Chlamydiae su Gram negativne bakterije tipa prokariota kojima nedostaje sposobnost sintetisanja visokoenergetskih jedinjenja (ATP, GTP) neophodnih za metaboličke procese. Poseduju obe nukleinske kiseline (RNK i DNK), imaju ćelijski zid tipa ćelijskog zida Gram negativnih bakterija, raspolažu ribozomima i metabolički aktivnim enzimima za sintezu proteina, pokazuju jedninstven ciklus umnožavanja u čijoj osnovi leži binarna deoba i u prisustvu nekih antibiotika inhibira se njihov rast. One ne raspolažu potrebnim oksidativnim enzimima pomoću kojih bi se potecijalna energija pretvorila u metaboličku. S obzirom da ove, energetske komponente hlamidije dobijaju od ćelije domaćina, te da su ograničene na intracelularnu egzistenciju, Moulder ih 1966. god. nazvao energetskim parazitima.
Put prenošenja
Chlamydia trachomatis se prenosi seksualnim kontaktom.
Patološki (medicinski) značaj
Chlamidia trachomatis uzrokuje urogenitalnu infekciju koja se prenosi seksualnim kontaktom i kod muškaraca se manifestuje negonoroičnim uretritisom, a kod žena mukotrpnim cervicitisom. Spada u najrasprostranjenije seksualne bolesti u opštoj populaciji. Oko 75% zaraženih žena i 50% zaraženih muškaraca nema simptome, tako da većina infekcija ostaje nepoznata i nelečena, što pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti.
Simptomi se javljaju posle inkubacionog perioda od jedne do tri nedelje i to su: kod muškaraca se simptomi javljaju ubrzo nakon infekcije - pojačan nagomilani sekret žućkaste boje, odnosno serozna i sluzava sekrecija iz uretre, gnojni iscedak iz penisa kod muškaraca, pečenje pri mokrenju, bol tokom seksualnog odnosa, vaginalno krvarenje između menstruacija i posle seksualnog odnosa kod žena. Međutim, čak u 50% žena infekcija može biti bez ikakvih simptoma.
Ukoliko se ne leči, bolest je kod žena često praćena komplikacijama u smislu akutnog salpingitisa (upale jajovoda) i hronične zapaljenjske bolesti male karlice sa posledičnom neprohodnošću jajovoda i neplodnošću uz povećan rizik od vanmateričnih trudnoća. Kod trudnica infekcija hlamidijom može dovesti do prevremenog porođaja, a kod novorođenčeta inficirane majke do neonatalne pneumonije (upala pluća) i konjuktivitisa.
Kod muškaraca najčešća komplikacija je epididimitis (upala semenih kanalića), Rajterov sindrom i drugo.
Simptomi se javljaju posle inkubacionog perioda od jedne do tri nedelje i to su: kod muškaraca se simptomi javljaju ubrzo nakon infekcije - pojačan nagomilani sekret žućkaste boje, odnosno serozna i sluzava sekrecija iz uretre, gnojni iscedak iz penisa kod muškaraca, pečenje pri mokrenju, bol tokom seksualnog odnosa, vaginalno krvarenje između menstruacija i posle seksualnog odnosa kod žena. Međutim, čak u 50% žena infekcija može biti bez ikakvih simptoma.
Ukoliko se ne leči, bolest je kod žena često praćena komplikacijama u smislu akutnog salpingitisa (upale jajovoda) i hronične zapaljenjske bolesti male karlice sa posledičnom neprohodnošću jajovoda i neplodnošću uz povećan rizik od vanmateričnih trudnoća. Kod trudnica infekcija hlamidijom može dovesti do prevremenog porođaja, a kod novorođenčeta inficirane majke do neonatalne pneumonije (upala pluća) i konjuktivitisa.
Kod muškaraca najčešća komplikacija je epididimitis (upala semenih kanalića), Rajterov sindrom i drugo.
Mikrobiološka dijagnostika
Za izolaciju hlamidija koriste se bris oka, bris uretre, bris cerviksa, bris jajovoda, amnionska tečnost, bris rektuma, gnojni sadržaj limfnih čvorova, krv. Za dokazivanje prisustva Chlamydiae trachomatis koriste se tehnika direktne imunoflorescencije, tehnika hibridizacije nukleinskih kiselina, PCR, serološki testovi (reakcija vezivanja komplementa, test indirektne imunoflorescencije, ELISA).
Lečenje
Lečenje se sprovodi istovremeno kod oba partnera, antibioticima iz grupe tetraciklina, makrolida i još nekim savremenim lekovima. U većini slučajeva se primenjuje lečenje doksiciklinom (100mg dva puta dnevno tokom sedam dana) ili azitromicinom (jednokratna doza od 1 grama), a u trudnoći eritromicinom.
Dok se terapija ne završi, potrebna je apstinencija od seksualnih odnosa, inače postoji rizik od reinfekcije. Najmanje tri nedelje po završenom lečenju potrebno je ponoviti laboratorijske testove da bi se ustanovilo da li je lečenje bilo uspešno.
U novije vreme opisuju se pojedinačni slučajevi infekcije hlamidijom rezistentnom na većinu antibiotika koji se obično koriste za lečenje, što predstavlja ozbiljan terapijski problem. Naime, postoje izveštaji sa naših stručnih sastanaka da je nekada potrebno i šest meseci do konačno sanirane infekcije.
Dok se terapija ne završi, potrebna je apstinencija od seksualnih odnosa, inače postoji rizik od reinfekcije. Najmanje tri nedelje po završenom lečenju potrebno je ponoviti laboratorijske testove da bi se ustanovilo da li je lečenje bilo uspešno.
U novije vreme opisuju se pojedinačni slučajevi infekcije hlamidijom rezistentnom na većinu antibiotika koji se obično koriste za lečenje, što predstavlja ozbiljan terapijski problem. Naime, postoje izveštaji sa naših stručnih sastanaka da je nekada potrebno i šest meseci do konačno sanirane infekcije.
Povezani tekstovi:
Probiotici su žive bakterije - spadaju u dobre bakterije i p...
Često čujemo da treba da odemo kod doktora ako nas ujede krp...
Infekcije urinarnog trakta su česte u detinjstvu. Mogu se ja...
Actinomyces israelii je sporogena Gram pozitivna anaerobna b...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde