Učiteljica jeste najvažnija osoba u prvim godinama školovanja, ali ne i odgovorna za sve. Učitelji uče decu čitanju i pisanju po jednom od modela koji su prihvaćeni i za koje je dokazano da daju rezultate.
Ali to ne znači da će svi tako moći da uče. Možemo očekivati da će u svakom odeljenju biti barem dvoje dece koja će i pored adekvatne obuke nastaviti da ispoljavaju teškoće u čitanju.
Ako uporno pokušavamo nešto da naučimo na način koji ne daje rezultate, zar ne bi trebalo nešto da izmenimo?
Ako dete ne uspeva da savlada čitanje metodama koje se koriste u razredu, trebalo bi potražiti pomoć i pružiti mu obuku u skladu sa njegovim individualnim osobenostima. Potrebno je uraditi logopedsko testiranje i uočiti koje su detetove "jače" a koje "slabije" strane.
Možda dete lakše uči vizuelnim putem, možda auditivnim, taktilno-kinestetkim (kroz dodir i pokret). Možda dete ima teškoća da se orijentiše na papiru. Možda ne razume pročitano ili, pak, teško razlikuje slična slova....
Dijagnoza disleksije može se postaviti nakon završenog II razreda i neuspešne obuke čitanja. Ali ne treba čekati, vreme treba iskoristiti i uključiti dete u stimulativan rad. Ako dete završi prvi razred sa teškoćama u učenju, ne možemo očekivati da će samo, spontano savladati čitanje i sustići vršnjake. U takvoj situaciji detetu je potrebna intenzivna podrška i pomoć logopeda.
Pogledajte najčitanija pitanja i odgovore u vezi sa logopedijom.
