Pod tetanijom se podrazumeva kliničko stanje povećane razdražljivosti centralnog i perifernog nervnog sistema - kod abnormalnih koncentracija jona u tečnostima koje natapaju nervne ćelije.
Uzrok nastanka
Iako skoro svi elektroliti (natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor) mogu da daju slične simptome, u praksi se tetanija najčešće sreće kod sniženog nivoa kalcijuma u krvi.
Tetanija može biti udružena sa:
- hiperventilacijiom,
- hipoparatireoidizmom,
- rahitisom,
- uremijom i drugim stanjima.
Klinička slika
Tetanija se karakteriše mišićnim trzajevima, grčevima i karpopedalnim spazmima, naročito na gornjim ekstremitetima i šakama, zatim hiperrefleksijom, a uteškim oblicima mogu nastati i laringospazam i konvulzije. Ako su zahvaćeni i disajni mišići, može da nastupiti apneja (prestanak disanja duži od 20 sekundi).
Tetaniju prati i izmenjen senzibilitet, kao što je parestezija (izmenjeni osećaj dodira) na usnama, jeziku, prstima i stopalima, i bol u zahvaćenim mišićima.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, kliničkog pregleda, laboratorijskih ispitivanja (određivanje nivoa elektrolita), elektromiografije, EEG-a i drugih neuroloških ispitivanja.
Lečenje
Lečenje zavisi od uzroka. Koriguju se nivoi elektroliota koji su doveli do tetanije ili se leči osnovna bolest. Kod akutne hipokalcemije se daje kalcijum intravenski.
Glavni prirodni izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi, voda, ali, pri konzumiranju mora se voditi računa o nivou resorpcije kalcijuma i uticaju druge vrste hrane i lekova sa hranom i preparatima bogatim kalcijumom.
Dnevne potrebe kalcijuma iznose 1200 mg za odrasle do 24 godine, 800 mg za odrasle preko 25 godina, dok je za žene u periodu trudnoće i laktacije preporućeno 1200 mg.
Kritični periodi menopauza i postmenopauza, zahtevaju povećanu količinu unosa kalcijuma od 1100 mg do 1200 mg dnevno.
