Odeljci knjiga

Enzim koji određuje brzinu (količinu) sintetisanog holesterola je HMG-CoA reduktaza. Ona katalizuje pretvaranje HMg-CoA u mevalonsku kiselinu. Simvastatin, lovastatin i pravastatin su specifični, reverzibilni kompetitivni inhibitori. Posledično, smanjenje sinteze holesterola u jetri dovodi do povećane sinteze LDL receptora i povećanog odstranjivanja LDL čestica. Najvažniji biohemijski efekt statina je, prema tome, u smanjenju koncentracije LDL holesterola u plazmi. Statini takođe smanjuju trigliceride u plazmi i povećavaju HDL holesterol. Ostala dejstva statina su: poboljšanje endotelne funkcije, smanjenje vaskularne inflamacije, smanjenje agregabilnosti trombocita, povećanje neovaskularizacije ishemijskog tkiva, povećanje cirkulacije endotelnih progenitornih ćelija, stabilizacija ateromskog plaka, antitrombotičko delovanje, pojačanje fibrinolize, osteoklastna apoptoza i povećanje sintetičke aktivnosti osteoblasta, inhibicija migracije germinativnih ćelija tokom razvoja, imunosupresija.

Ateroskleroza je sve više prisutna i predstavlja najčešći uzrok smrti i onesposobljenosti u industrijski razvijenim društvima. Aterom je fokalna promena u intimi velikih i srednjih arterija. Patogeneza ove bolesti razvija se kroz više decenija tokom kojih promene (lezije) ne pokazuju kliničke manifestacije. Pojava simptoma ukazuje na uznapredovalu bolest ili posledičnu trombozu.

Blokatori kalcijumovih kanala ili antagonisti kalcijuma su lekovi koji blokiraju ulazak jona kalcijuma u ćeliju kroz kalcijumske kanale. Antagonisti kalcijuma obuhvataju tri hemijski različite klase: fenilalkilamine (verapamil), digidropiridine (nifedipin, amlodipin) i benzotiazepine (dliltiazem).

Blokatori beta adrenergičkih receptora ili beta blokatori su grupa lekova koja deluje antagonistički na beta adrenergičke receptore. Najvažniji efekti su im na kardiovaskularnom sistemu i glatkim mišićima bronhija.Oni blokiraju dejstvo adrenalina i noradrenalina na beta adrenergičke receptore u telu (prvenstveno u srcu, perifernim krvnim sudovima, bronhijima, pankreasu i jetri).

Vazoprotektivi su lekovi za lečenje bolesti vena - pri tome se pre svega misli na hemoroide i varikozitete vena.

U određenim bolesnim stanjima dolazi do pogoršavanje cirkulacije u perifernim delovima tela - glava, vrat, ruke i noge. Brojne su bolesti cirkulacije - ukoliko se protok smanji u krvnim sudovima srca tada se javlja angina pectoris ili infarkt. Pad cirkulacije u mozgu dovodi do cerebrovaskularnog inzulta tj. apopleksije - moždani udar. Međutim, smanjenje cirkulacije u određenim nevitalnim delovima tela, rukama, nogama ili u nevitalnim krvnim sudovima dovodi do raznih manifestacija loše cirkulacije sa simptomima boli, slabosti i trnjenja. Česti su i poremećaji mikrocirkulacije u očima ili ušima. Ponekad, cirkulacija se toliko pogoršava da dolazi do propadanja i nekroze tkiva, pogotovo na nogama.

Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) je, po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, stanje u kome je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140mmHg a dijastolni (donji) preko 90mmHg. Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili se oni čak i odsutni. Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom mogu imati vrlo raznolike simptome, zavisno od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipretenzijom. Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su: srce, oči, bubrezi i krvni sudovi. Ne treba smetnuti sa uma da je hipertenzija vrlo važan faktor kardiovaskularnog rizika i da bolesnici koji imaju hipertenziju obolevaju od koronarne bolesti desetak godina ranije od svojih vršnjaka koji je nemaju. Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom su: glavobolje (naročito u potiljačnom predelu),nesvestica, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol ili slične senzacije u grudima, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca i tako dalje.

Antihistaminici su lekovi za alergije. Ima ih više vrsta a razlikuju se po tome na koje simptome deluju i kako ih ublažavaju. Saznajte više.

Kašalj je zaštitini refleksni mehanizam koji otklanja strane čestice i sekret iz bronhija i bronhiola. Ovaj refleks se neadekvatno aktivira u toku inflamacije u respiratornom traktu ili neoplazmi. U ovakvim slučjevima mogu se primeniti lekovi koji suprimiraju suvi bolni kašalj koji prati različita oboljenja. To su antitusici (ili supresori kašlja). Mora se dobro zapamtiti da ovi lekovi smiruju kašalj kao simptom, ali ne i uslove koji su do njega doveli. To su dakle simptomatski lekovi. Kod kašlja koji prati bronhiektazije ili hronični bronhitis, antitusici mogu prouzrokovati štetno zgušnjavanje sputuma i njegovu retenciju. Ove lekove ne treba koristiti ni u lečenju kašlja koji prati astmu.

Bronhijalna sluz je viskozna sluzava tečnost koju luče ćelije disajnih puteva. Njena funkcija je fizička blokada direktnog kontakta bronijalne sluznice i vazduha koji ulazi u disajne puteve, vlaženje i zagrevanje vazduha na putu prema alveolama. Kod upala pluća i disajnih puteva dolazi do prevelikog lučenja sluzi i posledičnog otežanog dolaska vazduha u pluća. Iako se disajni putevi putem refleksa kašlja pokušavaju rešiti viška sluzi iskašljavanjem, to ponekad nije moguće, pa se zbog toga koriste ekspektoransi.