Naučnici u Francuskoj i Švajcarskoj su otkrili gene koji mogu biti odgovorni za suicidalno ponašanje, a dve studije koje su rađene sa pacijentima na psihijatrijskoj klinici pokazuju da oni sa promenama u jednom od dva gena pokazuju veću sklonost ka samoubistvu.
Istraživanje je pokazalo da su među pacijentima koji boluju od depresije neki u većoj meri skloni suicidalnom ponašanju u odnosu na druge, a naučnici pokušavaju da dokažu da je ta razlika genetski uslovljena.
Studije koje su rađene u te dve zemlje pokazuju da je stopa pokušaja samoubistva bila veća u grupi osoba koje su imale genetske promene, jer izmenjeni geni remete normalnu produkciju hormona kojise zove serotonin, supstance koja kontroliše raspoloženje i napetost.
Naučnici u Londonu se nadaju da će se na ovaj način makar delimično moći da objasni različita stopa samoubistava u Evropi, koja je najveća u Sloveniji, Finskoj i Mađarskoj, a vrlo niska u Hrvatskoj, Španiji i Italiji.
Norveški naučnici su utvrdili da su samoubilačke namere i ideje česte među zavisnicima od droge, posebno onih koji su preživeli loša iskustva i maltretiranje u detinjstvu.
Istraživanje među 800 zavisnika u Norveškoj je ocenjivalo relativan značaj različitih negativnih iskustava u detinjstvu na pojavu kasnijih pokušaja na samoubistvo ili ideja o samoubistvu, a podaci su sakupljani od psihoterapeuta koji su lečili pacijente koji su ili pokušali ili imali ideju o samoubistvu.
Više od trećine (38 %) ispitanih je pokušalo samoubistvo jednom ili više puta, pri čemu je ta proporcija viša kod onih sa negativnim iskustvima iz detinjstva.
Ta iskustva obuhvataju seksualne ili nasilničke napade, alkoholizam roditelja, psihijatrijske probleme roditelja, probleme prilagođavanja školi, sopstvene psihijatrijske probleme.
Takođe, su uočene relativno male razlike među polovima kod samoubica - broj žena koje nisu imale loša iskustva u detinjstvu ili su ih imala jako malo je bio neznatno viši nego kod muškaraca.
Istraživanje je pokazalo da su među pacijentima koji boluju od depresije neki u većoj meri skloni suicidalnom ponašanju u odnosu na druge, a naučnici pokušavaju da dokažu da je ta razlika genetski uslovljena.
Studije koje su rađene u te dve zemlje pokazuju da je stopa pokušaja samoubistva bila veća u grupi osoba koje su imale genetske promene, jer izmenjeni geni remete normalnu produkciju hormona kojise zove serotonin, supstance koja kontroliše raspoloženje i napetost.
Naučnici u Londonu se nadaju da će se na ovaj način makar delimično moći da objasni različita stopa samoubistava u Evropi, koja je najveća u Sloveniji, Finskoj i Mađarskoj, a vrlo niska u Hrvatskoj, Španiji i Italiji.
Norveški naučnici su utvrdili da su samoubilačke namere i ideje česte među zavisnicima od droge, posebno onih koji su preživeli loša iskustva i maltretiranje u detinjstvu.
Istraživanje među 800 zavisnika u Norveškoj je ocenjivalo relativan značaj različitih negativnih iskustava u detinjstvu na pojavu kasnijih pokušaja na samoubistvo ili ideja o samoubistvu, a podaci su sakupljani od psihoterapeuta koji su lečili pacijente koji su ili pokušali ili imali ideju o samoubistvu.
Više od trećine (38 %) ispitanih je pokušalo samoubistvo jednom ili više puta, pri čemu je ta proporcija viša kod onih sa negativnim iskustvima iz detinjstva.
Ta iskustva obuhvataju seksualne ili nasilničke napade, alkoholizam roditelja, psihijatrijske probleme roditelja, probleme prilagođavanja školi, sopstvene psihijatrijske probleme.
Takođe, su uočene relativno male razlike među polovima kod samoubica - broj žena koje nisu imale loša iskustva u detinjstvu ili su ih imala jako malo je bio neznatno viši nego kod muškaraca.
Povezani tekstovi:
Lifting lica je hirurška procedura koja doprinosi zatezanju...
Septoplastika je hirurški postupak za ispravljanje kostiju i...
Neurohirurgija je zahtevna i izazovna oblast a glavni izazov...
U Srbiji je tokom prošle godine, dobijeno svega 13 saglasnos...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde