Naziv megaureter označava proširen ureter. Može biti jednostran ili obostran. Deli se na primarni (kongenitalni) i sekundarni megaureter. Oba mogu biti refluksivni ili nerefluksivni.
Kongenitalni (primarni) megaureter je urođena anomalija nepoznatog uzroka kod koje su zbog poremećaja u oticanju urina u završnom delu uretera, jedan ili oba uretera, u pocetku prošireni, izduženi, hipertrofičnih zidova i snažne peristaltike, a kasnije istanjenih, fibrozno promenjenih zidova, sa oslabljenom peristaltikom. Bešika i uretra su normalni, a najčešće i orificijumi (otvori) uretera. Obično postoji i hidronefroza i oštećenje bubrega. Većinom kongenitalni megaureter je udružen ili je posledica vezikoureteralnog refluksa.
Sekundarni megaureter je posledica opstrukcije na nivou mokraćne bešike ili uretre (neurogena bešika, kongenitalne valvule zadnje uretre i druge vrste opstrukcija u donjem delu urinarnog trakta). Bešika je hipertrofična i trabekulirana, sa zjapećim i lateralno pomerenim orificijumima uretera.
Klinička slika
Primarni i sekundarni megaureter može biti refluksivan (češće) ili nerefluksivan (ređe). Simptomi megauretera nastaju kada se megaureter dekompenzuje i kada se pojave komplikacije. Ova stanja kada se ne leče komplikuje urinarna infekcija, hidronefroza, oštećenje bubreznog parenhima i hronična renalna insuficijencija.
Dijagnoza
Dijagnoza megauretera se postavlja na osnovu ultrazvučnog ispitivanja, ekskretorne pijelografije, mikcione cistouretrografije, cistoskopije i radioizotopskog ispitivanja.
Lečenje
Lečenje megauretera je hirurško. Sastoji se u primeni reinplantacije uretera sa ili bez sužavanja uretera. Uspeh lečenja je od 40% do 95%. Kod sekundarnih megauretera rešava se primarni uzrok, a kasnije se planira zahvat na samom ureteru. U težim slučajevima se prvo radi drenažni zahvat. Konačni zahvat se po pravilu sastoji od redukcijske ureteroplastike i potom implantacije uretera po antirefluksnom principu.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde