Znate li šta je inulin?

 

U našim crevima živi oko milion bakterija, što „dobrih“ što potencijalno „loših“, odnosno patogenih. Za zdrav i vitalan organizam od velike je važnosti da broj dobrih prevladava u odnosu na broj loših bakterija. U očuvanju zdrave i uravnotežene crevne mikroflore važnu pomoć nude prebiotici, nesvarljiva vlakna koja „dobre“ bakterije, odnosno probiotici koriste kao hranu. Prebiotici selektivno podstiču rast i aktivnost probiotika i na taj način utiču pozitivno na celokupno zdravlje organizma.

Do danas, prebiotik kojem je u literaturi posvećena najveća pažnja i čija je uloga u očuvanju zdravlja najviše proučavana je inulin.

 

Inulin je biljni polimer koji služi kao rezervni ugljeni hidrat i u različitim količinama prisutan je u preko 36000 biljnih vrsta. Značajne količine inulina nalaze se u jerusalimskoj artičoki, cikoriji, maslačku, luku i belom luku.

Inulin ima manju kalorijsku vrednost od ostalih ugljenih hidrata. Razlog tome leži u njegovoj strukturi koju digestivni enzimi nisu u mogućnosti sasvim svariti. Zbog toga, inulin prolazi kroz usta, želudac i tanko crevo bez da je metabolisan i nepromenjen dospeva u debelo crevo gde podleže potpunoj fermentaciji od strane selekcioniranih bakterija. Kao produkt anaerobne fermentacije nastaje bakterijska biomasa; gasovi - CO2, CH4, H2; kratkolančane masne kiseline - octena, propionska i maslačna; kao i mlečna kiselina, a oslobođena energija iznosi svega 1,5 kCal/g

Zbog manje kalorijske vrednosti inulin je u mnogim zemljama našao svoju primenu u obliku zamene za masnoće ili u šećer i u svrhu smanjenja kalorijske vrednosti namirnica poput sladoleda, mlečnih proizvoda, slatkiša i pekarskih proizvoda.

 

Inulin se pre svega razmatra zbog svog pozitivnog učinka na crevnu mikrofloru. Brojne su studije potvrdile stimulativno delovanje inulina na rast bifidobakterija i to u dozi od 5 grama dnevno. Budući da pojedine vrste bakterija imaju povoljan učinak na zdravlje čoveka, a to su pre svega Bifidobacteria i Lactobacilli, „hranjenje“ tih bakterija inulinom omogućava im da nadvladaju potencijalno štetne bakterije. Blagotvorno delovanje bifidobakterija dobro je dokumentovano brojnim naučnim istraživanjima, a uključuje:  inhibiciju rasta patogenih bakterija, stimulacija komponenata imunološkog sistema i pomoć u apsorpciji određenih jona i sinteza B vitamina.

Veliki je broj studija čiji rezultati povezuju inulin sa poboljšanom bioiskoristivošću i ravnotežom minerala. Smatra se da fermentacijom inulina dolazi do zakiseljavanja sadržaja kolona, što za posledicu ima rast koncentracije joniziranih minerala, posebno kalcijuma i magnezijuma. Ta su saznanja navela naučnike da razmotre uticaj inulina na gustoću koštane mase.

U studiji objavljenoj u časopisu International Dairy Journal adolescentkinjama je davana ishrana obogaćena sa 8 g mešavine inulina i oligofruktoze dnevno. Utvrđena je poboljšana apsorpcija kalcijuma tokom suplementacije, a učinak je bio najizraženiji u devojaka kod kojih je na početku istraživanja primećena slabija apsorpcija kalcijuma.

Nedavno objavljena intervencijska studija koja je trajala jednu godinu, a pratila je stotinu dečaka i devojčica u predpubertetskom periodu koji su primali 8 g inulina i oligofruktoze dnevno, pokazala je značajno poboljšanje apsorpcije kalcijuma već nakon 8 nedelja, a učinak poboljšane apsorpcije zadržan je tokom celog intervencijskog perioda. Na kraju studije razultati su pokazali kako dodatak 8 g inulina i oligofruktoze dnevno poboljšavaju mineralni sadržaj kosti i gustoću koštane mase. Takvi rezultati navode na zaključak da inulin služi i kao važna pomoć u prevenciji nastanka osteoporoze.

Studije sprovedene na životinjama pripisuju inulinu još jedno pozitivno fiziološko svojstvo, a to je modulacija metabolizma lipida što rezultuje smanjenjem povišenog nivoa triglicerida. Smatra se da inulin ometa metabolički proces stvaranja masnoće u organizmu i da je sličan učinak prisutan i kod ljudi.

 

Svakodnevna ishrana osigurava i do nekoliko grama inulina organizmu. Prema saznanjima objavljenim u časopisu Journal of Nutrition utvrđeno je da Europljani konzumiraju prosečno 3 – 11, a Amerikanci 1 – 4 grama inulina dnevno. Rezultati istraživanja otkrili su da unos inulina, čak i u visokim dozama ne uzrokuje mortalitet, morbiditet, trovanje organa, ne ugrožava reproduktivno zdravlje, ne utiče negativno na razvoj, niti ima karcinogeno delovanje, što širom otvara vrata prehrambenoj industriji da ga zbog povoljnog delovanja doda hrani. Inulin se u prehrambenoj industriji koristi i u svrhu zamene masnoća, u tom slučaju 1 g masti zamenjuje se sa otprilike 0,25 g inulina.

Proizvodima koji su usmereni zdravlju digestivnog sistema, dodaje se otprilike 3 – 8 g inulina i ističe se njegovo bifidogeno delovanje. U svim zemljama u kojima se koristi, inulin se klasifikuje kao hrana ili sastojak hrane i kao takvog ga evropsko zakonodavstvo smatra sigurnim, a slično je i u SAD-u.

 

Naime, uočeno je da kod nekih osoba, dnevni unos iznad 10 grama inulina može izazvati naduvavanje, grčeve i proliv. Zbog toga, osetljive osobe treba da pripaze na unos inulina, dok osobe koje ne pate od neželjenih smetnji mogu samo profitirati njegovim unosom.