Chlamydia psittaci

Chlamydiae su Gram negativne bakterije tipa prokariota kojima nedostaje sposobnost sintetisanja visokoenergetskih jedinjenja (ATP, GTP) neophodnih za metaboličke procese. Poseduju obe nukleinske kiseline (RNK i DNK), imaju ćelijski zid tipa ćelijskog zida Gram negativnih bakterija, raspolažu ribozomima i metabolički aktivnim enzimima za sintezu proteina, pokazuju jedninstven ciklus umnožavanja u čijoj osnovi leži binarna deoba i u prisustvu nekih antibiotika inhibira se njihov rast.

One ne raspolažu potrebnim oksidativnim enzimima pomoću kojih bi se potencijalna energija pretvorila u metaboličku. S obzirom da ove, energetske komponente hlamidije dobijaju od ćelije domaćina, te da su ograničene na intracelularnu egzistenciju, Moulder ih 1966. god. nazvao energetskim parazitima. Chlamydia psittaci je bakterija otporna u uslovima spoljašnje sredine.

Put prenošenja

Rezervoar su razne ptice (papagaji, golubovi, ćurke, patke, pernata živina) u čijim ekskretima i sekretima dugo preživljava. Najčešći put prenosa je inhalatorni (udisanjem) mada može i ugrizom ptice.

Patološki (medicinski) značaj

Nakon inkubacije od jedne do dve nedelje bolest počinje naglo visokom temperaturom, groznicom, malaksalošću i bolnim sindromom. Glavobolja je intezivna kao i bolovi u mišićima leđa, zglobovima. Od strane respiratornog sistema prisutan je kašalj koji je najpre nadražajan, suv, a pri kraju bolesti postaje produktivan, nekada sukrvičav. Manji broj bolesnika može da ima encefalopatske smetnje u vidu konfuzije, delirijuma, kome. Objektivnim pregledom zapaža se bledilo, bradikardija (usporen rad srca), a ponekad po koži egzantem. Prisutno je uvećanje jetre i slezine umerenog stepena. Radiološke promene na plućima su prisutne ali nisu specifične i veoma su raznovrsne.

Mikrobiološka dijagnostika

Za izolaciju hlamidija koriste se sputum, pleuralni eksudat i krv. Za dokazivanje prisustva Chlamydiae psittaci koriste se tehnika direktne imunoflorescencije, tehnika hibridizacije nukleinskih kiselina, PCR, serološki testovi (reakcija vezivanja komplementa, test indirektne imunoflorescencije, ELISA).

Lečenje

Sprovodi se tetraciklinima, tokom 2 - 3 nedelje, ali se mogu davati i hinoloni.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde