Montignacova dijeta

Michel Montignac veruje da je brojenje kalorija gubitak vremena te da je delotvorniji način smanjenja telesne mase dijeta utemeljena na tzv. glikemičkom indeksu (GI) namirnica. Na temelju te mere dobijamo uvid o porastu vrednosti šećera u krvi nakon konzumacije određene hrane. Tako su ugljenohidrati, zavisno o njihovom glikemijskom indeksu, klasifikovani u dve grupe: „dobri“(GI<50)  i „loši“ (GI>50). Montignac je razvio metodu mršavljenja koja se sastoji od dve faze: gubitak telesne mase i održavanje adekvatne telesne mase.

Prva faza traje minimalno dva meseca i uključuje detoksikaciju gušterače kako bi se povećala tolerancija ugljenohidrata i sprečilo prekomerno lučenje insulina. Takođe, kako bi se sprečilo nagomilavanje masnih naslaga, treba pažljivo kombinovati «dobre» ugljenohidrate sa ostalim namirnicama. Skladno tome, ugljenohidrati se nikako ne smeju kombinovati sa mastima, osim ako se radi o ugljenohidratima bogatim prehrambenim vlaknima. Masti se takođe klasifikuju kao «dobre» i «loše». Biljna ulja i riblje ulje smatraju se «dobrim masnoćama» i njihov se unos podstiče. Unos šećera je strogo zabranjen, a potrebno je izbegavati i alkoholna pića i kafu.

Druga faza je faza održavanja postignute telesne mase i zahteva provođenje prehrambenih navika stečenih u prvoj fazi.
Ovaj model ishrane izuzetno je bogat voćem i povrćem, namirnicama koje osiguravaju prehrambena vlakna te vitamine i minerale, što je svakako veliki nutricionistički plus. Podsticanje na unos namirnica niskog GI te ulja bogatih esencijalnim i nezasićenim masnim kiselinama takođe je pozitivno.

Ipak, ne može se reći da ne postoji diskriminacija određenih grupa namirnica. S obzirom na restrikciju unosa ugljenohidrata, postoji mogućnost pojave nedostataka određenih vitamina B grupe. Zbog toga ovakav princip ipak sa sobom nosi određene rizike, kao što su stvaranje ketonskih tela u organizmu, ili povišen unos zasićenih masti.