U čekanju na najvažniji čin

U Srbiji je tokom prošle godine dobijeno svega 13 saglasnosti za doniranje organa, a zahvaljujući tome je spaseno 32 ljudi, dok trenutno 2000 osoba čeka na transplantaciju organa. Naša zemlja se sa ovim podacima nalazi na samom dnu lestvice po broju donora u Evropi.

Neznanje i predrasude

Samo jedna donacija tkiva može da spasi više od 50 ljudi. Nažalost, svest o značaju doniranja organa na veoma je niskom nivou u Srbiji. Zbog čega je to tako?

Zdravstvo i pacijenti kojima je potrebna transplatacija nailaze na velik otpor kada je u pitanju transplantacija organa. Zbog kolektivnih trauma, transplantacija organa se najčešće vezuje za trgovinu organima. Nedovoljna informisanost je ono što stvara otpor, strahove, predrasude.

Ono što je potrebno za razbijanje predrasuda i stereotipa kada je u pitanju transplatacija organa jeste da se stanovništvo detaljnije upozna sa samom transplantacijom. Kako ceo sistem transplantacije funkcioniše - od procedure koja je potrebna da bi se donirao organ, zatim koji lekari se bave ovom granom medicine, ko su pacijenti koji su na listi čekanja za organ, a pre svega edukaciju u pogledu razlikovanja stanja kome i stanja moždane smrti što je i najveća nepoznanica u široj javnosti i izvor otpora i nerealnih strahova.

Iskustvo pacijenta sa transplantiranim organom

U Srbiji se izvode transplantacije jetre, bubrega i srca, ali se pored organa sa velikim uspehom izvode i transplantacije rožnjače, kao i transplantacija kostne srži. 

Koliko je teško živeti u neizvesniosti da li će organ biti transplantiran ili ne, ispričao je Mladen Todić: „U martu 2014. godine, stavili su me na jedinstvenu listu čekanja za transplantaciju jetre. Tokom 2015. pozivan sam četiri puta, ali uvek vraćen kući jer je drugi pacijent bio kompatibilniji sa donorom ili u kritičnijem stanju, A onda je kod mene došlo do naglog pogoršanja. Vreme je prolazilo, donora nije bilo. A onda 14. oktobra 2016. neko human i plemenit, dao je saglasnost za doniranje organa svog preminulog sina i time rekao veliko DA mom životu. Nema dana da ne pomislim na svog donora i njegovu porodicu. Oni su umesto tačke na moj život stavili zarez, oni su omogućili mojoj ćerki Nini da raste uz oca, oni su sprečili da moja supruga Tamara postane udovica. Danas sam u kontaktu sa porodicom svog donora. Kontaktirali su me putem društvenih mreža, pitali da li sam dobro. Ono što sam saznao o svom donoru, a njihovom preminulom sinu i bratu, mnogo mi znači, a posebno njegova slika koju su mi poslali. I nema dana da se njemu, svom donoru, u sebi ne zahvalim. Na Zadušnice za njega palim u crkvi sveću."

Mladen Todić je danas zdrav, poslovno aktivan čovek koji se čak bavi i sportom. Sa svojim “saborcima” transplantiranim pacijentima ali i onima koji čekaju na transplantaciju, osnovao je udruženje Zajedno za novi život i ističe: „Jedan donor može spasiti i produžiti do osam života i ostaviti na okupu osam porodica, što je merilo humanosti čina doniranja organa. Zato već 7 godina kroz brojne aktivnosti pokušavamo da značaj doniranja organa približimo našim građanima. Organizovali smo, pored ostalog, preko 20 javnih tribina, u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu na maloj sceni postavili predstavu „Život je najveće i najlepše čudo”, deo smo i kampanje koju je, sa istim humanim ciljem, pokrenula Hemofarm Fondacija pod nazivom „Najvažniji poziv u životu" i u kojoj učestvuje više od 15 naših članova. Neretko me pitaju zašto toliko vremena posvećujem tom aktivizmu. Odgovorim da je to zato jer je neko u oktobru 2016. za mene učinio daleko više, poklonio život i sreću meni i mojoj porodici."

Doniranje organa je plemenit čin koji može spasiti nekome život i time uticati ne samo na život osobe koja čeka na transplantaciju organa, već i na članove njegove porodice, prijatelja i svih ljudi koji je vole.