Polihidramnion

Plodova voda nastaje kao produkt lučenja amniotičkih ćelija (ćelija opni), krvnih sudova majke i lučenja bubrega ploda. Njen sastav čine voda - 98,7% i 1,3% sve ostalo. U plodovoj vodi se nalaze i elementi mekonijuma (sadržaj creva ploda), kao i otpale ćelije kože i sluzokože ploda i gromuljice tzv. sirastog namaza koji obavija plod (verniks). Plodova voda se stalno menja, jer se preko unutrašnje opne neprekidno resorbuje. Istovremeno, aktivnošću ćelija opni ona se i obnavlja, održavajući stalnu količinu i svoju koncentraciju, koja odgovara starosti trudnoće. Najveća količina plodove vode je u 4. mesecu trudnoće i iznosi 1-1,5 litar. Sa napredovanjem trudnoće, ona se smanjuje, da bi u 7. mesecu iznosila pola litra, a pred sam porođaj svega 200 mililitra. U slučaju da je količina plodove vode reč je o hidramnionu (polihidramnion).

Uzrok nastanka

Uzroci polihidramniona nisu poznati. Zapaženo je da hronični hidramnion često prati šećernu bolest. Isto tako, relativno često se viđa kod višeplodne trudnoće, a ponekad i kod trudnica koje pate od kasnih graviditetnih toksikoza. Uzroci koji potiču od ploda takođe mogu izazvati pojavu hidramniona. Tu je u pitanju neka od urođenih anomalija u razvoju ploda. Od njih na prvo mesto dolazi anencefalija ili anomalije u digestivnom traktu.

Klinička slika

Hidramnion može da se razvije naglo ili postepeno. U prvom slučaju u pitanju je akutni, a u drugom hronični hidramnion.

Akutni polihidramnion

Ovaj oblik je naročito opasan. On se javlja u ranoj trudnoći, najčešće između četvrtog i petog meseca dok plod još nije sposoban za vanmaterični život. Bolest obično počinje iznenada, bez ikakvog povoda. Trbuh žene se naglo uvećava, materica brzo raste, njen zid je veoma razapet i razvučen, a žena oseća bolove i gušenje zbog pritiska materice na dijafragmu uvećanom plodovom vodom. U takvoj situaciji, zbog istovremenog pritiska dijafragme na sredogruđe, kod mnogih trudnica se javlja i tahikardija. Koža trudnice je suva. Trudnica gubi apetit, malaksava, njeno se stanje rapidno pogoršava. Zbog brzog stvaranja velike količine plodove vode trudnica oseća žeđ i unosi dosta tečnosti. Ali i pored toga , koža i vidljive sluzokože su suve. Trbuh je napet i osetljiv, a strije na koži su jasno izražene. Srčani tonovi ploda ne mogu da se čuju, a delovi tela ploda ne mogu se napipati. Prognoza za plod je loša.

Hronični polihidramnion

Znatno češće se sreće. Razvija se postepeno. Simptomi su manje burni, pa se trudnoća nastavlja skoro do kraja. Trbuh je veliki, loptasto okrugao, jasno uzdignut u predelu pupka sa obično dobro izraženim venskim crtežom u napetoj koži potrbušine, a zid materice je istanjen i njegova snaga je oslabljena. Plod je pri palapaciji i uopšte veoma pokretljiv. Pri perkusiji može da se oseti fenomen prenošenja talasa tečnosti. Srčani tonovi ploda su manje jasni i čuju se iz dubine. Pri vaginalnom pregledu grlić materice je podignut naviše. Prognoza po majku kod hroničnog hidramniona obično je povoljna, a po plod je u visokom procentu loša. Kod slabo izraženog hidramniona porođaj protiče bez teškoća. Kod hidramniona većeg stepena u toku porođaja, usled rastegnutog i time oslabljenog materičnog mišića, često mogu nastati primarno slabe kontrakcije materice, pa je porođaj obično produžen.

Lečenje

U takvom stanju neophodno je postepeno ispuštanje plodove vode punkcijom kako bi se izbegla neželjena nagla dekompresija. Potom treba otvoriti plodove ovojke na najnižem delu ovuluma kako bi se retrahovanoj materici omogućilo stalno oticanje plodove vode. Po oticanju plodove vode smanjuju se dimenzije materice i u njenom mišiću javljaju se kontrakcije koje istiskuju plod i ostale delove ovuluma.

Žena sa dijagnostikovanim hidramnionom mora da se porađa u bolnici, gde ima mogućnosti za savremeno vođenje porođaja i ukoliko se ukaže potreba za pružanje efikasne pomoći jer usled velike pokretljivosti ploda u materici, on može zauzeti nepravilan položaj u njoj što zahteva intervenciju.