Spavanje
je deo našeg života. Tokom spavanja se odmaramo i fizički i psihički.
Tokom budnog stanja postupno se narušava fiziološka ravnoteža u
organizmu, pa je spavanje nužno kako bi se ta ravnoteža ponovno
uspostavila. Narkolepsija je primarni poremećaj spavanja koji se
karakteriše spontanim padanjem u
san.
Uzrok nastanka
Narkolepsiju uzrokuje gubitak ćelija u hipotalamusu mozga
koje sadrže protein hipokretin (oreksin). Ovo je genetski uslovljen
poremećaj i javlja se familijarno.
Klinička slika
Može se manifestovati sledećim simptomima koji čine tzv. narkoleptičnu tetradu:- hipersomnolencija - napadi spavanja, radi se o neodoljivoj želji za spavanjem u trenutku kada osoba želi biti budna, san je neodoljiv i javlja se u hodu, pri vožnji automobila, razgovoru, jelu, radu. Naročito se lako pada u san pri čitanju novina i gledanju televizije. Lako se mogu probuditi.
- katapleksija - pojava mišićnih slabosti posle jake emocije (najčešće smeh, zatim zadovoljstvo, ljutnja, iznenađenje, orgazam). Slabost može biti generalizovana, ali i lokalizovana na licu ili nogama, potpuna ili blaga. Bolesnik je svestan za vreme napada.
- hipnagogne halucinacije - pojava optičkih ili akustičnih halucinacija u vreme između budnosti i spavanja, odnosno pri uspavljivanju ili buđenju, često zajedno sa hipnagognim paralizama. Mogu se javiti i kod zdravih osoba.
- hipnagogna paraliza - napad nepokretnosti koja se javlja u vreme kada se javljaju i hipnagogne halucinacije. Takođe se mogu javiti i kod zdravih osoba.
Bolest se javlja najčešće u detinjstvu, ali se može javiti u bilo koje doba. Sa malim kolebanjima traje čitavog života. Značajna je jer ometa socijalni život, u prvom redu posao. Može naročito biti opasna za vozače.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, porodične anamneze, neurofizioloških ispitivanja. Najviše se koristi ponovljeni test latencije spavanja.
Lečenje
Najčešće se upotrebljavaju agripnotici sa ciljem da se
bolesnik održi u budnom stanju tokom dana (metilfenidat, metamfetamin,
imipramin, mazindol, selegilin, zimelidin, viloksazin). U svim slučajevima hipersomnije savetuje se uklanjanje
uslova koji izazivaju pospanost (npr. toplota), redovno popodnevno spavanje,
bavljenje sportom, izbegavanje monotonih poslova. Bolesnici od narkolepsije nisu sposobni za zanimanja gde je
potrebna stalna budnost, npr. za vozače, pilote, mašinovođe i sl.
