Većina
dece su vrlo socijalna bića
koja, da bi napredovala i rasla, imaju potrebu i želju za kontaktom
sa drugima. Ona se nasmeše, smeju, maze, i reaguju zainteresovano,
nestrpljivo i uzbudjeno na igre kao što su „žmurke". Međutim,
ponekad dete ne komunicira s drugima na očekivani način. Umesto toga,
ono deluje kao da je u "svom svetu", odnosno svetu koji se sastoji
iz ponavljanih rutinskih radnji, čudnih i specifičnih ponašanja,
problema u komunikaciji i potpunog nedostatka socijalne svesti ili interesovanja
za druge. Ovo su karakteristike razvojnog poremećaja koji se zove autizam.
Učestalost
Autizam se otkriva obično u prvih 30 meseci starosti, a obavezno do treće godine. Često se otkriva onda kada se roditelji zabrinu da je njihovo dete možda gluvo, zašto još ne govori, odoleva grljenju, i izbegava kontakt s drugima.
Uzrok nastanka
Uzrok autizma još uvek je nepoznat, iako sadašnje teorije ukazuju na problem u funkciji ili strukturi centralnog nervnog sistema. Ono što, medjutim, znamo je da roditelji nisu uzrok autizma.
Klinička slika
Dete pretškolskog uzrasta koje ima “klasični”autizam
generalno je
povučeno, odsutno, i ne ostvaruje reakciju prema
drugim ljudima. Mnoga od dece sa ovim poremećajem neće ostvariti kontakt
čak ni očima. Takodje, ona mogu izvoditi čudna ili ritualna ponašanja
kao što su “klaćenje”, mahanje rukama, ili opsesivna potreba da
se održava red. Mnoga deca sa autizmom uopšte ne govore. Ona koja
govore mogu govoriti rimujući, mogu imati eholaliju (ponavljanje nečijih
reči kao eho), mogu da govore o sebi u trećem licu (“on” ili “ona”),
ili da koriste neobičan jezik.
Ozbiljnost autizma široko varira, od
blagog do ozbiljnog. Neka deca su vrlo pametna i dobro im ide u školi,
iako imaju problem školskog prilagodjavanja. Oni mogu biti sposobni
da samostalno žive kad odrastu. Druga, pak, deca sa autizmom funkcionišu
na mnogo nižem nivou. Mentalna zaostalost je često povezana sa autizmom.
Ponekad, dete sa autizmom može pokazati poseban talenat u likovnoj
umetnosti, muzici ili drugoj specifičnoj oblasti.
Lečenje
Deca sa autizmom zahtevaju iscrpnu dijagnostičku
procenu i specijalizovane edukativne programe i programe modifikacije
ponašanja. Nekoj deci sa autizmom mogu pomoći i lekovi. Dečji i adolescentni
psihijatri su edukovani da dijagnostikuju autizam, i da pomognu porodicama
da naprave i realizuju odgovarajući plan lečenja. Oni, takodje, pomažu
porodicama da se nose sa stresom koji može biti vezan za odgajanje
autističnog deteta. Iako za autizam nema leka, odgovarajući tretman
može imati pozitivan uticaj na detetov razvoj i da dovede do celokupnog
smanjenja problematičnih ponašanja i simptoma.
Povezani tekstovi:
Za razliku od nesanice koja se u kraćem trajanju relativno d...
Profesor Gavin Giovannoni izdvojio je Srbiju kao primer dobr...
Multipla skleroza bolest kod većine obolelih karakteriše sme...
Kao podrška borbi protiv moždanog udara, pokrenuta je kampan...
Koliko dece u Srbiji ima autizam?
Napraviti jedinstveni sistem Srbije autistične dece Srbije jer samo kao grupacija može se reagovati prema državi u svim sferama - od edukacije, do rada, zapošljavanja i lečenja dece!
Poštovani, Slazem se sa svim komentarima i naravno saosecam se sa svacijim bolom a pogotovo sa bolom roditelja koji kao i ja strahuju od toga sto je neminovno da nam deca imaju neki oblik autizma bilo slabiji ili jaci. Slazem se sa roditeljem koji je ovde spomenuo da su roditelju zaista zbunjeni i nisu pravilno usmereni prvo ka dijagnostici koja predugo traje toliko da umori i decu i roditelje i obicno traje po nekoliko godina da na kraju neki roditelji i retko dobiju odgovor. Molim se bogu za svako dete
S postovanjem otac Milivoje
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti