Raynaudov sindrom povremena epizodna pojava obostrano bledih i modrih prstiju ruku, ređe nogu, zbog okluzije (zatvaranja) digitalnih arterija (arterije u prstima) precipitirana hladnoćom ili emocionalnim stresom, prolazi zagrejavanjem.
Uzrok nastanka
Može se podeliti na primarni ili idiopatski, ili sekundarni. Bolesti koje vode sekundarnom Raynaudovom sindromu su kolagenoze (sistemska skleroza, sistemski lupus eritematozus, reumatoidni artritis, Sjogrenov sidrom, dijabetes melitus), kao i ostale bolesti krvnih sudova, opstruktivne bolesti arterija (arterioskleroza, tromboza, Morbus Buerger), trovanja (ergotaminski alkaloidi, vinil hlorid, citotoksični lekovi, teški metali), neurološki i neoplastični procesi i toplotna ili profesionalana povreda (smrzotine, telesne povrede, vibracioni sindrom).
Klinička slika
Raynaudov sindrom pogađa između 3 i 5 miliona ljudi u svetu, uglavnom žena. Karakteriše se lokalnim bledilom, cijanozom, boli, osećajem pečenja ili uz gubitak osećaja dodira, otokom, a u ekstremnim slučajevima može rezultovati neugodnim ulceracijama (čirevima) na koži.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda a potvrđuje se kapilarnom mikroskopijom ležišta nokta (vide se gubitak, izvijuganost i proširenje kapilara i venula).
Lečenje
Opšte mere podrazumevaju savete da izbegavaju hladnoću, duvan, uzbuđenja, fizički napor. Simptomatsko lečenje podrazumeva primenu vazodilatatornih lekova . Hirurško lečenje može dovesti do tranzitornog poboljšanja krvotoka u prstima. Inficirane ulceracije treba lečiti antibioticima.
