Svetski dan borbe protiv akutnih leukemija: Šta znamo o njima i kako ih lečimo?

Povodom Svetskog dana borbe protiv akutnih leukemija, u petak 21. aprila, u Beogradu održalo se predavanje na temu "Šta znamo o akutnoj leukemiji, kako se ona leči i kako možemo da pomognemo". Predavanje je organizovalo Udruženje Leuka, zajedno s Rotary klubom.

Predavanje su održali:

• Prof. dr Ana Vidović, Klinika za hematologiju, UKC Srbije;
• Prim. dr Zorana Andrić, Institut za transfuziju krvi Srbije;
• Predrag Slijepčević, predsednik udruženja Leuka.

Usled naglog  povećanja  broja obolelih od akutnih leukemija, neophodno je informisati javnost o mogućnostima lečenja, kao i  neophodnosti podrške zdrave populacije u lečenju. Akutne leukemije su jedne od najtežih bolesti za lečenje. Pomoć i podrška zdravih je neophodna za uspešno lečenje. Akcenat skupa je bio upravo na tome.

Na samom početku predavanja, predsednik udruženja Leuka, Predrag Slijepčević, koji je i sam pobedio akutnu leukemiju, istakao je važnost saosećanja i razumevanja od strane zajednice koja je pacijentima s ovim hematološkim karcinomima neophodna. Širenjem svesti o ovoj bolesti, ne pomaže se samo obolelima, već i njihovim porodicama, kaže Predrag. 

"Mi kao vrsta nemamo šanse da preživimo bez bez humanosti koju smo počeli da gubimo u poslednje vreme." - Predrag Slijepčević

Akutne leukemije ili rak krvi predstavljaju maligne bolesti ćelija krvi i koštane srži. Postoje dva osnovna tipa ove bolesti:

• akutna mijeloidna leukemija - najčešće oboljevaju osobe starije od 60 godina;
• akutna limfoblastna leukemija - najčešće oboljevaju deca.

Lečenje akutne leukemije veoma je izazovan zadatak za lekare. Pacijenti se često jave kasnije nego što bi bilo poželjno, zbog nespecifičnosti simptoma, kao što su zamor, malaksalost, vrtoglavice i u momentu kada osoba dođe lekaru, iz krvne slike se vrlo jasno vidi da nešto nije kako treba. 

Danas postoji više modaliteta lečenja za ove pacijente, od hemioterapije, do ciljane biološke terapije, a u nekim slučajevima, dostupna je i transplantacija kostne srži, ističu predavači. Ono što je važno jeste da Srbija i dalje kaska za svetom kada je u pitanju lečenje inovativnim lekovima, biološkom terapijom, za koju se lekari i Udruženje bore već godinama unazad. 

"Transplantacija kostne srži uspešno se obavlja u Srbiji, ali ona nije pogodna za sve pacijente. Ona se može obaviti tek kod trećine (do polovine) pacijenata s akutnim leukemijama. Ostatak pacijenata se može izlečiti hemioterapijom i ciljanom, biološkom terapijom, za koju apelujemo na Fond da obezbedi." - naglašava prof. dr Ana Vidović. 

Na predavanju je naglašeno da se transplantacija matičnih ćelija, s druge strane, vrlo uspešno obavlja unutar naše zemlje, te da stoga nema potrebe da pacijenti traže lečenje u inostranim državama: "Srbija je uključena u Registar davalaca matičnih ćelija, koja predstavlja veliku međunarodna bazu podataka, koja okuplja sve one koji žele da budu donori, pa zato naši građani ne moraju da odlaze u druge države na ovaj zahvat." - kaže prof. dr Vidović.

"Da bi neko uradio transplantaciju, potrebno je da ima odgovarajućeg davaoca. Mnogi bi pomislili da se radi samo o krvnim grupama, međutim situacija je daleko kompleksnija od toga. Da bi neko bio odgovarajuć davalac pacijentu, on mora imati podudaran humani leukocitni antigen  (HLA), kao i sam pacijent. Najveća verovatnoća da donor ima podudaran HLA sa pacijentom, jeste ukoliko mu je on rođeni brat ili sestra, s 25% verovatnoće za podudarnošću. U slučaju da se nakon tipizacije utvrdi da brat/sestra nisu podudarni pacijentu, ili ih pacijent nema, traži se donor kroz Registar. Iako trenutno na svetu ima preko 40 miliona registrovanih potencijalnih davaoca matičnih ćelija, to ne treba da Vas zavara. HLA nekada vrlo jedinstven i potraga za donorom ne mora uvek ići glatko. Nekada je HLA toliko unikatan da postoji samo jedna jedina osoba na svetu koja Vam može dati matične ćelije." - naglašava prim. dr Zorana Andrić.

"U Srbiji trenutno brojimo oko 13 000 registrovanih potencijalnih davalaca matičnih ćelija. Iako je ova brojka dosta veća u odnosu na prethodne godine, važno je da proširimo svest o tome da je najveća verovatnoća da se nađe donor baš u istoj populaciji, pa zato apelujemo na građane da se registruju i budu potencijalni donori. Što je više davalaca u sopstvenoj populaciji, veća je verovatnoća da se za bolesnika iz te populacije nađe odgovarajuća osoba koja može da mu da matične ćelije. - prim. dr Andrić

S obzirom na to da su mnogi nepoverljivi po pitanju donorstva, predavači ističu da je bezbednost potencijalnog donora uvek na prvom mestu. Nikada se neće desiti da će se transplantacija matičnih ćelija izvršiti na štetu davaoca. Svaka zdrava osoba starosne dobi između 18 i 60 godina može da se registruje: "Idealno bi bilo da potencijalni donori imaju do 45 godina, kako bi se osiguralno da budu što duže registrovani, ali ukoliko imate i do 60, dobrodošli ste da se registrujete." - kaže Predrag.

"Samo upisivanje u Registar je jednostavan proces - daje se uzorak krvi i popunjava se upitnik. Važno je da osoba razume za šta se prijavljuje i da ukoliko bude pozvana da bude davalac u nekom trenutku, da treba i da se odazove. Treba znati da od ukupnog broja registrovanih donora svega 1% bude pozvano da to zapravo i uradi", objašnjava prim. dr Andrić.

Kako predavači kažu, davanje matičnih ćelija je potpuno bezbedan proces i davalac se potpuno oporavlja u roku od desetak dana, tojest, matične ćelije se u tom vremenskom roku potpuno obnavljaju. Nema neželjenih efekata, osim lokalnog blagog bola na mestu uboda igle: "Nikada nećemo dozvoliti da se ugrozi zravlje davaoca. Ako postoji bilo koji način da davanje matičnih ćelija ugrozi donora, ono se neće obaviti!" - ističe Predrag.