Streptokoke su gram pozitivne bakterije, loptastog oblika, koje su raspoređene u vidu lanca ili niti. Pripadaju grupi fakultativno anaerobnih bakterija, nepokretne su i ne luče enzim katalazu. Streptokoki se na osnovu hemolize na krvnim agaru dele na:
- beta - hemolitičke (stvaraju oko kolonija jasnu providnu zonu hemolize)
- alfa - hemolitičke (stvaraju oko kolonija zelenu do zelenosmeđu zonu hemolize)
- gama - streptokoke (ne stvaraju hemolizu oko kolonija).
R. Lancefield je 1933. napravila podelu beta - hemolitičkih streptokoka u serološke grupe koje je označila velikim slovima od A do H ( osim slova E) i od K do V.
Streptococcus bovis - čini normalnu floru digestivnog sistema kod goveda, ali i kod 5 - 10% ljudi i gotovo ga uvek nađemo kod bolesnika s karcinomom kolona, a može da uzrokuje i bakterijski endokarditis.
Enterococcus (fekalni streptokok) - na krvnom agaru ne stvaraju zone hemolize, pa ih nazivamo i nehemolitički streptokoki ili gama - streptokoki. Nalaze se u crevima i u fekalijama čoveka i toplokrvnih životinja pa se koriste kao indikatori fekalne kontaminacije vode i namirnica. Enterococcus je rod u kojemu poznajemo najmanje 12 vrsta ali u čovjeka infekciju uzrokuju samo dve. To su E. faecalis i E. faecium. Enterokoki su jako otporne bakterije na spoljašnje nepovoljne uslove. Najvažniji predstavnik je S. faecalis, koji može uzrokovati piogene (gnojne) infekcije, bakterijski endokarditis i infekcije urinarnog trakta (prostatitis), ali može da uzrokuje i sepsu u nekim slučajevima.
Streptococcus anginosus - je nazvan tako zbog toga što je prvi put izolovan kod osobe sa anginom. Ali nije uzročnik angine, već ga smatramo normalnom florom čovekovog digestivnog i genitalnog sistema. Raste u sitnim kolonijama veličine oko 1mm na agaru pravi hemolizu, a od drugih bakterija ga razlikujemo biohemijskim testovima.
Peptostreptococcus - je bakterija koja za rast zahteva anaerobne uslove ili mikroaerobne. U rodu ima nekoliko vrsta i pripada normalnoj flori digestivnog trakta i ženskog genitalnog trakta.
Streptococcus bovis - čini normalnu floru digestivnog sistema kod goveda, ali i kod 5 - 10% ljudi i gotovo ga uvek nađemo kod bolesnika s karcinomom kolona, a može da uzrokuje i bakterijski endokarditis.
Enterococcus (fekalni streptokok) - na krvnom agaru ne stvaraju zone hemolize, pa ih nazivamo i nehemolitički streptokoki ili gama - streptokoki. Nalaze se u crevima i u fekalijama čoveka i toplokrvnih životinja pa se koriste kao indikatori fekalne kontaminacije vode i namirnica. Enterococcus je rod u kojemu poznajemo najmanje 12 vrsta ali u čovjeka infekciju uzrokuju samo dve. To su E. faecalis i E. faecium. Enterokoki su jako otporne bakterije na spoljašnje nepovoljne uslove. Najvažniji predstavnik je S. faecalis, koji može uzrokovati piogene (gnojne) infekcije, bakterijski endokarditis i infekcije urinarnog trakta (prostatitis), ali može da uzrokuje i sepsu u nekim slučajevima.
Streptococcus anginosus - je nazvan tako zbog toga što je prvi put izolovan kod osobe sa anginom. Ali nije uzročnik angine, već ga smatramo normalnom florom čovekovog digestivnog i genitalnog sistema. Raste u sitnim kolonijama veličine oko 1mm na agaru pravi hemolizu, a od drugih bakterija ga razlikujemo biohemijskim testovima.
Peptostreptococcus - je bakterija koja za rast zahteva anaerobne uslove ili mikroaerobne. U rodu ima nekoliko vrsta i pripada normalnoj flori digestivnog trakta i ženskog genitalnog trakta.
Mikrobiološka dijagnostika
Laboratorijski se određuju na krvnom agaru na kome stvaraju kolonije. Zbog sigurnosti se određuje i grupni antigen D.
Lečenje
Značajna je njihova otpornost prema antibioticima (klindamicin, cefalosporin) umerena osetljivost prema aminoglikozidima i tolerancija prema penicilinima i ampicilinima. Zato se terapija određuje prema antibiogramu.
