­nu­ta), i ne ko­men­ta­ri­sa­ti po­našan­je de­te­ta za sto­lom. Mno­gi ma­lišani ostav­lja­ju hra­nu ko­ja im je pr­vi put po­nuđena. Ne tre­ba zbog to­ga bri­nu­ti, već je po­nu­di­ti i sle­dećeg da­na. I de­ca, kao i od­ra­sli, ne­ku hra­nu vo­le, a ne­ku ne. Ni­je neo­bično što od­bi­ja­ju no­vu hra­nu, tre­ba je po­nu­di­ti de­se­tak pu­ta da bi se na nju na­vi­kla. Iz­be­ga­vaj­te for­si­ran­je, na­val­ji­van­je, na­go­va­ran­je i na­građivan­je za je­lo. De­ca nauče vr­lo ra­no da kon­tro­lišu ro­di­tel­je ostat­kom je­la. Ako ma­lišan odu­go­vlači sa je­lom i je­de duže od po­la sa­ta, sklo­ni­te tan­jir i ogra­ničite ili uki­ni­te užinu. Ne­moj­te mi­sli­ti da ti­me kažnja­va­te de­te, jer je ono po­ne­kad su­više umor­no da bi je­lo, možda mu ni­je do­bro, ili jed­no­stav­no ne­ma ape­tit tog da­na.
Ako gu­bi­tak ape­ti­ta po­tra­je, od­ve­di­te ga na pre­gled i la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze.

De­ca uz­ra­sta od dve do pet go­di­na obično po­ra­stu oko se­dam san­ti­me­ta­ra i do­bi­ju u te­le­snoj ma­si oko dva ki­lo­gra­ma go­dišnje. Osno­va is­hra­ne u ovom uz­ra­stu je slična is­hra­ni od­ra­slih, ali se ko­ličina raz­li­ku­je.

Na­gla­sak u pi­ra­mi­di is­hra­ne za de­te iz­nad dve go­di­ne je na pet glav­nih gru­pa na­mir­ni­ca, od ko­jih je sva­ka važna za održavan­je do­brog  zdrav­lja:

Važno je po­nu­di­ti i ra­zno­vr­snu hra­nu iz iste gru­pe. Raz­ličiti nu­tri­jen­ti su po­treb­ni za raz­ličite ulo­ge u or­ga­ni­zmu. Pro­te­i­ni su po­treb­ni za rast. Većina pro­te­i­na se zadovoljava iz mle­ka,  me­sa, ri­be, ja­ja, si­ra.