Paraliza motornih nerava larinksa može biti na centralnom nivou (supranuklearna i nuklearna) i periferna.
Uzrok nastanka
Centralne paralize izazivaju procesi u centralnom nervnom sistemu. Periferna paraliza nastaje zbog pritiska, povrede nerva (trauma, jatrogeno) ili maligne infiltracije, neuritisa, avitaminoze, hemijskih ili infektivnih toksina.
Klinička slika
Klinička slika zavisi od toga da li je zahvaćen n.vagus, n.recurrens (jednostrano ili obostrano) i n.laryngeus superior. Glavne tegobe su disfonija (
poremećaj stvaranja glasa), dispneja (
otežano disanje), a ređe se javlja i disfagija (otežano gutanje).
Jednostrana paraliza rekurensa ne ometa disanje i glavna smetnja je promuklost koja se vremenom poboljšava usled kompenzatornih pokreta suprotne glasne žice. Govor može biti normalan ako paralisana glasnica ostaje uz medijalnom položaju. Nasuprot tome, kod obostrane paralize je disanje lako otežano zbog medijalnog položaja glasnica, posebno za vreme napora, kašalj je slab, ali je zato glas obično dobar.
Pri oštećenju vagusa, pored jednostrane potpune paralize larinksa, javljaju se i tahikardija i ekstrasistole.
Paraliza laringeus superiora je skoro uvek udružena sa paralizom rekurensa. Disanje je je uredno, glas je grub i brzo se zamara, a moguća je i aspiracija hrane.
Jednostrana paraliza rekurensa ne ometa disanje i glavna smetnja je promuklost koja se vremenom poboljšava usled kompenzatornih pokreta suprotne glasne žice. Govor može biti normalan ako paralisana glasnica ostaje uz medijalnom položaju. Nasuprot tome, kod obostrane paralize je disanje lako otežano zbog medijalnog položaja glasnica, posebno za vreme napora, kašalj je slab, ali je zato glas obično dobar.
Pri oštećenju vagusa, pored jednostrane potpune paralize larinksa, javljaju se i tahikardija i ekstrasistole.
Paraliza laringeus superiora je skoro uvek udružena sa paralizom rekurensa. Disanje je je uredno, glas je grub i brzo se zamara, a moguća je i aspiracija hrane.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ORL pregleda (indirektni pregled larinksa), laboratorijskih analiza, radiografije.
Lečenje
Pri bilateralnoj paralizi, ako je disanje jako ugroženo, treba izvršiti traheotomiju. Suženi glotis može hirurškim putem da se proširi ekstralarinksnim i endolarinksnim metodama uz pomoć mikrolaringoskopije. Kod jednostrane paralize larinksa, lečenje se sastoji u stimulaciji mišića larinksa galvanskom ili faradskom strujom uz davanje velikih doza vitamina B. U lečenje se uključuje i fonijatrijska rehabilitacija.
Da li se jednostrana paraliza grkljana uvek završava otežanim gutanjem i problemima sa disanjem? Mlada sam, pa me zanima da li je neminovno da će se vremenom stanje pogoršati ili to ne uključuje i jedno i drugo.
Odstranjena je štitna žlezda, tri meseca kasnije terapija radioakrivnnim jodom. Dobila sam informaciju da je prilikom operacije oštećen nerv koji daje impuls glasnim žicama. Govorim pomalo promuklo, imam osećaj stezanja u grlu povremeno. Da li takvo ištećenje ina uticaj i na sluh i postoji li način da se ovakvo stanje imalo poboljša?
Pre pet godina sam napravila operaciju glasnih zica. Imala polipe od tada i moj glas nije čist kako je bio i ne mogu vise da pevam brzo se zamaram i skripi mi glas. Da li moj glas može da mi se vrati ili će ostati tako?
Odavno imam problem sa disanjem i glasnim žicama i pored javljanja lekaru ništa mi nisu dali da rešim problem.
67' sam godište i pre godinu i po dana mi je saopšteno da imam obostranu paralizu glasnih žica. Teško govorim, a nije mi objašnjeno šta dalje je potrebno da uradim da bih rešio taj problem.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti