Septičan pobačaj

Septičan abortus je veoma ozbiljno patološko stanje. Kod septičnog pobačaja uzročnici infekcije prelaze u organizam i krvotok majke izazivajući promene na njenim organima.

Uzrok nastanka

Septičan pobačaj retko je posledica spontanog prekidanja trudnoće. Mnogo češće se viđa kod nasilnih, obično nedozvoljenih ili kriminalnih pokušaja prekida i to utoliko češće ukoliko se prekid trudnoće izvodi pod težim uslovima. Naknadna infekcija, koja se vrlo brzo nadoveže na pokušanu ili nepotpuno izvedenu, a ponekad i na dovršenu intervenciju, dovodi bolesnicu u vrlo teško stanje.

Klinička slika

Klinička slika zavisi od težine bolesti. U lakšim slučajevima, opšte stanje bolesnice je manje promenjeno, dok u težim i ozbiljnijim, slika koju pruža bolesnica može biti veoma dramatična. Takva bolesnica oseća spontane bolove u donjem delu trbuha, ima visoku temperaturu, jezu i drhtavicu. Manje ili više obilno krvari. Opšte stanje je loše, izgled uplašen, usnice i jezik suvi, beonjače često subikterične, puls ubrzan, ponekad jedva može da se opipa. Pri pregledu donji deo trbuha je veoma osetljiv. Ipak, obično može da se napipa uvećana materica sa otvorenim cervikalnim kanalom iz koga se sliva krv.

U najtežim slučajevima septičnog abortusa dominira slika endotoksičnog šoka. Bolesnica pasivno leži u postelji, nemoćna je, veoma ubrzanog, jedva opipljivog pulsa, hladne oznojene kože, bez temperature, bleda, subikteričnih beonjača, sa veoma niskim pritiskom i sa oligurijom (smanjeno izlučivanje mokraće), koja može da ide do anurije (prestanak izlučivanja mokraće).

Dijagnoza

Pod ekarterima na spoljnem ušću materice katkad se zapaze povrede od prethodno pokušane intervencije. Ukoliko se sumnja da postoji perforacija materice, treba pažljivo materičnom sondom pregledati dno materice.

Lečenje

Ako se sumnja na perforaciju potvrdi, treba operativno intervenisati. U protivnom, ako se sumnja na perforaciju ne potvrdi, i onda, zbog septičnog pobačaja bolesnicu treba hospitalizovati, staviti joj led na trbuh, parenteralnim putem nadoknaditi izgubljenu tečnost, po potrebi izvršiti transfuziju krvi i sprovesti energičnu parenteralnu terapiju antibioticima. Kiretažu, zbog opasnosti od daljeg širenja septične infekcije, sem u po život opasnim slučajevima krvavljenja, treba odložiti do smirenja zapaljenskog procesa.