Urođene stenoze jednjaka se najčešće javljaju na spoju srednje i donje
trećine jednjaka i mogu da budu dvojake. Kod jednog oblika reč je o
čvrsto vezivnotkivnoj stenozi jednjaka u dužini od jednog do nekoliko
centimetara. Kod drugog oblika reč je o tzv. mekanoj stenozi
(Hollinger) koja je najverovatnije posledica nedostatka u epitalizaciji
tog dela jednjaka.
Klinička slika
I kod jednog i kod drugog oblika
simptomi se javljaju tek kada se odojče počne da hrani nešto čvršćom hranom,
tj. oko petog - šestog meseca života. Tada nastaju disfagijske smetnje (
otežano
gutanje) i regurgitacija (
vraćanje sadržaja), a katkada i opstrukcije jednjaka.
Dete se slabo hrani, slabo napreduje, mršavi.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja rendgenskim
pregledom i ezofagoskopijom. Rendgenskim pregledom uz upotrebu kontrasta,
konstatuje se stenoza kroz koju prolazi kontrast u tankom mlazu. Iznad stenoze
vidi se proširenje jednjaka. Ezofagoskopijom se otkriva stenoza kaudalnog dela
jednjaka sa zapaljenskim promenama sluznice koja je često posuta granulacijama
koje lako krvare.
Lečenje
Dete sa stenozom jednjaka mora
uzimati tečnu ili kašastu hranu. Lečenje ovih stenoza se sprovodi bužiranjem,
gastrostomom ili resekcijom mesta suženja. Vezivnotkivne stenoze se teže
dilatišu, a mekane mnogo uspešnije.
Povezani tekstovi:
Šarlah se prenosi kapljičnim putem. Vreme inkubacije iznosi...
Kod dece se najčešće u predškolskom uzrastu, mogu javiti raz...
Ključni faktori za razvoj dece jeste usmeravanja ka zdravom...
Deca koja su u ovom periodu obolela od dijabetesa ili imaju...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde