Sin ima 8god (ii razred) i ima problema sa skolskim gradivom tj. Sa usvajanjem i ucenjem istog kao i pisanjem (rukopis i oblikovanje slova) osim matematike koju obozava i stranog jezika koji voli i uz engleski on je naucio i nemacki samostalno gledajuci televiziju. Nekada ucenje za njega predstavlja teskocu a i meni stvara nervozu. Napominjem da je levoruk pa bi zelela da znam da li kod njega postoji neka vrsta disleksije kao i koji su pokazatelji toga i gde se moze utvrditi (u kojoj ustanovi) ili je to sve proizvod razmazenosti i lenjosti kako smatra ucteljica. Napominjem da on i pored odlicnih rezultata iz pojedinih predmeta stalno place sto mora da ide u skolu i tesko se uklapa i sa vrsnjacima. Od kako je posao u skolu cini mi se da za neke nelagodnosti utehu trazi u hrani pa se za godinu dana ugojio 10kg a tesko mu sada i kontrolisemo apetit tj. Stalno bi nesto jeo.

Postovanje, molim jedan brz odgovor dali treba posjet psihijatru, djecak uunazad mozda je bilo i 6 mjeseci al sad vec postaje primjece sapuce uci nesta moli se bogu za nesto sto nije uradio, popustio je i u skoli dali je to prolazno dalije do puberteta dali ce isceznut, dijete je inace zdravo, odlican ucenik bio, zabrinuti smo puno on se zali dabi volio dase tog rijesi molim vas za savjet zbog cega je to u prodici ima dobar zivot sve ok. Niko nije bolovo od psihickih bolesti i hvala

Postovani dr stankoviću, zahvaljujem na odgovoru i primedbi vezanoj za moj odnos prema starijem sinu tj njegovim problemima. . . Smatrala sam da je ovaj sajt mesto za postavljanje konkretnih pitanja, razumne duzine, ali sam se, ocigledno, prevarila. . . Bojim se da problem u vezi mog starijeg sina (8, 5g) ne mogu da formulisem u jedno konkretno pitanje i, cini mi se, zahteva intenzivniju komunikaciju sa strucnjakom kao sto ste vi, ali pokusacu: andrija je rodjen u srbiji. Kada mu je bilo 2 meseca otac (moj suprug) je otputovao u inostranstvo zbog posla na 3 meseca. Kad mu je bilo godinu dana preselili smo se u drugi, rodni grad. Suprug je i dalje putovao u inostr zbog posla. . . Andrija je bio "savrseno" dete po svim pitanjima (veseo, zadovoljan, smiren, umiljat, odlican apetit, spavanje, tezina (napredan) , vrlo inteligentan, prelep, jako retko je plakao, (skoro da se i ne secam da je plakao); bez ikakvog otpora prema nepoznatim osobama, vecim skupovima (rodjendani i sl) . . . Prohodao sa 10 meseci, - drzeci se uz sofe, fotelje i sl. Jako, jako pazljiv i spretan. Sa godinu i nesto svi smo se preselili u amsterdam. Ubrzo sam ostala u drugom stanju (imala sam svakodnevne mucnine i danju i nocu, suprug celog dana na poslu) i posle par meseci insistirala da se vratimo u srbiju na 1-2 meseca. . . Tako i bi. . . U medjuvremenu suprugova firma je bankrotirala (bave se izradom softwera, programiranjem. . .) . Renovirali smo kucu i otisli u bgd da se ja porodim, (kod istog lekara kao sa andrijom, a andrija je ostao kod bake i svekrve na 2-3 nedelje. Sve ovo vreme andrija je super. Neposredno posle porodjaja, dosavsi kuci (300 km) , zaticemo naprasno preminulu svekrvu (sat vremena pre naseg dolaska) . Moja majka je dosla kod svekrve sa andrijom da nas sacekaju. . . Majka je sklonila andriju kad se ovo desilo. . . Maltene u trenutku, jako brzo (infarkt) . Strasno. Svi u soku, svekrva bila 63 god, u dobrom stanju. . . Ja sam sa bebom otisla kod majke (zbog velike guzve u suprugovoj kuci. . .) andrija sa mojom majkom. . . Suprug zauzet. . . Posle sahrane vratili smo se nazad. Suprug je veoma cesto dolazio u sukob sa majkom pre prodjaja zbog renoviranja kuce i zbog njenog ne tako fleksibilnog karaktera. . . Strasno ga jemorila ga je griza savesti. . . U isto vreme njegov zet (suprug rodjene sestre) totalno prekida svaki kontakt sa nebojsom (mojim suprugom) i ne zeli da kroci u nas dom. Osudjuje nebojsu zbog njegovog odnosa prema majci, verovatno misleci da je to doprinelo infarktu. . . (mada nije ni vrsena autopsija) . Prvih mesec dana ja vezana za bebu, suprug sa andrijom cesto van kuce, ide tamo-vamo. . . Konzumira alkohol u velikim kolicinama, kome je inace bio sklon. Nebojsa se od tada mnogo promenio na gore: pun besa, nervoze i alkohola pocinjemo da se svadjamo, skoro svakodnevno. . . Ne mogu da ga prepoznam ali razumem i pokusavam da guram dalje. . . Firma u amsterdamu se oporavlja, suprug odlazi na posao, ode na 1-2 meseca pa dodje na 1 mesec isve tako. Strucnjak u svom poslu (visoko obrazovan) ima velike zamisli i ambicije, i kad dodje kuci celog dana je za kompjuterom, nervozan i cesto pod uticajem alkohola. Krecu problemi u odnosu sa andrejom (3god): vice mu, vodi u sobu jer place, jer ne slusa, prestrog, prek, nesnosan; andrija svakog dana place jer ga otac tretira, po meni, nenormalno za taj uzrast, za sitnice. . . Ja uzasnuta, zgrozena. . . Reagujem da zastitim dete, ali postaje samo gore. . . Ovoga suprug nije ni dan danas svestan, ne seca se ili ne zeli da prizna. . . Mislim da je ovo prekretnica u andrejevom srcu i dusi, koji se tako mali naslusao uvreda i negativnih konotacija (batina se ne secam) i netrpeljivosti. . . Andrija vec u 4- oj godini i ranije pokazuje ozbiljne znake ljubomore na mladjeg brata. . . Jako sam zabrinuta, trazim savete psihologa u vezi ljubomore. . . Nebojsa i dalje putuje - dok je tamo salje poruke ljubavi meni i deci, muci se jer mu nedostajemo, zeli da sve bude dobro, ali kad dodje - par dana bude divan i nervoza kao lavina kulja, grubost i emotivno maltretiranje andreje- zbog cega upravo stalno dolazimo u sukob i svadje. . . Koliko god se trudila, na sve nacine koje znam nisam mogla nista promeniti. . . Najgore su za andreju bile njegove velike promene raspolozenja, od blagosti, osmeha i neznosti (pod uticajem alkohola) , do agresije, dernjave i kazne. I tako godinama, u kojima je andrija nakupio vec toliko besa, netrpeljivosti i obelezavanja deteta kao jako lose. Bilo je i ljubavi i lepih trenutaka - ali ne dovoljno da pobiju losa iskustva. Puno smo se svadjali i zbog toga jer je i mene kinjio stalnim prekoravanjem i nipodastavanjem kao majke govoreci da ga lose vaspitavam, da u svemu gresim, da inace sve sto radim radim lose - u domacinstvu- u svemu! I to sve pred andrijom, uporno, iako sam ga molila i na sve nacine pokusavala da alarmiram koliko je to opasno po njega. Ti si kriva za sve - govorio je cim andrija odbije poslusnost. Pravio je dramu i pred spavanje: zasto mu citam pricicu za laku noc, zasto ga na to navikavam - to nikako nevalja; zaso mu ne dajem luka kad ga nema, on ih taman navikne a kad ode oni se odviknu. Zasto ga previse oblacim, mazim itd. Mamina maza i brdo drugih izivljavanja i sumanutosti - koje da su recene na normalan nacin i u odgovarajucem momentu ne bi bile nikakav problem; ali drama, svadja, bes i nervoza pratile su svaku njegovu rec. Inace, moram reci da smo se vencali iz velike ljubavi i da sam mislila da se udajem za najplemenitijeg muskarca na svetu. Bila sam obozavana, voljena i postovana. Nista nije uradjeno bez dogovora sa mnom, tj do tada su se je moje zelje ispunjavao (u periodu do majcine smrti) . U 4- oj godini andrija krece u vrtic- tamo je sve super - slusa, nije agresivan. . . Ali kuci vec pokazuje problematicno ponasanje prema bratu, odbija poslusnost, vristi, besni, histerise, baca stvari. Svaku priliku (dobro raspolozen, nasmejan - sto je retko bilo, uglavnom samo kad neko dodje pa popije) koristim da signaliziram suprugu da je andreja nesrecan, nespokojan, nervozan - nesrecan pre svega i da pokusa biti strpljiviji sa njim, nezniji, da pokaze vise ljubavlji i prihvatanja. Uspe na kratko, ponekad ali su promene raspolozenja i dalje drasticne. U 5 oj godini dobija ozbiljne tikove - ispusta snazne glasove i kuci i napolju, na javnim mestima a, a, a - svakih par sekundi ili minuta, okrece stalno glavu preko ramene, cini mi se uvek u desnu stranu. . . Bechi okice. . . Ja stupam u kontakt sa psiholozima - pokusavam da prenesem suprugu njihove savete, on ne pridaje mnogo vaznosti ali ipak malo popusta, izbegava kazne i prekost. . . Posle nekog vremene (mesec dva) tikovi prestaju. Suprug i dalje putuje. . . Par puta se opet javljaju- isto jako izrazeni ali u malo drugacijem obliku, ali uvek kada je suprug sa nama i prestaju kad nije tu. . . Suprug i dalje ne pridaje vaznosti niti priznaje da su direktno vezani za svoje ponasanje prema sinu. Ocajna sam; suprug je ostao bz oba roditelja, sa sestrom vise ne tako blizak. Moj otac takodje pokojan (inace bi mi mogao pomoci vise nego iko na svetu) , majka tiha, krotka, pazljiva, osecajna - ipak nju zovem u pomoc da razgovara sa suprugom u vezi andreje, obe mu govorimo da nije u pitanju razmazenost kod andreje vec nesto mnogo dublje. Da nije zao, bezobrazan (kao sto on pred njim govori) . Inace suprug jako postuje i voli moju majku. . . Suprug iznosi kao jedini problem sto ujutru duze spavam i zeli da to promenim. . . (jako kasno sam odlazila na spavanje- sto zbog briga i pokusaja da spasim brak i porodicu, sto zbog gostiju koje su nam ne retko dolazili i budila se cesto nocu zbog mladjeg sina. Volela sam goste jer bi tada suprug popio, bio normalan i prijatan prema meni, i pokazivao ljubav i naklonost. . . Pred drugim, nama dragim ljudima - trudio se da bude stari dobri nebojsa i kao da je zalio sto nam se lose prema meni ponasa pa se u tim vecernjim satima, bez dece iskupljivao sve ono lose sto je bilo preko dana. . . Ali ujutru se obicno vracao na nervozu i zajedljivost. . . Svih ovih godina suprug nije bio siguran da li je firma stabilna (s`obzirom na vec 1 bankrot i veliki propali novac ulozen u novi zivot u amsterdamu) i da li je dobro da se svi preselimo tamo. Ja sam uporna bila da se skupimo, gde god bilo - bgd, amsterdam - samo da budemo zajedno, da budemo porodica. Moj i andrejin boravak u amsterdamu je prekinut, nije na vreme produzen pa je nova procedura za dobijanje papira potrajala. Andreja puni 6 godina, mladji sin nepune 4g. Papiri su napokon sredjeni, selimo se definitivno u amsterdam. U pocetku je sve super. Suprug se vraca starim losim navikama, ali uspevam, jedva da ih korigujem (ne alkohol, ali postupanje sa andrejom) . Andreja ok, veseo u skoli, sve najbolje ocene, ucitelj odusevljen. . . To traje pola godine, selimo se u drugi, bolji stan. . . Puno posla oko preseljenja. . . Ucitelji ocenjuju andriju kao jako inteligentnog, zrelog, odgovornog, pedantnog i preciznog ucenika. . . Zavrsava razred (kao!. Kod nas) sa perfektnim uspehom na svim poljima. Suprug pocinje opet previse da radi, po ceo dan, sto kuci, sto na poslu. . . Postaje ponovo nesnosan prema svima. . . Iznuren, zabrinut, u grchu, kako ce biti sa firmom. . . Ne bas zadovoljan statusom, zamisljao je sebe mnogo drugacije u svojim 40 - tim. . . Ne reaguje na andrejev uspeh, gotovo nikakao iako prisustvuje roditeljskom sastanku - na kome uciteljica prezadovoljna andrejinim napretkom kaze da moramo biti jako ponosni na svog sina koji ovako vesto savladava jezik i sve poteskoce koje donosi preseljenje u drugu drzavu. Mlaka nebojsina reakcija na uspeh. Jako grub prema sinu. . . Psihicki i emotivno nula odnos. Andrija postaje ponovo jako agresivan prema bratu, konstantno ga udara, kinji. . . Kriza - ocene pale, mnogo gore nego sto su bile! Opet- svakog dana andreja place jer ga otac kaznjava, tera, vredja. Pocinju problemi u skoli. . . Svadja se sa decom, ne vole ga, nema ni jednog drugara. Krecu tikovi, ali i po telu, trese rame, grchi ruku, bechi ocima. . . Insistiram na decijem psihologu. . . U jednom trenutku suprug priznaje da je problem u njemu ili u nama i nasem odnosu (jer i dalje u svadji i besu za sve mene optuzuje - jer sam ga ja razmazila i upropastila) . Kaze mi posto ga je psiholog pitao "sta vam najvise smeta kod sina", a potom "koje su njegove pozitivne karakteristike"- da bolje poradimo na sebi, tj da bi on trebao kod terapeuta ili pak zajedno kao par. Kaze da nije u andriji problem vec u njemu samom ili u nama - kao roditeljima. . . Slazem se, trazim dalje - psihologa koji moze pomoci suprugu ili oboma kao paru. . . Ali problemi u skoli eskaliraju, andrija svakodnevno upada sa decom u knflikt, plache svakog dana posle skole ili je jako tuzan, zeli da ga prebacim u drugu grupu jer su svi losi i niko ga ne voli, ni deca ni uciteljica. Nova uciteljica (5. Po redu) - pokusavam sa njom nesto da razresim ali ona je neosetljiva, hladna i ne razume andriju. (verovatno ste sami shvatili da je andrija preosetljivo dete. . .) vodim ga kod psihologa, posle par poseta, razgovora, po neki test - misljenje psihologa: jako osetljiv, jako inteligentan i zreo, razmislaj kao dete koje je 2-3 god starije od njega. Sanjao je da iskace kroz prozor - i tumaci san kao nemogucnost resavanja problema u kom se nalazi. Psiholog konstantuje da moramo hitno promeniti grupu jer on jako tamo pati i to je previse za njega. Deca ga izazivaju, diraju, udaraju. . . I nalaze da ga i dalje odvodimo kod nje jer mu zeli pomoci. . . Suprugu i meni savetuje nikako ne vikati na njega. Pri tom andrija nije govorio ama bas nista o tome kako mu je kuci. . . Kao da je sve ok. . . Moram reci da mi nije bilo lako da mu predlozim psihologa tek tako - ne zna ni sta ta rec znaci i cemu sluzi, rekla sam da mora da razgovara sa tetom koja moze da nam pomogne da promeniomo grupu - (donekle je i tako ovde) - i tako je i pristao, u pocetku se opirao da govori sa neznancem, ali da bi presao u drugu grupu pristao je. Tikovi traju neko vreme. Suprug ih vidi i menja se, obecava mi da ce se truditi da bude nezniji i strpljiviji. Posle mesec i nesto dana, prilaze mi deca iz skole da kazu kako je andrija drag i nasmejan. . . Uciteljica mi saopstava da se situacija sasvim promenila, da se niko ne zali na njega niti se on zali na drugu decu - sve je super. Saopstavam to suprugu - jako mu je drago i kaze: bas mi je drago- to mi je samo podstrek da nastavim tako dalje. . . Ja srecna, presrecna. . . To je trajalo 3 meseca. . . . Suprug upada u guzvu i pritisak na poslu, previse radi, gubi zivce lako, ponovo se polako vraca na staro. . . Da bi ponovo totalno izgubio kontakt i bliskost sa sinom - da bi sin opet dobio tikove, i problemi u skoli se intezivirali. . . I tako periodicno, cas onako, cas ovako. Andrija nema ni jednog jedinog prijatelja posle 2, 5 god zivota ovde. Usamljen je, depresivan, preko mere nervozan, kidise na brata, nekad manje nejad vise, nekad me dovede do ludila. . . Suprug ne zeli, kaze nema vremena i para za psihologa (za njega) ili za nas, sta god. . . Ja sam toliko iscrpljena od stalnog balansiranja izm njih dvojice ti pokusavanja da objasnim. . . Suprugu. . . Trudim se i sve dajem od sebe - sve sto imam, a ocigledno imam puno i ljubavi, i snage i nade. . . Supruga ne mogu silom naterati da prestane da konzumira alkohol, da ide kod psihijatra isl. . . Jako je pozrtvovan za svoju porodicu, puno brine i jako je uspesan u poslu (drugi mi to govore) , znam da nas voli ali. . . Ne ume da pokaze dovoljno, onoliko koliko je to neophodno detetu, ranjenom detetu. . . Nekad mu se cini da ne vredi ni jad je nezan pa dize ruke od andrije i govori mi da je lud, blesav, zao. . . Jako sam umorna, ali zelim sacuvati porodicu - jer znam da ga andrija jako treba i duboku, u srcu, naravno vili, kao i ja. . . Ali. . . Hvala na vasem vremenu, svetlana

Postovani, imam cerku od 6 godina posla je u pretskolsko pre mesec dana i od tada pocela cudno da se ponasa. Prvih dana kad je krenula vaspitacica mi je rekla da je pocela da se druzi sa najnemirnijim decacima i da je rekla da joj je jedan od tih decaka momak, i da ga je poljubila. Prvo nisam reagovala jer sam mislila da ce to da je prodje jer je jos mala mislim da i nezna sta je to momak. Pre neki dan mi je vaspitacica rekla da je cula kako je nekom decaku rekla da joj skine gacice i poljubi u ribicu. To nije mogla da cuje kod nas u kuci verujte, od uvek je bila dobro dete vaspitacice iz prethodnog vrtica su je stalno hvalile neznam sta se desava kako da razgovaram sa njoim dali da je kaznim, molim vas pomozite. Unapred hvala.

Postovani, mom sincicu od 6, 5 godina se znoje rucice. . . Nedavno sam to primetila i prilicno se iznenadila - jer smo ga uvek ssmatrali zadovoljnim, ispunjenim i srecnim detetom (za razliku od starijeg sina- 8g, koji je jako cesto nervozan i nesrecan) . . . Rekao mi je da mu se i u skoli to desava, prilicno cesto. Kada sam to primetila gledali smo film za decu ali sa dosta uzbudljivih dogadjaja. . . Zabrinula sam se i, kao sto rekoh, iznenadila jer je skoro uvek nasmejan i razdragan. . . Bojim se da je ovo ipak znak unutrasnje napetosti, tenzije, nervoze i sl. . . Natasa molim vas za vase misljenje. . .

Postovani dr. Stankovic majka sam troje dece. Sa srednjim detetom, cerkom u poslednje vreme imam velikih problema sto se tice skole. Ona ima 12 godina i do sada nije bilo vecih problema, ali kako je krenula u 6. Razred pocela je da dobija slabe ocene, a kada dodje iz skole sa mladjom cerkom koja ima 6 godina gleda crtace. Probala sam sa njom da razgovaram i ona mi obeca da ce da uci, ali od toga slaba vajda. Kada sam videla da od reci i ubedjivanja nema nista ukinula sam joj treniranje odbojke i igranje na kompjuteru, ali ni to nije dalo neke rezultate. Postala je i na to ravnodusna. Ne znam kako da je stimulisem da krene da uci, jer od kako je krenula skolska godina nije ucila skoro nista i sada joj se nagomilalo mnogo lekcija. Ona je u sustini poslusno dete, ali je sada uhvatila neka ravnodusnost. Molim za savet

U pitanju je decak od 11 godina. Problem je taj sto od pocetka svog skolovanja uvek precuti lose ocene. Stalno mu pricamo da nije problem u losim ocenama (sto i nisu toliko lose) vec u njegovom precutkivanju i lazima. Ne dobija batine, pokusavamo razgovorom da resimo problem ali nista. Da li da se javimo nekom psihologu? Drugih problema nemamo sa njim. Hvala unapred