Bolesti

Ameloblastom je benigni, lokalno invazivan tumor poreklom od odontogenog epitela. Smatra se da može poticati iz više struktura: od zaostataka zubne gredice (lamina dentalis), od gleđnog organa, od Malasezovih (Malassez) epitelnih ostataka, a takođe i iz epitela odontogenih cista.

Ovaj dobroćudni tumor koštanog tkiva se najčešće javlja u paranazalnim sinusima, a ređe u viličnim kostima i u kostima krova lobanje. U ostalim kostima se sreće izuzetno retko. U paranazalnim sinusima, po učestalosti se na prvom mestu javlja u frontalnom sinusu, a zatim po silaznom redosledu: u etmoidalnom sinusu, maksilarnom sinusu, sfenoidalnom sinusu i u nosnoj duplji. Dve trećine pacijenata su muškarci, a jedna trećina žene. Osteomi se najčešće dijagnostikuju u 5. i 6. deceniji života.

Timus je središnji limfni organ, koji ima značajnu ulogu u imunitetu posredovanom T-limfocitima. Nastaje iz parnog epitelijalnog dela faringealnog nabora. U bliskoj je vezi sa embrionalnim razvojem paratirodnih žlezdi. Stroma timusa se sastoji iz epitelijalnih ćelija koje nastaju iz ektoderma i endoderma. Limfoidne ćelije dolaze u timus iz jetre i koštane srži tokom 9. nedelje fetalnog razvoja i odvojene su od perivaskularnog prostora nizom epitelijalnih ćelija. Zreo timus je nepravilan lobuliran organ. Pre puberteta je težak 30 do 40 gr. Tokom odrastanja nastaje njegova atrofija i zamena masnim tkivom.

Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka visine od 1 do 1.5 metar. U Evropi, koju osvaja neverovatnom brzinom, može se naći oko 20 vrsta ambrozije, a najrasprostranjenija je kratka ambrozija (Ambrosia artemisiifolia, Ambrosia elatior). Niče polovinom aprila. Stabljika joj je uspravna, razgranata i obrasla grubim dlačicama. Kada se preseče četvrtastog je oblika. Izgledom podseća na žbun. Listovi su naspramni, jajoliki, dlakavi i višestruko perasto deljeni. Žućkasti cvetovi grupisani su u dugim grozdastim cvastima na vrhu stabljike i grana. Cveta u kasno leto i jesen, od početka jula do ranih mrazeva proizvodeći polen.

Fibrom je benigni tumor vezivnog tkiva koji ima tendenciju vrlo sporog rasta. S obzirom na bogatstvo vezivnog tkiva u organizmu, fibrom je dosta čest tumor. Sreće se kao solitaran, a takođe i kao multipli tumor.

Hondromalacija, Bol prednjeg kolena, Patelofemoralni sindrom, Hondromalacija patele - pod tim nazivom misli se na ograničene promene hrskavice patele i to u smislu omekšavanja, stvaranja sitnih pukotina, razlistavanja i ulceracija, a sve je to propraćeno karakterističnim bolnim sindromom.

Tumori testisa nisu česti i čine svega 1-2% svih tumora kod muškarca. Međutim, iako se radi o retkoj bolesti, njen značaj je veliki jer su oni najčešća forma karcinoma kod muškarca u reproduktivnom dobu, između 20. i 40. godine života. Po opšte prihvaćenoj podeli, tumori zametnog epitela testisa dele se na seminomske i neseminomske. Seminomi su češći i čine 40-45% svih karcinoma testisa kod odraslih. Javljaju se u nešto starijem životnopm dobu, između 40. i 60. godine života.

Brennerov tumor je tumor jajnika koji je po svojoj građi vezivno-epitelni tumor građen od strome prelaznog epitela ili tzv. Waldhartovih inkluzija oko kojih se nalazi obilno vezivo. Brennerov tumor je uglavnom malen, manji od 2 cm, premda može narasti i do 10 cm u promeru. Pretežno je građen od solidnog tkiva, iako može biti i cistične građe (s tečnošću). Obično ne izaziva smetnje. Najčešće se slučajno nađe kao mali, čvrsti, sivkasti čvorić u jajniku. Javlja se obostrano kod otprilike 5% bolesnica.

Sarkom materice čini oko 2% svih malignih tumora mišićnog i vezivnog tkiva materice. Javalja se u 5. i 6. deceniji života.

Sarkomi mekih tkiva potiču iz primitivnog mezenhima i čine oko 8% svih tumora dece. To je heterogena grupa u kojoj se opisuju tumori glatkih mišića, vezivnog tkiva (fibroznog i masnog), krvnih sudova i perifernih nerava. Tumori se histološki klasifikuju prema tipu tkiva na kome nastaju: liposarcoma, fibrosarcoma, leiomyosarcoma, rhabdomyosarcoma, chondrosarcoma, osteosarcoma i dr. Rabdomiosarkomi, sačinjavaju više od polovine ove grupe dok su sve ostale podgrupe oko 3% decjih malignoma. U pedijatriji su najčešći sinovijalni sarkomi, fibrosarkomi, neurofibrosarkomi, dok su ostali tzv. nerabdoidni sarkomi mekih tkiva mnogo učestaliji u odraslom dobu.