Gonokokni artritis se bitno razlikuje od bakterijskih artritisa, iako spada u tu grupu. Za razliku od drugih bakterijskih artritisa, javlja se u mladih i zdravih osoba. Žene boluju češće, a trudnoća i menstruacija su predisponirajući faktori. Njegovu pojavu posebno favorizuje deficit terminalnih komponenti komplementa.
Klinička slika
Dve trećine bolesnika ima tenosinovitis, dermatitis i groznicu. Najčešća lokalizacija tenosinovitisa je na dorzumu šaka. Artritis se javlja u 25-50% bolesnika sa gonokoknom infekcijom. Češće je poliartikularan nego mono- ili oligoartikularan. Zahvata najčešće kolena, skočne i ručne zglobove, traje nekoliko dana i ne dovodi do destrukcije zgloba. Ređe prelazi u hroničan oblik. Kožne promene su u vidu makulopapula, vezikula (mehurići), ređe pustula i još ređe se javljaju hemoragične bule, multiformni eritem ili vaskulitis. Lokalizuju se na trupu i ekstremitetima i prolaze u toku nekoliko dana lečenja. Urogenitalne simptome ima 25% bolesnika, a 25% anamnezu o gonoreji.
Dijagnoza
Najčešće se dijagnoza gonokoknog artritisa postavlja na osnovu kliničke slike i brzog odgovora na lečenje penicilinom. Gonokok se u sinovijskoj tečnosti otkriva u manje od 25% bolesnika i manje od 10% u krvi ili kožnoj leziji.
Lečenje
Penicilin je lek izbora za lečenje gonokoknog artritisa. Dovodi do smirenja svih simptoma i znakova za nekoliko dana. U slučaju velikih purulentnih izliva u zglobu i moguće rezistencije na penicilin, preporučuje se lečenje cefalosporinima III generacije.
