Sajberhondrija

Sajberhondrija je medicinski termin novijeg datuma koji označava neosnovanu eskalaciju anksioznosti u vezi zdravlja, nastalu upornim pretragama i čitanjem sadržaja o simptomima i bolestima na internetu.

Razlike između sajberhondrije i hipohondrije

Hipohondrija je anksiozni poremećaj čije su osnovne odlike strah i verovanje osobe da je obolela od ozbiljnog telesnog oboljenja. Sličnost je u tome što u oba slučaja postoji prekomerna zabrinutost za telesno zdravlje. Međutim, sajberhondriju karakteriše ekscesivna upotreba interneta sa upornim i često nekontrolisanim pretragama informacija u vezi zdravlja čiji sadržaji potom izazivaju stres, uznemirenje i anksioznost. Očigledno, sajberhondrija je vezana za nove tehnologije, pa se često označava kao bolest modernog doba.

Uzroci sajberhondrije

Uzroci sajberhondrije nisu do kraja jasni, ali opšta sklonost ka brizi, hronični stres, iskustva sa bolestima (bilo lična ili člana porodice), već prisutna anksiozna ili depresivna stanja, jesu najčešći faktori koji povećavaju sklonost za razvoj sajberhondrije. Sa druge strane, laka dostupnost medicinskih informacija na internetu, ušteda vremena i novca zbog neodlaska kod lekara, privatnost, i potreba za instant odgovorima podstiču pretraživanje interneta.

Kako prekomerno pretraživanje simptoma na internetu utiče na mentalno zdravlje?

Veliki broj osoba koristi zdravstvene informacije sa interneta na adekvatan način. One nekada mogu pomoći da se identifikuje problem, pomoću njih se možemo informisati o načinu tretmana ili kome je potrebno obratiti se za pomoć. Najčešće dobra informisanost dovodi do realnog sagledavanja problema i olakšanja, odnosno redukcije anksioznosti u vezi zdravstvenih smetnji.

Kod drugih, medicinske informacije dobijene putem interneta mogu izazvati potpuno suprotan efekat. One ih mogu zbuniti, uplašiti i uznemiriti jer saznanja o bolestima i simptomima mogu biti pogrešno protumačena. Na taj način može nastati uverenje da osoba ima ozbiljan zdravstveni problem, što pojačava anksioznost u vezi sa zdravljem. Pretrage se nastavljaju, a anksioznost eskalira dovodeći do narušavanja mentalnog zdravlja, opšte funkcionalnosti i kvaliteta života.

Uticaj sajberhondrije na postavljanje prave dijagnoze

Iako su, bar u početku, pretrage interneta motivisane bezazlenim telesnim simptomima, senzacijama ili promenama na telu, kao što su blaga glavobolja, osećaj težine u želudcu, zujanje u ušima ili promena na koži, ishodi pretraga su obično drastični. Kod ovih osoba se stvara uverenje da boluju od ozbiljne i teške bolesti sa lošom prognozom, što bitno odstupa od objektivnog stanja. 

Sadržaji na internetu često mogu biti nepouzdani, nestručni, pa i netačni, ili su pisani u senzacionalističkom stilu radi privlačenja pažnje. Forumi i socijalne mreže gde laici iznose navodna zastrašujuća iskustva dodatno pogoršavaju situaciju. Na taj način se dešava da informisanje oko bezazlenih tegoba kod nekih osoba eksalira u neosnovan, ali vrlo intenzivan strah, najčešće u vezi neke opasne bolesti. Primer može biti simptom u vidu blage glavobolje gde se nakon upornih pretraga i narastanja anksioznosti zaključuje da bi taj simptom mogao biti znak maligne bolesti.

Postavljanje dijagnoze od strane laika na osnovu pogrešno protumačenih ili netačnih informacija sa interneta ili, još gore, pokušaji samolečenja - predstavljaju ozbiljan problem. Lekarima je otežan rad jer pacijenti dolaze sa predubeđenjem da imaju neku bolest i traže potvrdu i tretman umesto pregleda i utvrđivanja faktičkog stanja. Pokušaji razuveravanja mogu biti zahtevni i troše vreme lekara koje bi moglo biti posvećeno drugim pacijentima. Nisu retke ni promene lekara zbog nepoverenja i sumnji u vezi njihove kompetentnosti kao i neosnovano izlaganje brojnim dijagnostičkim procedurama. Sve ovo govori o opterećenju zdravstvenog sistema uopšte.

Povezanost sajberhondrije i zavisnosti od tehnologija

Razvijena sajberhondrija se manifestuje smenom opsesivnih pretraga interneta u potrazi za objašnjenjem simptoma i strahom od bolesti koji generišu sadržaji pretraga. Vreme provedeno u pretragama interneta se može meriti satima, što za posledicu ima zapostavljanje drugih aktivnosti.
Navedena ispoljavanja imaju elemente zavisničkog ponašanja, pre svega u vidu prisile da se pretrage interneta započnu i otežane kontrole vremena provedenog u pretraživanju i čitanju sadržaja. Ekscesivna upotreba interneta na račun drugih aktivnosti govori u prilog veze između sajberhondrije i zavisnosti ili problematične upotrebe interneta.

Ko je podložan sajberhondriji?

To su, pre svega, osobe koje već imaju neki vid anksioznosti, posebno ako je tema te anksioznosti prekomerna briga oko zdravlja, bolesti, telesnih simptoma i senzacija. Na prvom mestu tu je zdravstvena anksioznost ali i brojna druga anksiozna stanja koja su u vezi sa hipohondričnim ponašanjima. Navedena stanja zbog svoje prirode predisponiraju ove osobe za razvoj sajberhondrije.
Nemogućnost tolerancije neizvesnosti, čak i kod bezazlenih telesnih tegoba, stvara potrebu za proveravanjem zdravstvenog stanja. Informacije dobijene putem interneta odnosno saznanja o bolestima i simptomima mogu biti pogrešno protumačena stvarajući uverenje da osoba ima ozbiljan zdravstveni problem.

Kako da se pacijent kontroliše?

Potrebno je ukazati na neproduktivnost takvog ponašanja. Pokušaji da se anksioznost ublaži čitanjem medicinskih informacija o simptomima upravo dovodi do suprotnog efekta, odnosno intenziviranja anksioznosti. Treba im skrenuti pažnju da informacije na internetu mogu biti netačne i da se često tendenciozno plasiraju sadržaji koji plaše zbog privlačenja pažnje. Kontrola potrebe da se započnu pretrage radi objašnjenja simptoma može biti olakšana savladavanjem i primenom vežbi relaksacije, kao što su vežbe dubokog disanja i progresivna mišićna relaksacija. Potrebno je preispitati pogrešna uverenja ovih osoba o zdravlju i bolesti koja se obično zasnivaju na katastrofiranju. Modifikacija netačnih i usvajanje novih i ispravnih uverenja kroz proces kognitivne restrukturacije olakšava kontrolu obrazaca ponašanja tipičnih za sajberhondriju.