Jedan od uzroka popuštanja pažnje je nedostatak joda u organizmu što može izazvati i teške poremećaje kod dece i odraslih. Nedovoljan unos usporava razvoj dece, a može smanjiti koeficijent inteligencije i do 15 %.
- Kada izađe iz kuće, svaka peta žena ne zna da li je isključila peglu, a svaka osma misli da li je to učinila sa ringlom.
- Oko 35 % muškaraca oslovi devojku imenom bivše, 92 % ljudi ne zapamti kako se zove čovek sa kojim su se upravo upoznali.
- Svakog dana 6 % dece ostane duže u obdaništu jer su roditelji zaboravili da dođu po njih.
- Svaki 5. čovek četvrtkom se raduje što je sutra subota, a 15 % ljudi se svakog dana vrati da proveri da li su zaključali vrata.
- U svakom momentu 26 % vozača zaboravi gde je parkiralo automobil.
Ovo su samo neki nezvanični podaci koji ukazuju na pad pažnje, a krivac je manjak joda u organizmu.
Na ovaj problem danas upozoravaju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF-a, ali i MENSA.
O problemu nedostatka joda u našim organizmima ukazano je na prvoj Međunarodnoj konvenciji o značaju joda koju je u turskom gradu Alanji organizovalo Udruženje za borbu protiv nedostatka joda iz Novog Sada u saradnji sa MENSOM Srbije i turskim stručnjacima.
Nedostatak joda usporava psihosomatski razvoj dece i smanjuje koeficijent inteligencije i do 15 %.
Na ovaj problem danas upozoravaju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF-a, ali i MENSA.
O problemu nedostatka joda u našim organizmima ukazano je na prvoj Međunarodnoj konvenciji o značaju joda koju je u turskom gradu Alanji organizovalo Udruženje za borbu protiv nedostatka joda iz Novog Sada u saradnji sa MENSOM Srbije i turskim stručnjacima.
Nedostatak joda usporava psihosomatski razvoj dece i smanjuje koeficijent inteligencije i do 15 %.
Morska riba je dobar izvor joda
"Mi koristimo svega 10 možda i do 20 odsto našeg biološkog potencijala. Možemo mnogo više, a to upravo zavisi od najranijih godina života, znači od neuronske mreže, a ona opet zavisi od embrionalnog razvoja tih godina života, znači od joda", istakao je Ranko Rajović iz udruženja MENSA.
Da bi zadovoljili potrebe organizma dovoljno je 2 puta nedeljno na trpezu izneti morsku ribu ili u toku dana uzeti 10 grama kuhinjske soli.
Joda ima u morskim plodovima, koštunjavom voću i žitaricama, a nedostatak se nadoknađuje i upotrebom jodirane soli.
Da bi zadovoljili potrebe organizma dovoljno je 2 puta nedeljno na trpezu izneti morsku ribu ili u toku dana uzeti 10 grama kuhinjske soli.
Joda ima u morskim plodovima, koštunjavom voću i žitaricama, a nedostatak se nadoknađuje i upotrebom jodirane soli.
"Drugi oblici unosa soli su tablete joda, međutim ovakve preparate ne treba unositi u organizam bez konsultacije lekara. Dnevne potrebe joda su vrlo male svega 150 do 200 mikrograma", rekla je doktorka Slavica Dautović iz Udruženja za borbu protiv nedostatka joda.
Na kraju, važno je istaći da jod nije važan samo za preživljavanje već i za kvalitetan život.
