Maligni melanom horioidee (MMH) je najčešći primarni intraokularni tumor kod odraslih. On se najčešće javlja kod pacijenata između 5 - 6 dekade života i zahvata oba pola podjednako, 83% na sudovnjači, 9% na cilijarnom telu i 6% na dužici oka.
Klinička slika
Ako tumor raste, on može probiti Bruchovu membranu i dobiti izgled serozne ablacije retine.
Često se može videti kumulacija oranž pigmenta ( lipofuscina) u retinalnom pigmentnom epitelu
Različiti stepen pigmentacije kod MM horioidee
Druge udružene oftalmoskopske karakteristike horioidalnog melanoma koje se mogu videti su: ruptura horioidee (horioidalni nabori), subretinalne ili intraretinalne hemoragije, tvrdi žiti eksudati, vitreaalne hemoragije, sekundarni glaukom i katarakta i inflamatorni znaci kao što su iridociklitis i posteriorni uveitis.Subretinalna tečnost u oku sa horioidalnim melanomom nije udružena sa rupturom retine i ona se pokreće slobodno sa pomeranjem položaja pacijentove glave (lutajući fluid). Udruženo sa ovim, ablacija pars plana predela mnogo je češća u toku sekundarne ablacije retine uzrokovane melanomom, nego u slučajevima regmatogene ablacije mrežnjače.
Razvoj intraokularnog tumora odvija se u četri faze:
- Prva faza: untraokularno širenje tumora bez znakova spoljašnje iritacaije.
- Druga faza: Povećanje IOP-a usled pojave sekundarnog glaukoma intraokularnim širenjem tumora.
- Treća faza: Prodiranje TU kroz fibrozni omotač u orbitu ili pod vežnjaču.
- Četvrta faza: Pojava udaljenih metastaza (koštana srž i jetra, pluća). Distalne metastaze malignog melanoma horioidee čest su uzrok mortaliteta.
Dijagnoza MMH
a) Godina starosti i rasa: Horioidalni melanom je izuzetno redak kod osoba crne rase i dece.
b) Trauma: podaci o prethodnoj trauami mogu nekada ukazivati na mogućnost sličnih lezija koje se mogu videti i kod MMH (ablacija retine, subretinalne hemoragije i vitreoretinalna proliferacija).
c) Intraokularne operacije: Prethodno izvedene operacije na oku (katarakta, glaukom i dr.), posebno ako su udružene sa okularnom hipotonijom, mogu sugerisati da se radi o ablaciji horioidee. Nikada ne treba zaboraviti mogućost da se MMH nekada prvi put dijagnostikuje nakon uspešne operacije katarakte.
d) Opšti simptomi: Anamnestički podaci o mastektomiji, pneumektomiji ili operativnom lečenju nekog drugog tumora mogu ukazivati na mogućnost pojave metastatskog TU horioidee.
e) Fotopsija: Na jednom oku, takođe, može biti znak prisustva TU.
Dijagnostika
1. Isključiti mogućnost metastatskih tumora horioidee. Metatstatski tumori horioidee najčešće se javljaju kod CA bronha kod muškaraca i karcinoma dojke kod žena. Ređe se javljaju zbog prisustva primarnog tumora u gastrointerstinalnom traktu ili bubregu.
2. Isključiti mogućnost postojanja distalnih metastaza u slučaju kada se radi o primarno okularnom tumoru.
Posebno značajno je ispitivanje jetre (alkalna fosfataza, lactic dehidrogenaza, glutamil transpeptidaza).
RTG – Pulmo - Zbog toga što 97% metastaza MM zahvata jetru i pluća.
3. Ispitivanje drugog (zdravog oka). S obzirom na to da je primarni MMH unilateralan, a njemu neke slične lezije obično su bilateralne (degenerativna retinoza, eksudativna makulopatija, metastatski TU), registrovanje promena na drugom oku ima važan diferencijalno dijagnostički značaj.
Metastatski tumor
Metode pregleda:
b) Pregled Goldmanovim kontaktnim staklom: Promene koje se mogu videti kod početnih, malih TU, prisustvo pigmenta lipofuscina, subretinalni fluid, cistoidne promene na retini, dilatirani krvni sudovi na površini tumora, najbolje se mogu videti ovom metodom.
c) Transiluminacija Langeovom lampom: Ovo je stara metoda koja se danas retko koristi, ali je jednostavna i omogućava korisnu diferencijaciju između pigmentih tumota i serozne ablacije retine, abalacije horioidee i nepigmentovanih tumora. Transiluminator se postavlja na konjunktivu uz limbus i procenjuje se stepen transiluminacije.
d) Fotografije fundusa: Ovo je veoma korisna metoda u praćenju i procenjivanju progresije tumora.
e) Ispitivanje vidnog polja: Ima ograničen značaj u dijagnostici jer i horioidalni nevusi i MM prouzrokuju slične ispade u vidnom polju.
f) Fluoresceinska angiografija: Posebno je važna u diferencijalnoj dijagnostici malignog melanoma i nevusa horioidee kao i seroznih i hemoragičnih ablacija retine. Pokazuje ranu fluorescenciju tumora, čak i pre arterijske faze i produženu kasnu fluorescenciju. Takođe, ova metoda registruje i pojavu neovaskularizacije na tumoru koja se nikada ne vidi kod nevusa.
MMH sa seroznom ablacijom retine
|
|
h) Test fiksacije radiaktivnog fosfora: Bazira se na činjenici da maligne ćelije inkorporiraju radiaktivni fosfor P32 u većem stepenu nego normalne ćelije. Test je koristan u DDg malignog melanoma i benignih lezija kao što je nevus ili hemangiom horioidee. Nema značenje u DDg između primarnog i metastatskog melanoma horioidee.
Terapija malignog melanoma horioidee
2. Pacijenti stariji od 65 godina koji imaju sporo rastući tumor sa normalnom oštrinom vida. Kod ovih pacijenata prognoza se ne popravlja enukleacijom.
3. Sporo rastući tumor u jednom oku starih i hroničnih bolesnika.
1. Lezija ne sme biti veća od 6,5 dijametara (10 mm) i ne sme bitu veće prominencije od 3mm.
2. Tumor ne sme biti udružen sa izraženim prisustvom subretinalne tečnosti.
3. Tumor mora biti lokalizovan dalje od 1 prečnika disk dijametra (1,5mm) i udaljen od fovee tako da laserski zrak ne bi oštetio centralni vid.
Zračenje:
Primena radiaktivnog cobalt - 60 skleralnog implanta i nalaz ultrazvuka pre i posle terapije.
Lokalna resekcija ( horioidektomija):
Krioterapija:
Histološka klasifikacija
2. Melanomi građeni od ćelija tipa B – Ove ćelije su duže od vretenastih ćelija tipa A, sa okruglim ili ovalnim nukleusom i izraženim nukleolusom. On je na drugom mestu kad je reč o prognozi (14% mortaliteta u toku 5 godina).
3. Fascikularni tip - Ima specifičnu strukturu gde su ćelije poređane u palisadnoj ili trakastoj formi u paralelnom nizu. Danas se zna da su facikularni tumori sastavljeni ili od A ili od B vretenastih ćelija i ne zahtevaju posebnu klasifikaciju. Njegova prognoza zavisi od tipa ćelija koje dominiraju u tumoru.
4. Melanom građen od epitelnih ćelija – Ove ćelije su veće od B ćelija, imaju obilnu protoplazmu, veliko jedro, sa nukleolima i prisustvom gigantskih i multinuklearnih ćelija. Tumor sastavljen od ovih ćelija ima najgoru prognozu (69% mortaliteta u toku 5godina).
5. Mešoviti tip - Mixed cells- Ovo je kombinacija vretenastih i epitelnih ćelija. Kao što se i očekuje, ovaj tumor ima srednju prognozu (51% mortaliteta).
6. Nekrotični tip tumora – To je onaj kod kojeg aktuelni tip ćelija ne može biti prepoznat. Masivne nekroze u tumoru mogu biti sekundarne zbog insuficijencije vaskularizacije ili su prouzrokovane autoimunim mehanizmima. Nekrotične promene mogu prouzrokovati intezivnu inflamatornu reakciju koja klinički može biti pogrešno dijagnostifikovana kao endoftalmitis ili uveitis. Ovde je prognoza slična kao kod prethodnog tipa tumora.
a) Patohistološki tip - A tip vretenastih ćelija ima najbolju prognozu, a epiteloidni oblik ima najgoru.
b) Veličina tumora - veoma je važna pri čemu veći tumori imaju goru prognozu u odnosu na manje.
c) Difuzni tumori imaju goru prognozu zbog toga što oni obično sadrže epiteloidne ćelije i često prodiru ekstraskleralno.
d) Intaktnost Bruchove membrane - Ukoliko je Bruchova membrana perforirana, prognoza je gora.
e) Godine starosti - Pacijenti stariji od 65 godina imaju bolju prognozu.
f) Pigmentacija - Prognoza je gora kod jače pigmentovanih tumora u odnosu na amelanotičan.
g) Ekstraskleralna ekstenzija predstavlja lošu prognozu. Prisustvo i stepen ekstraskleralne esktenzije važan je prognostički znak.
Pretplati se na Stetoskop.info NEWSLETTER LISTU koja se bavi temama iz oftalmologije, poput ove >>>>>>>
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde