U Srbiji je ponovo aktuelna tema pojave svinjskog gripa. Jedni su uplašeni, drugi kažu: "Neće to mene".
Međutim, i jedni i drugi imaju slična pitanja i nedoumice.
Međutim, i jedni i drugi imaju slična pitanja i nedoumice.
Šta je svinjski grip?
Svinjski grip je veoma zarazno, akutno respiratorno oboljenje svinja prouzrokovano jednim od nekoliko tipova virusa svinjskog gripa A sa velikom učestalošću obolevanja i malom smrtnošću - od 1% do 4%.
Virus se širi kapljičnim putem, direktnim i indirektnim kontaktom i preko svinja asimptomatskih nosilaca virusa (bez znakova bolesti).
Većina zemalja rutinski sprovodi vakcinaciju svinja protiv ove bolesti. Virusi svinjske influence su najčešće tipa H1N1, ali i drugi podtipovi takođe cirkulišu među svinjama ( H1N2, H3N1, H3N2).
Svinje mogu da budu inficirane i virusima ptičijeg i sezonskog humanog gripa, a mogu da budu zaražene i sa više različitih tipova virusa gripa istovremeno, što omogućava mutiranje virusa. Ovakvom mutacijom nastaje novi tip virusa gripa.
Iako su virusi svinjskog gripa u normalnim okolnostima specifični za vrstu i inficiraju samo svinje, oni mogu ponekad da preskoče barijeru vrste i izazovu oboljenje kod ljudi, piše na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Virus se širi kapljičnim putem, direktnim i indirektnim kontaktom i preko svinja asimptomatskih nosilaca virusa (bez znakova bolesti).
Većina zemalja rutinski sprovodi vakcinaciju svinja protiv ove bolesti. Virusi svinjske influence su najčešće tipa H1N1, ali i drugi podtipovi takođe cirkulišu među svinjama ( H1N2, H3N1, H3N2).
Svinje mogu da budu inficirane i virusima ptičijeg i sezonskog humanog gripa, a mogu da budu zaražene i sa više različitih tipova virusa gripa istovremeno, što omogućava mutiranje virusa. Ovakvom mutacijom nastaje novi tip virusa gripa.
Iako su virusi svinjskog gripa u normalnim okolnostima specifični za vrstu i inficiraju samo svinje, oni mogu ponekad da preskoče barijeru vrste i izazovu oboljenje kod ljudi, piše na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Koje su posledice po ljudsko zdravlje?
Epidemije i pojedinačni slučajevi obolevanja ljudi od svinjskog gripa i dosada su povremeno registrovani. Klinički simptomi su slični simptomima sezonskog gripa, mada mogu da variraju od potpunog odsustva simptoma do teškog zapaljenja pluća sa smrtnim ishodom.
Zbog sličnosti simptoma sa sezonskim gripom i drugim infekcijama gornjih respiratornih puteva, većina obolelih od svinjskog gripa otkriva se slučajno kroz nadzor nad sezonskim gripom.
Slučajevi bez kliničkih simptoma ili blagi oblici bolesti mogu ostati neprepoznati i zbog toga je prava učestalost oboljevanja ljudi od svinjskog gripa nepoznata.
Zbog sličnosti simptoma sa sezonskim gripom i drugim infekcijama gornjih respiratornih puteva, većina obolelih od svinjskog gripa otkriva se slučajno kroz nadzor nad sezonskim gripom.
Slučajevi bez kliničkih simptoma ili blagi oblici bolesti mogu ostati neprepoznati i zbog toga je prava učestalost oboljevanja ljudi od svinjskog gripa nepoznata.
Kako čovek može da se zarazi?
Ljudi se obično inficiraju virusom svinjskog gripa preko zaraženih svinja. Međutim, registrovani su slučajevi prenošenja virusa svinjskog gripa sa čoveka na čoveka, kod ljudi koji su bili u bliskom kontaktu sa obolelim osobama.
Da li je bezbedno jesti svinjsko meso?
Da. Nije zabeleženo da se svinjski grip prenosi na ljude konzumiranjem svinjskog mesa koje je na pravilan način pripremljeno i termički obrađeno.
Temperatura od 70 stepeni Celzijusovih ubija virus svinjskog gripa, što odgovara opštim preporukama za bezbednu pripremu svinjskog i drugog mesa.
Temperatura od 70 stepeni Celzijusovih ubija virus svinjskog gripa, što odgovara opštim preporukama za bezbednu pripremu svinjskog i drugog mesa.
Koji lekovi su dostupni za lečenje?
Antivirusni lekovi za sezonski grip su raspoloživi u pojedinim zemljama i efikasni su u sprečavanju i lečenju bolesti.
Postoje dve grupe takvih lekova:
1. adamantani ( amantadine i remantadine)
2. inhibitori neuraminidaze ( oseltamivir i zanamivir).
Lekovi se uzimaju isključivo na recept i po savetu lekara.
Postoje dve grupe takvih lekova:
1. adamantani ( amantadine i remantadine)
2. inhibitori neuraminidaze ( oseltamivir i zanamivir).
Lekovi se uzimaju isključivo na recept i po savetu lekara.
