Kongenitalni sifilis je posledica intrauterine infekcije. Trudnoća majke deluje supresivno na kliničke simptome ranog sifilisa. Za razliku od majke, bolest fetusa je teška, a ishod dubiozan.
Uzrok nastanka
Treponema pallidum je spiroheta, ima tanak i dugačak oblik, veličine do 15 μm. Kreće se karakterističnim pokretima oko zamišljene osovine bakterije. Sigurno je da Treponema pallidum stimuliše parametre, kako humoralnog tako i ćelijskog imunskog odgovora. Izazivač je jedne od najtežih polnih bolesti i striktni je parazit čoveka.
Da bi nastala infekcija ploda, neophodno je da se spiroheta nalazi u krvi majke te prema tome, plod će sigurno oboleti ako je bolest majke u I ili II stadijumu. Iz krvi fetusa spiroheta se rasejava po ostalim organima.
Da bi nastala infekcija ploda, neophodno je da se spiroheta nalazi u krvi majke te prema tome, plod će sigurno oboleti ako je bolest majke u I ili II stadijumu. Iz krvi fetusa spiroheta se rasejava po ostalim organima.
Klinička slika
Ishod trudnoće, u zavisnosti od stadijuma bolesti majke, može biti:
- kasni pobačaj,
- mrtvorođenost,
- bolesno dete sa znacima kongenitalnig sifilisa (syphilis congenitalis praecox),
- rađanje prividno zdravog deteta kod koga se manifestacije bolesti mogu javiti u pubertetu ili kasnije (syphilis congenitalis tarda) i
- zdravo dete.
Ako infekcija nastane krajem trudnoće, rađa se naizgled zdravo dete, koje oboli kroz 2-4 nedelje.
Kongenitalni sifilis karakterišu:
- hepatosplenomegalija (uvećane jetra i slezina),
- raš,
- otoci zglobova,
- anemija,
- žutica,
- rinitis (zapaljenje sluznice nosa) sa sangvinolentnom i purulentnom sekrecijom,
- limfadenopatija,
- metafizealna distrofija,
- periostitis,
- nefrotski sindrom,
- miokarditis,
- uveitis i horioretinitis.
Novorođenče je slabo, male porođajne težine, sa suvom naboranom kožom staračkog izgleda, sa slabo razvijenom kosom i noktima i generalizovanom mikroadenopatijom. Koža dlanova i tabana je crvena. Ubrzo posle rođenja formiraju se sifilisni infiltrati zagasito crvene boje naročito perioralno i perigenitalno. Klinički znaci oštećenja centralnog nervnog sistema (koji je zahvaćen u 50% slučajeva) se retko zapažaju u neonatalnom periodu, mada postoje promene u likvoru.
Dijagnoza
Postavlja se direktnom mikroskopijom kožnih lezija, placente i amnionske tečnosti, kao i serološkim testovima.
Lečenje
Lečenje se sprovodi penicilinom, a kod postojanja alergije, eritromicinom, tetraciklinima.
