Edukacija za Vaše zdravlje

Shizofrenija je duševna bolest koja oboleloj osobi onemogućava razlikovanje stvarnih (realnih) od nestvarnih (nerealnih) doživljaja ili iskustava, ometa logičko razmišIjanje, normalne osećajne doživIjaje prema drugim osobama, te narušava njeno društveno funkcionisanje. Kod shizofrenih poremećaja dolazi do promene određenih funkcija mozga. Posledica toga su promene mišljenja, zapažanja i afektiviteta, u globalu, promene psihe.

Skarlatina je oboljenje iz grupe osipnih groznica koje se karakteriše naglim početkom, temperaturom, gušoboljom, povraćanjem, pojavom sitne zrnaste ospe i naknadnim perutanjem.

Reumatoidni artritis predstavlja hronično, progresivno, zapaljenjsko reumatsko oboljenje čiji uzrok još uvek nije dovoljno poznat. Ova bolest zahvata mezenhimno tkivo čitavog organizma, tako da se klasifikuje u sistemska oboljenja vezivnog tkiva. Glavna karakteristika ove bolesti je smanjenje celularnog imuniteta, povećanje broja B limfocita, hipergamaglobulinemija.

Pneumonija je zapaljenje plućnog parenhima koje zahvata alveolne prostore i intersticijum (prostor između alveola) pluća. Ova bolest predstavlja najopasnije oboljenje respiratornog sistema i može biti uzrokovana različitim mikroorganizmima.

Varičela, ovčije boginje, su akutno infektivno oboljenje iz grupe osipnih groznica koje se karakteriše pojavom vezikulozne ospe.

Migrena je vaskularna glavobolja, javlja se periodično i bol uglavnom zahvata polovinu glave. Bol je često praćena mučninom, povraćanjem i poremećajem vida.

To  je bolest koja se karakteriše slabošću mišića i koja se javlja u epizodama. Uzrok ovog oboljenja je gubitak ili disfunkcija receptora za acetilholin, neurotransmitera koji igra vrlo bitnu ulogu u  kontrakciji mišića. Ovaj poremećaj funkcije je posledica reakcije imunog sistema koji uništava pomenute receptore. Šta dovodi do pokretanja ove reakcije i pod kojim uslovima, nije poznato. Bolest je češća kod žena i najčešće se javlja između 20. i 40. godine života.

Morbilli, male boginje, jesu virusno, veoma zarazno oboljenje iz grupe osipnih groznica , koje se klinički manifestuje zapalenjskim promenama na vežnjačama, sluzokoži disajnih organa i pojavom ospe koja se širi sukcesivno od lica i vrata, na trup i ekstremitete.

Karcinom želuca je jedno od najčešćih malignih oboljenja. Pod nazivom karcinom želuca podrazumeva se adenokarcinom i zauzima 95%  od svih malignih tumora želuca. Ređi oblici podrazumevaju limfome (od ćelija limfnog tkiva) i sarkome (od ćelija vezivnog tkiva u koje spadaju mišići, masno tkivo i krvni sudovi). Najveća učestalost je u Japanu, Koreji, nekim delovima Kine, u Čileu i na Islandu, što se povezuje s ishranom i uticajima okoline. Bolest je češća kod muškaraca, a pojavljuje se najčešće nakon 50. godine života.  

Većina čvorova štitne zlede je benigna. Karcinom štitne zlezde  nije toliko čest i treba ga razlikovati od čestih oboljenja poput adenoma, nodozne strume, hroničnog limfocitnog tireoiditisa...Tipovi karcinoma štitne zlezde su diferentovani (papilarni i folikularni), medularni, anaplastični i nediferentovani. Obično se otkrije čvor na vratu koji nema nikakvih drugih simptoma. Sumnja da bolesnik ima karcinom je veća u mlađem dobu i to kod muškaraca, (ako se radi o solitarnom, hladnom čvoru kod postavljanja dijagnoze kontrastom - scintigrafija), tvrdom čvoru koji je naglo narastao i ako u anamnezi postoji podatak o zračenju glave, vrata, grudnog koša.