Savremena medicina

Simptomi H1N1 gripa su: visoka temperatura, glavobolja, groznica, suv kašalj, bol u grlu, bol u mišićima i zglobovima, opšta malaksalost, otežano disanje i brzo zamaranje.

Krivica belančevina je u tome što u početku pankreas proizvodi preteču insulina, takozvani proinsulin, a transformacija u normalan insulin bi trebalo da protiče u sredini velike kiselosti, za koju odgovara upravo belančevina CIC-3.

Grip H1N1 ili " svinjski grip" stigao je i u Srbiju, a broj obolelih poslednjih dana naglo raste. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević poručuje da nema mesta panici. U nastavku teksta pročitajte koji su simptomi ovog virusa, kakva je preventiva i kako se leči.

Zaključno sa 30. oktobrom 2009. godine, prema podacima Nacionalne referentne laboratorije za respiratorne viruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak, potvrđeno je 148 slučaja obolevanja od gripa izazvanog novim tipom virusa A ( H1N1).

U Centru za istraživanje raka u Corku (Irska) naučnici su tretirali ćelije raka supstancom zvanom curcumin (kurkumin), koja se nalazi u popularnom indijskom začinu kari. Ustanovili su da je u toku od 24 sata kurkumin usmrtio ćelije raka. Prethodna istraživanja ukazivala su da kurkumin može smanjiti tumor i da ljudi koji jedu dosta karija mogu biti manje izloženi toj bolesti.

Rezultati novih istraživanja ukazuju na vezu između pijenja kafe i slabijeg oštećenja jetre, uzrokovanog dugotrajnom borbom tog organa sa virusom hepatitisa C. Iako razlozi još nisu u potpunosti razjašnjeni, lošije stanje jetre zabeleženo je kod pacijenata koji ne piju kafu.

Naučnici u Francuskoj i Švajcarskoj su otkrili gene koji mogu biti odgovorni za suicidalno ponašanje, a dve studije koje su rađene sa pacijentima na psihijatrijskoj klinici pokazuju da oni sa promenama u jednom od dva gena pokazuju veću sklonost ka samoubistvu.

Za sintezu hormona štitnjače organizmu je potreban jod koji se unosi raznovrsnom ishranom i u obliku jodirane soli. Nedovoljan unos joda jedan je od najraširenijih problema u svetu, a kod težih slučajeva izaziva strumu ( gušavost) i mentalni poremećaj.

Svakodnevno uživanje u kaloričnoj ishrani osim na telo deluje i na  rad mozga. Neurotransmiteri nas uveravaju da je vreme obilja - mozak se opušta, a pronicljivost opada.

Dugoročna upotreba mobilnih telefona može povećati rizik za razvoj tumora kasnije u životu, pokazuju rezultati desetogodišnje studije. Konačni rezultati biće objavljeni krajem godine.