Edukacija za Vaše zdravlje

Povraćanje je izbacivanje stomačnog sadržaja kroz jednjak i usta napolje. Ono samo za sebe nije bolest, već je posledica ili jedan od znakova (simptoma) neke bolesti ili stanja. Ono može biti praćeno bolovima u trbuhu, ali ne i uvek.

Asfiksija znači gušenje, ugušenje. Da bi disanje bilo normalno, sastav vazduha mora biti odgovarajući, disajni otvori i putevi prolazni, funkcija centra za disanje očuvana, a sastav krvi i tkiva normalan. Poremećaj na bilo kom od navedenih nivoa dovodi do hipoksije ili anoksije. Hipoksija predstavlja smanjenu količinu kiseonika u tkivima, dok je potpuni nedostatak kiseonika označen kao anoksija. Krajnji rezultat hipoksije, hiperkapnije (nakupljanje ugljen dioksida) i acidoze je paraliza centra za disanje i ugušenje ili asfiksija.

Hiperventilacija je simptom i predstavlja ubrzano i produbljeno disanje. Hiperventilacija se javlja kao simptom srčanih, pulmonalnih oboljenja, ali takođe i u toku paničnih i anksioznih napada.

Respiratorni arest stanje je u kome disanje u potpunosti prestaje i ne može se ponovo uspostaviti bez primene adekvatnih terapijskih mera.

Sviranje u grudima može biti i simptom (kada ga čuju druge osobe) i znak (kada se čuje samo stetoskopom). Za ovaj simptom se često upotrebljava engleski termin wheezing (vizing).

Stridor je visokotonsko inspirijumsko kontinuirano zviždanje, koje je prouzrokovano opstrukcijom larinksa i/ili traheje.

Halitoza je pojava neprijatnog zadaha, koja se relativno često pojavljuje, kod nekih ljudi povremeno, a kod nekih stalno sa različitim intenzitetom. Reč halitoza potiče od latinske reči halitus koja znači dah i grčkog sufiksa osis koji znači stanje.

Disfagija predstavlja poremećaj gutanja koji se karakteriše kao osećaj zaostajanja zalogaja hrane u grlu ili grudima. Akt gutanja je složen čin u kome učestvuju usta, ždrelo i jednjak. U ispravnoj funkciji gutanja učestvuju brojni mišići i nervi koji ih inervišu. Deo akta gutanja je voljan (možemo kontrolisati kontrakcije mišića), a deo nije pod uticajem naše volje (njime upravlja autonomni nervni sistem).

Dispnejom nazivamo osećaj teškog disanja ili potrebu da se više diše.

Sinusna bradikardija označava usporenje srčane frekvencije ispod 60 udara u minutu. Spori ritam srca može biti fiziološki normalan za neke pacijente, dok frekvencija < 60/min može biti neadekvatna za druge.