Dispareunija je pojava
bola prilikom polnog odnosa ili neposredno nakon
njega u području
polnih organa žene (ovo stanje, iako vrlo retko, može
se pojaviti i kod muškaraca).
Uzrok nastanka
- Telesni: to mogu biti razna akutna i hronična oboljenja i stanja genitalnih organa, od kojih su, kod žena, najčešća: upale vestibularnih žlezdi (koje omogućavaju vlaženje vagine), neke vaginalne infekcije (trihomonijaza), ožiljci posle zasecanja međice (radi lakšeg porođaja), postklimakterično stanjivanje vaginalnog zida, otvoreni himen, koji se pri svakom koitusu ponovo povređuje, ranice na ušću materice i, posebno, nedovoljna lubrikacija (vlaženje vagine). I kod muškaraca su organski uzročnici vezani za genitalne organe, pa dispaureniju mogu izazvati: uretritis (upala mokraćnog kanala), razne anomalije na penisu (kao što je fimoza), zapaljenje glansa penisa zbog loše higijene i druge zapaljenske bolesti polnih i mokraćnih organa, oštećenja sluznice kontracepcionim sredstvima (kondom, dijafragma, spermicidne kreme, intrauterini ulošci, spirale).
- Psihološki: grubost partnera, ili nezainteresovanost što uzrokuje nedovoljnu stimulaciju i predigru i posledično smanjeno izlučivanje sluzi.
Klinička slika
Dispareunija je vodeći uzrok
polne disfunkcije kod žena. Uključuje različite nivoe boli - od osećaja
neugodnosti u vagini, do jakog bola prilikom prolaska penisa. Bol se može javljati povremeno ili može biti trajno
prisutan. Ako je bol prisutan od prvog polnog odnosa govorimo o primarnoj, a
ako se javlja kasnije tokom života o sekundarnoj (ili stečenoj) dispareuniji.
Negativno dejstvo bolnog koitusa ogleda se i u tome što on često uzrokuje druge
seksualne poremećaje, kao što su
frigidnost i vaginizam kod žena, ili
impotencija i prerana ejakulacija kod muškaraca. Dispareunija, ako se na vreme
ne leči, može imati negativne posledice, kako na partnerske odnose, tako i na
individualni doživljaj seksualnosti.
Dispareunija se ispoljava u toku seksualnog odnosa, kroz vrlo široku simptomatologiju, koja se kreće od osećaja pečenja u vagini, ili u predelu glansa penisa, pa sve do bolova koji zahvataju skoro ceo genitalni aparat (klitorisnu regiju i unutrašnje polne organe kod žene, ili ceo penis i testise kod muškaraca). U težim slučajevima se, isključivo kod žena javlja, pored bola, i mučnina s izrazitim nagonom za povraćanjem. Zbog toga, dispareunija redovno dovodi do proređivanja, pa i prestanka seksualnih odnosa, jer je bol, najčešće, toliko jak, da poništava zadovoljstvo koje partneri u odnosima imaju.
Dispareunija se ispoljava u toku seksualnog odnosa, kroz vrlo široku simptomatologiju, koja se kreće od osećaja pečenja u vagini, ili u predelu glansa penisa, pa sve do bolova koji zahvataju skoro ceo genitalni aparat (klitorisnu regiju i unutrašnje polne organe kod žene, ili ceo penis i testise kod muškaraca). U težim slučajevima se, isključivo kod žena javlja, pored bola, i mučnina s izrazitim nagonom za povraćanjem. Zbog toga, dispareunija redovno dovodi do proređivanja, pa i prestanka seksualnih odnosa, jer je bol, najčešće, toliko jak, da poništava zadovoljstvo koje partneri u odnosima imaju.
Lečenje
Lečenje je vrlo složeno. Ako je
poznat organski uzrok bolesti, lečenje je etiološko (leči se stanje ili bolest
koja je uzrokovala dispareuniju), dok je u većine ostalih slučajeva lečenje
vrlo složeno i dugotrajno. U lečenju je vrlo značajan interdisciplinarni
pristup bolesniku, ginekologa, psihijatra i urologa.
Kod psihološki nastale dispareunije se najpre tzv.
bihevioralnom analizom otkrivaju situacije u seksualnom ponašanju u kojima su,
traumatskim uslovljavanjem, nastali strahovi - uzročnici bola. Zatim se te
"strašne" situacije tretiraju jednom od standardnih bihevioralnih
metoda, najčešće sistematskom desenzitizacijom, kojom se strahovi gradirani na
skali od slabijih ka jačim postepeno kontrauslovljavaju dražima i situacijama s
pozitivnim seksualnim predznakom.
Ovakvim pristupom strahovi se gube, a tim se
redukuje napetost genitalnih mišića i bol koju ta napetost, pri seksualnom
odnosu, izaziva. Uz navedeni program ide, bez obzira na raznovrsnost
strahova, i preporuka partnerima da maksimalno produže predigru,
jer se njome dodatno postiže neophodna opuštenost. Kako, ponekada, i sam
koitalni položaj može potencirati bol (zbog individualnih
specifičnosti u građi genitalija), savetuje se njegova promena.
Naravno, celi tretman je individualno prilagođen, kreće se po, unapred
definisanim fazama, s kućnim vežbama, uz redovne konsultacije s terapeutom.
Terapijski postupak će, ipak, dati pozitivne rezultate, samo ako partneri imaju
dovoljno strpljenja, dobru volju i, pre svega, pozitivna osećanja jedan prema
drugom.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde