Knjige

Tireoidna žlezda je smeštena neposredno ispod larinksa, a nalazi se sa obe strane i ispred traheje. Ona luči dva važna hormona, tiroksin i trijod-tironin (T3 i T4) koji presudno utiču na povećanje intenziteta metabolizma u telu. Karakteristično za ove hormone malene molekularne veličine je to što sadrže jod. Prisustvo joda u organizmu je preduslov sinteze tiroksina i trijodtironina.

Hipotalamus je smešten na bazi mozga, oko treće moždane komore i iznad hipofizne peteljke preko koje ostvaruje vezu sa hipofizom. Hipotalamus i hipofiza kontrolišu većinu perifernih hormonskih sistema. U hipotalamusu je smešteno više vitalnih centara koji kontrolišu osnovne životne funkcije, kao što su apetit, žeđ, regulacija telesne temperature, san i buđenje, kontrola dnevnog ritma, menstrualnog ciklusa, stresa, fizičkog naprezanja i raspoloženja.

Hipofiza, nazvana i pituitarna žlezda, mala je žlezda – prečnika oko 1 cm, teška 0,5-1g, koja leži u turskom sedlu na bazi mozga. Fiziološki se može podeliti na dva dela: prednji režanj, naziva se i adenohipofiza i zadnji režanj ili neurohipofiza.

Hipofiza, nazvana i pituitarna žlezda, mala je žlezda – prečnika oko 1 cm, teška 0,5-1g, koja leži u turskom sedlu na bazi mozga. Fiziološki se može podeliti na dva dela: prednji režanj, naziva se i adenohipofiza i zadnji režanj ili neuriohipofiza.

Erektilna disfunkcija posledica  je sadejstva brojnih fizioloških i psiholoških faktora. Na erekciju nepovoljno utiče više lekova (od kojih mnogi imaju antipsihotičko, antidepresivno i antihipertenzivno dejstvo). Takođe, psihijatrijska i vaskularna oboljenja, sama po sebi, mogu prouzrokovati seksualnu disfunkciju. Osim toga, erektilna  disfunkcija obično se javlja kod muškaraca srednjih godina i starijih, čak iako nemaju psihijatrijske ili kardiovaskularne poremećaje. Postoji više organskih uzročnika, kao što su hipogonadizam, hiperprolaktinemija, oboljenje arterija karlice i neuropatije različite etiologije.

Antiandrogeni su modifikovani steroidi koji imaju svojstvo blokiranja androgenih hormona. I estrogen i progesteron imaju antiandrogenu aktivnost, estrogen uglavnom inhibira sekreciju gonadotropina, a progesteron stupa u kompeticiju sa androgenima u ciljnim organima.

Muške polne hormone zovemo još i androgeni a luče ih testisi, a u manjoj meri i nadbubrežna žlezda. Testisi sekretuju nekoliko muških polnih hormona koji se zajedno nazivaju androgenima. To su testosteron, dihidrotestoseteron i androstendion.

Gonadotropini (FSH, LH i HCG) su glikoproteini koji se luče u prednjem režnju hipofize ili u horionu i placenti. Ekstrahuju se iz urina trudnih žena (HCG) ili žena u menopauzi (humani menopauzalni gonadotropin, HMG, koji sadrži mešavinu LH i FSH). Postoji takođe i rekombinantni FSH (folitropin).

Poznato je da su u trudnoći koncentracije estrogena i progesterona visoke. Takve visoke koncentracije daju signal hipofizi da ne izaziva ovulaciju u žutom telu jajnika. Ukoliko te visoke koncentracije estrogena i progestagena žena uzme u obliku tableta tada hipofiza dobija lažan signal da je nastupila trudnoća i ne izaziva ovulaciju putem FSH. Zapravo nastupa stanje hormonalne trudnoće. Delotvornost hormonalnih kontraceptiva iznosi 97-99,99% i jedna je od najvećih u farmakologiji.

Diuretici su lekovi koji povećavaju izlučivanje jona natrijuma i vode iz organizma putem bubrega. Njhovo primarno dejstvo je smanjenje reapsorpcije jona natrijuma i hlora iz filtrata, a sekundarno-povećano izlučivanje vode, srazmerno povećanju ekskrecije natrijumhlorida (NaCl).