Termin antihistaminik se odnosi na antagoniste H1 receptora, koji su uključeni u različite inflamatorne i alergijske mehanizme.
Mnoga farmakološka dejstva antagonista H1 receptora proističu iz samog dejstva histamina. Antihistaminici se vežu za histaminske H1 receptore i blokiraju ih. Time dolazi do nemogućnosti vezivanja histamina na H1 receptore. Neka od dejstava ovih lekova nisu u vezi sa blokadom H1 receptora i rezultat su atagonističkog efekta na nivou drugih receptora, kao što su receptori za 5-hidroksitriptamin (5-HT), alfa1-adrenergički receptori i muskarinski receptori, kako periferno, tako i u centralnom nervnom sistemu (CNS). Mnogi antagonisti H1 receptora takođe ispoljavaju značajan antimuskarinski efekt, iako je njihov afinitet mnogo manji za mukarinske nego histaminske receptore. Za slučajeve kada je poželjan selektivni antagonizam prema H1 receptorima bez efekata na CNS, razvijeni su noviji lekovi (npr. mekvitazin, terfenadin, loratadin, cetirizin).
Većina antagonista H1 receptora dobro se resorbuje posle oralne primene, dostiže maksimalan efekt posle 1-2h i efekt traje tokom 3-6h, mada postoje izuzeci. Većina se distribuira širom organizma, mada neki ne prolaze krvno-moždanu barijeru. Metabolišu se u jetri i izlučuju putem urina.
Antihisatminici se primenjuju: kod alergijskih reakcija uključujućui alergijski rinitis, urtikariju, ujed insekta i preosetljivost na lekove. Prednost se daje lekovima koji nemaju sedtavivno ili antagonističko dejstvo na muskarinske receptore; zatim kao antiemetici u prevenciji kinetoza ili drugih uzroka mučnine, posebno one koja je udružena sa vrtoglavicom i za sedaciju.
Ono što se definiše kao neželjeni efekt, u izvesnoj meri zavisi od toga u koju svrhu je lek uzet. Kada se koristi zbog čisto perifernog dejstva, svi efekti na CNS-u su neželjeni a glavni među njima je sedacija zbog blokade H1 receptora. Kada se koriste zbog sedativnog ili antiemetičkog dejstva, neki od ostalih efekata na CNS kao što su vrtoglavica, zujanje u ušima i umor su neželjeni efekti. Velike doze mogui izazvati ekscitaciju i dovesti do pojave konvulzija kod dece. Periferni antimuskarinski efekti se uvek smatraju neželjenim. Najčešće se javlja suvoća usta, a moguća je i pojava i poremećaja vida, opstipacije i retnencije urina.
Mnoga farmakološka dejstva antagonista H1 receptora proističu iz samog dejstva histamina. Antihistaminici se vežu za histaminske H1 receptore i blokiraju ih. Time dolazi do nemogućnosti vezivanja histamina na H1 receptore. Neka od dejstava ovih lekova nisu u vezi sa blokadom H1 receptora i rezultat su atagonističkog efekta na nivou drugih receptora, kao što su receptori za 5-hidroksitriptamin (5-HT), alfa1-adrenergički receptori i muskarinski receptori, kako periferno, tako i u centralnom nervnom sistemu (CNS). Mnogi antagonisti H1 receptora takođe ispoljavaju značajan antimuskarinski efekt, iako je njihov afinitet mnogo manji za mukarinske nego histaminske receptore. Za slučajeve kada je poželjan selektivni antagonizam prema H1 receptorima bez efekata na CNS, razvijeni su noviji lekovi (npr. mekvitazin, terfenadin, loratadin, cetirizin).
Većina antagonista H1 receptora dobro se resorbuje posle oralne primene, dostiže maksimalan efekt posle 1-2h i efekt traje tokom 3-6h, mada postoje izuzeci. Većina se distribuira širom organizma, mada neki ne prolaze krvno-moždanu barijeru. Metabolišu se u jetri i izlučuju putem urina.
Antihisatminici se primenjuju: kod alergijskih reakcija uključujućui alergijski rinitis, urtikariju, ujed insekta i preosetljivost na lekove. Prednost se daje lekovima koji nemaju sedtavivno ili antagonističko dejstvo na muskarinske receptore; zatim kao antiemetici u prevenciji kinetoza ili drugih uzroka mučnine, posebno one koja je udružena sa vrtoglavicom i za sedaciju.
Ono što se definiše kao neželjeni efekt, u izvesnoj meri zavisi od toga u koju svrhu je lek uzet. Kada se koristi zbog čisto perifernog dejstva, svi efekti na CNS-u su neželjeni a glavni među njima je sedacija zbog blokade H1 receptora. Kada se koriste zbog sedativnog ili antiemetičkog dejstva, neki od ostalih efekata na CNS kao što su vrtoglavica, zujanje u ušima i umor su neželjeni efekti. Velike doze mogui izazvati ekscitaciju i dovesti do pojave konvulzija kod dece. Periferni antimuskarinski efekti se uvek smatraju neželjenim. Najčešće se javlja suvoća usta, a moguća je i pojava i poremećaja vida, opstipacije i retnencije urina.
Dimenhidrinat
Dimenhidrinat je antihistaminik čija je upotreba prvenstveno antiemetička, posebno kod bolesti kretanja. Koristi skoro isključivo za lečenje bolesti vožnje ("morska bolest"). Osnova delovanja dimenhidrinata je inhibicija acetilholina. Osim antiholinergičkih efekata, deprimira CNS, ima antiemetsko, antihistaminsko i lokalno anestetsko jelovanje. Dimenhidrinat inhibira vestibularnu stimulaciju jelujući prvenstveno na otolite, a u višim dozama na polukružne kanaliće. Koristi se za sprečavanje bolesti kretanja, u Menierovoj bolesti i vestibularnim smetnjama.
Nuspojave mogu biti pospanost, nesigurnost, ređe suva usta i smetnje vida, uticaj na psihofizičke sposobnosti. Trudnice bi ga trebale izbegavati.
Nuspojave mogu biti pospanost, nesigurnost, ređe suva usta i smetnje vida, uticaj na psihofizičke sposobnosti. Trudnice bi ga trebale izbegavati.
Hloropiramin
Kloropiramin je antihistaminik jakog delovanja, derivat etilendiamina. Kao kompetitivni antagonist histamina hloropiramin smanjuje tonus glatkog mišića suzbijajući efekte histamina na kapilare kože i sluznice. Deluje i antipruritički, lokalno anestetski, vazokonstriktorno i sedativno.
Koristi se u slučajevima akutnih alergijskih reakcija, posebno ranih, gde se oslobađa velika količina histamina: urtikarija, angioedem, preosetljivost uzrokovana lekovima, ubodi insekata, serumska bolest, polenoza i dr.
Najčešća je nuspojava sedacija, koja može varirati od blage pospanosti do dubokog sna, zatim umor i iscrpljenost.
Koristi se u slučajevima akutnih alergijskih reakcija, posebno ranih, gde se oslobađa velika količina histamina: urtikarija, angioedem, preosetljivost uzrokovana lekovima, ubodi insekata, serumska bolest, polenoza i dr.
Najčešća je nuspojava sedacija, koja može varirati od blage pospanosti do dubokog sna, zatim umor i iscrpljenost.
Cetirizin
Cetirizin spada u grupu antihistaminika - derivata piperazina. On vezivanjem na histaminske receptore sprečava dejstva histamina. Namenjen za sprečavanje i lečenje simptoma sezonske i celogodišnje alergijske bolesti nosne sluznice (alergijskog rinitisa), urtikarije i drugih alergijskih bolesti.
Većina nuspojava su blage ili umerene, a javljaju se mučnina, povraćanje, bolovi u trbuhu, proliv, opstipacija i pojačan apetit.
Većina nuspojava su blage ili umerene, a javljaju se mučnina, povraćanje, bolovi u trbuhu, proliv, opstipacija i pojačan apetit.
Ketotifen
Ketotifen je jedan od zanimljivijih antihistaminika. Po delovanju on je antihistaminik, ali po upotrebi možemo ga svrstati u antiastmatike bez bronhodilatacijskog dejstva koji takođe ima i antianafilaktički efekat. Ketotifen je noviji antihistaminik i za razliku od starijih antihistaminika nema etilenaminsku strukturu, nego tricikličnu strukturu karakterističnu za novije antihistaminike.
Ketotifen sprečava oslobađanje medijatora iz mastocita i bazofilnih leukocita, naročito oslobađanje histamina i leukotriena. Smanjuje hiperaktivnost disajnih puteva koju je izazvao aktivirajući faktor trombocita (PAF), a sprečava i infiltraciju eozinofilima. Zanimljivo je da ketotifen ima svojstvo sprečavanja astmatičnog napada - snažan je antiastmatik koji nekompetitivno blokira histaminske H1- receptore.
Koristi se za dugoročno sprečavanje bronhijalne astme, alergijskog bronhitisa i astmatičnih tegoba koje prate peludnu kijavicu. Takođe, koristi se za sprečavanje i lečenje alergijskih bolesti kao što su akutna i hronična urtikarija, atopijski dermatitis, alergijski rinitis i konjunktivitis.
Na početku lečenja može se javiti pospanost, retko suvoća usta ili vrtoglavica. U daljem toku lečenja ovi se neželjeni efekti smanjuju odnosno potpuno gube. U pojedinih osoba ketotifen može pojačati apetit i izazvati povećanje telesne mase.
Ketotifen sprečava oslobađanje medijatora iz mastocita i bazofilnih leukocita, naročito oslobađanje histamina i leukotriena. Smanjuje hiperaktivnost disajnih puteva koju je izazvao aktivirajući faktor trombocita (PAF), a sprečava i infiltraciju eozinofilima. Zanimljivo je da ketotifen ima svojstvo sprečavanja astmatičnog napada - snažan je antiastmatik koji nekompetitivno blokira histaminske H1- receptore.
Koristi se za dugoročno sprečavanje bronhijalne astme, alergijskog bronhitisa i astmatičnih tegoba koje prate peludnu kijavicu. Takođe, koristi se za sprečavanje i lečenje alergijskih bolesti kao što su akutna i hronična urtikarija, atopijski dermatitis, alergijski rinitis i konjunktivitis.
Na početku lečenja može se javiti pospanost, retko suvoća usta ili vrtoglavica. U daljem toku lečenja ovi se neželjeni efekti smanjuju odnosno potpuno gube. U pojedinih osoba ketotifen može pojačati apetit i izazvati povećanje telesne mase.
Loratadin
Loratadin je noviji antihistaminik triciklične strukture. Najpopularniji je i najpropisivaniji antihistaminik koji polako istiskuje sve ostale antihistaminike.
Loratadin je snažan antihistaminik dugog delovanja, sa selektivnom antagonističkom aktivnošću na periferne H1-receptore. Upravo je ta selektivnost dovela do toga da je loratadin postao sinonim za lečenje alergije.
Koristi se za lečenje i ublažavanje simptoma alergija različitog uzroka - kod alergijskog rinitisa za olakšanje simptoma i znakova hronične urtikarije i ostalih alergijskih dermatoloških poremećaja, ako što je kontaktni alergijski dermatitis, atopijski dermatitis i dr.
Najčešće nepoželjne reakcije su umor, glavobolja, pospanost, nervoza, suva usta, gastrointestinalne tegobe, kao što su mučnina, gastritis, i osip.
Loratadin je snažan antihistaminik dugog delovanja, sa selektivnom antagonističkom aktivnošću na periferne H1-receptore. Upravo je ta selektivnost dovela do toga da je loratadin postao sinonim za lečenje alergije.
Koristi se za lečenje i ublažavanje simptoma alergija različitog uzroka - kod alergijskog rinitisa za olakšanje simptoma i znakova hronične urtikarije i ostalih alergijskih dermatoloških poremećaja, ako što je kontaktni alergijski dermatitis, atopijski dermatitis i dr.
Najčešće nepoželjne reakcije su umor, glavobolja, pospanost, nervoza, suva usta, gastrointestinalne tegobe, kao što su mučnina, gastritis, i osip.
Feksofenadin
Feksofenadin je noviji antihistaminik bez sedativnog dejstva. Feksofenadin je farmakološki aktivni metabolit terfenadina. Terfenadin je povučen antihistaminik koji je puno obećavao zbog izostanka sedativnog delovanja, ali se ispostavio promašajem, jer je izazivao znatne opasne srčane aritmije. Feksofenadin, aktivni metabolit terfenadina, nema takve kardiološke nuspojave.
Koristi se za lečenje i sprečavanje simptoma sezonskog alergijskog rinitisa i za uklanjanje simptoma urtikarije (koprivanjače) nepoznatog uzroka.
Moguće nuspojave jesu glavobolja, pospanost, mučnina, vrtoglavica i umor.
Koristi se za lečenje i sprečavanje simptoma sezonskog alergijskog rinitisa i za uklanjanje simptoma urtikarije (koprivanjače) nepoznatog uzroka.
Moguće nuspojave jesu glavobolja, pospanost, mučnina, vrtoglavica i umor.
Registrovani lekovi
- dimenhidrinat – DIMIGAL (Galenika Srbija), DRAMINA (Jadran Galenskij Laboratorij Hrvatska),
- hloropiramin – SYNOPEN (Pliva Hrvatska),
- cetirizin – LETIZEN (Krka Slovenija), LETIZEN S (Krka Slovenija),
- terfenadin – BRONAL (Galenika Srbija), TEFEN (Srbolek Srbija),
- loratadin – LORATADIN (Jugoremedija Srbija), LORATADIN (Srbolek Srbija), LORATADIN (Zdravlje Srbija), PRESSING (Hemofarm Srbija), CLARITINE (Schering-Plough Labo Belgija), FLONIDAN (Lek Farmacevtska Družba Slovenija), LORANO (Salutas Pharma Nemačka),
- ketotifen – GALITIFEN (Galenika Srbija),
- feksofenadin – TELFAST (Sanofi-Aventis Deutschland Nemačka),
- desloratadin – AERIUS (Schering-Plough Holandija), AERIUS (Schering-Plough Labo Belgija).
Pogledajte pitanja i odgovore na temu antihistaminika.
