Da li je kućnim ljubimcima mesto uz bebu?

Puno je predrasuda u našem društvu kada su u pitanju deca i životinje. “Ne diraj tog psa, uješće te”, “Ne mazi ga, dobićeš gliste”, “Rođak našeg komšije je udahnuo mačju dlaku i samo što nije umro”... Mnogo životinja, pre svega pasa, završi na ulici kada dođe nova beba, ili kada teret roditeljstva postane toliko težak da se porodični ljubimac zaboravi. Život sa ljubimcem je velika obaveza, i nije predmet koga ćete se lako rešiti kada postane suvišan. Zato je važno da sagledate koristi i realne rizike koje kontakt dece sa ljubimcima nosi.

Kao neko ko je čitav život proveo sa životinjama, ko odgaja svoje dete u društvu pasa, mačaka i konja, i ko duboko veruje u pozitivan uticaj četvronožaca na odrastanje mališana, zasmeta mi kada čujem predrasude zbog kojih mnogi ljubimci budu napušteni ili zapostavljeni. Ali kao farmaceut, naravno da sam želela da znam da li je briga za zdravlje dece u blizini ljubimaca opravdana.

Kako deca odrastaju uz kućne ljubimce

Ne verujem da iko više spori koristi odrastanja uz životinje: deca se uče odgovornosti, empatiji, poštovanju i brizi za živa bića. Život uz ljubimce smanjuje anksioznost i stres, a sve je više dokaza koji govore o tome kako kuce i mace utiču na fizičko zdravlje dece, i to od najranijih dana. Studije su pokazale da su deca koja odrastaju uz pse pod manjim rizikom od gojaznosti, infekcija uveta i prehlada, kao i da uz pse bebe brže uče kako da razlikuju lica.
Dve velike studije su dokazale da suživot uz pse i mačke od najranijih dana smanjuje rizik od razvoja atopijskih oboljenja i alergija, i to ne samo alergija na životinjsku dlaku, već i na grinje, polen trava i ambroziju.

Još jedna studija pratila je oko 800 trudnica koje su živele uz pse. Njihove bebe su imale manji rizik od razvoja ekcema, a ovaj zaštitni efekat je trajao sve do 10. rođendana.

Pretpostavlja se da iza ovih zaštitnih efekata stoji higijenska hipoteza. Razvojem civilizacije popravili smo higijenu tela i okoline, ali danas u tome preterujemo. Prečesto dezinfikujemo površine i neopravdano koristimo antibakterijska sredstva koja doprinose velikoj bakterijskoj rezistenciji o kojoj sam već pisala. U takvoj, “sterilnoj” sredini mladi imunitet nema priliku da se suoči sa mikrobima i razvije adekvatne odbrambene sisteme. Hipoteza odlazi korak dalje, tvrdeći da je baš to razlog za porast slučajeva astme, atopijskog dermatitisa i drugih autoimunih oboljenja.

Rizici života uz životinje

Životinje, baš kao i ljudi, nose milione mikroorganizama na i u svom telu. Kada smo zdravi, te bakterije i gljivice žive u skladu, i čak su neophodne da bi telo pravilno funkcionisalo. Mnoge bolesti od kojih životinje boluju ne mogu se preneti na ljude - na primer grip, štenećak, parvovirus, lajmska bolest, srčani crv, i td.
Ipak, neke bolesti mogu da se prenesu sa životinje na čoveka, i to najčešće tako što dođemo u kontakt sa njihovim izlučevinama, preko ogrebotine ili ujeda.
Na primer, mačke i psi mogu preneti infekcije kao što su kampilobakterija (izaziva stomačne probleme), besnilo, unutrašnje parazite, toksoplazmozu (parazit iz mačjeg fecesa koji je naročito opasan u trudnoći), i td. Papagaji, tigrice i druge ptice prenose kriptokokozu (gljivica koja izaziva upalu pluća) i papagajsku groznicu, dok reptili prenose salmonelu. Glodari su nosioci LCM virusa koji izaziva simptome slične gripu, kao i mikobakterije koja stvara kožne infekcije.

Kako da dete bezbrižno (i bezbedno) odrasta uz kućne ljubimce

Koristi života uz ljubimce višestruko premašuju moguće rizike. To ne tvrdim zato što volim životinje i želim u to da verujem, već zato što su sva oboljenja koja sam navela iznad itekako sprečiva, i to vrlo jednostavnim metodama.

Zdrav i socijalizovan ljubimac koji se sa detetom druži pod nadzorom ne predstavlja opasnost za mališana - već priliku da stvori vernog prijatelja i nauči vredne lekcije.

Prvo i najvažnije što moramo imati na umu kada spajamo decu sa ljubimcima jeste da su i jedni i drugi nepredvidivi. Ma koliko poznavali svog psa ili mačka bila mazna, ne ostavljajte ih sa malom decom bez nadzora.

Deca umeju da budu gruba, mogu da povrede životinju ili izazovu nenamernu reakciju. Takav stres nikom nije potreban. Kako dete odrasta, tako će naučiti šta može, a šta ne može da se radi maci ili kuci, ali za to će biti potrebno vaše vođstvo i čvrste granice. “Bolje sprečiti nego lečiti” je zlatno pravilo kog se držim u roditeljstvu, a i u radu sa mladim životinjama. Lakše je skloniti iz dometa sve što može da napravi problem nego konstantno vikati, brinuti, ili još gore - boriti se sa posledicama. Uklonite iz detetovog dometa mačji posip, pseću činiju sa hranom i njihove igračke. Isto tako, nemojte davati psu da se igra sa dečjim igračkama, ili mački da spava u krevecu. Nemojte ljubiti ljubimce ili im dozvoljavati da vas ližu po licu. Učite decu da rade isto. Jasne granice svima idu u korist.

Dalje, osnovni kriterijumi za život ljubimca uz decu su:

• Da bude vakcinisan protiv besnila i drugih zaraznih bolesti (i redovno revakcinisan),
• Da se redovno čisti od unutrašnjih (crva) i spoljašnjih parazita (krpelji i buve),
• Da se održava redovna higijena (oprati i osušiti šapice i stomak posle šetnje; redovno prati vrućom vodom i sapunom činije za hranu i vodu, kao i igračke, ćebe, korpu za spavanje, i td. Mačji posip se čisti svakodnevno, a trudnice bi trebalo da prepuste ovaj posao drugim članovima porodice.),
• Da se redovno vodi na veterinarske preglede,
• Da bude naučen na život u kući ili stanu - dakle, bez redovnih ‘nezgoda’ na tepihu ili obeležavanja nameštaja,
• Da svi ukućani peru ruke nakon kontakta sa ljubimcima ili njihovim predmetima,
• Da bude sterilisan (ako nije u pitanju rasna životinja u priplodu) kako ne bi lutao i izlagao se bolestima.

Kada se ova pravila ispune, ostaje da uživate u beskrajnim ludorijama koje samo deca i životinje zajedno mogu da smisle. U našoj kući takve igre su nepresušan izvor zabave i vrede svakog truda koji ulažemo da svi članovi porodice budu zdravi i vaspitani.