Moj sin koji ima 3 godine se plaši dugmića. To ispoljava tako što zadnjih šest meseci neće da obuče ništa što ima dugme ili bilo koji ukras sličan dugmetu. Suprug i ja smo smo pokušavali da razgovaramo sa njim, da saznamo šta ga plaši i da li ga uopšte nešto plaši. Ovo je počelo odjednom.

Pitanje za mr sci dr miodraga stankovica postovani dr stankovicu, procitala sam vase tekstove vestina roditeljstva i kako izaci na kraj sa detetovom ljutnjom, ali ne znam kako to i da li da primenim na bebi od 17 meseci. Njegova agresija/ljutnja je pocela posle polaska u jaslice. Prve dve nedelje je negodovao polazak plakanjem i nije hteo da se odvoji od mene - prve nedelje je agresiju/ljutnju ispoljavao udaranjem i cupanjem mene. Druge nedelje je plakanje prestajalo kako je ulazio u sobicu a agresivnost i ljutnja kod kuce se pojacavali time sto je radio ono sto tacno nesme (rusi, udara, baca, cupa kablove, udara o staklena vrata itd itd) i naravno i dalje me tuce i cupa. A trece nedelje u vrtic ide mirno u sobicu ulazi mirno, javi nam se-posalje poljubac ali epizode kod kuce su jos gore. One traju kratko ali su kulminirale. Ovakvo ponasanje ranije nikada nije ispoljavao. Molim vas za savert i preporuku neke literature. Unapred hvala. Srdacan pozdrav

Imam dvoipogodisnju kcer. Place sa izgovorom dira me taj i taj, iako joj je taj bio tek blizu na metar ili je dodirnuo za rame ili kosu. Dira je i onaj kod kog je prisla sama i odmah krece u maksimalni plac. Diraju je i braca i sestre kije voli. Naravno, niko je ne povredjuje, i srece samo poynate i drage ljude. Nema zalbi iz vrtica.

Zovem se iva i imam 13 godina. Zaljubljena sam u jednog decka koji ima 20 godina. Da li sam ja normalna? Upoznala sam ga u skoli kada sam imala cas francuskog i on je usao da poseti njegovu razrednu tj nastavnicu francuskog. Nisam obracala paznju. Ali posle nekog vremena dok sam bila napolju sa drugaricom stalno sam ga vidjala i odjednom se zaljubila. Ne znam sta me je privuklo jer on i nije nesto lep ali mi je simpatican. On me stalno prati sa jednim njegovim drugom i pravi se vazan. Uvek kad prodje pored mene gleda me a ja mu se nasmejem. Meni drugarica kazem da to ne radim jer mogu uci u veliki problem da ce on mene da smuva. I kaze mi da me rati samo da bi me uhvatio za seks. Ja u to neverujem. Ne lici mi na ludaka ili narkomana da zeli nesto da mi uradi to bi uradio odmah. Jedino sto me nervira kod njega je sto se druzi sa nevaspitanim drustvom koje pusi i psuje. Molim vas pomozite mi jer nemam kome da se obratim pogotov ne roditeljima jer ce me ubiti. Hvala!

Imam devojcicu od tri godine, otac joj je tesko bolestan i stalno je na bolnickom lecenju. Ona je jako vezana za njega i nikako ne mogu da joj objasnim ozbiljnost njegove bolesti. Sta da radim, ako dodje do onog najgoreg?

Kao roditelji smo vrlo zahtevni i strogi, a on neposlusan i nesiguran. Nocas smo a zatekli kako stoji u krevetu. Kako da se postavimo prema njemu na javi, da li da posetimo psihologa?

Imam devojcicu od 4 god, dijete sa potpuno normalnim razvojem. Govor; pamcenje, voli da pise, dosta zna engleski sve na njenu inicijativu[nismo je forsirali]. Problem je sledeci; odbija vrtic bez konkretnog razloga, lako stupa u kontakt sa starijim u odnosu na vrsnjake, potrebno je da je neko dijete bas forsira da bi se pokrenula kad se oslobodi bude super ali u grupi to je tesko. Probali smo sa skolom plesa[misleci da je vrtic opterecenje ]jer pokusavamo unazad tri godine ali desava se isto. Kad se poijavi u grupu djece stane sa strane i nista. Napominjem da smo ja i suprug dosta povuceni i tihi po prirodi. Zadnjih dana je zaticem u krevetu kako se mazi ''dolje''. Poceli smo kod psihologa ali tek dva dana rekao je da je sve ok za njen uzrast ali da ce raditi jos sa njom. Molim vas da mi odgovorite da li je to prolazna faza ili sta vec? Hvala

Moj sin ima 9 godina I dva puta za 3 meseca se noću probudio, ustao, a da nije bio svestan toga. Jednom je otvorio prozor, a drugi put je stavio jastuk na pod i hteo da legne dole.  Majka me tera da ga vodim kod psihijatra, da mu urade snimak glave i možda daju lekove. Ostao je bez oca pre 3 godine, pa me interesuje da li je to možda zbog stresa? Šta Vi mislite o tome?

Imam djevojčicu koja ima 10 godina. U poslijednjih godinu dana je nezainteresovana za učenje i u školi je sve lošija. Kaze da joj je dosadno da uči. Sama ne zna da uči, pa ja pokušavam sa njom i jedino tada nesto i nauči, ali sama nikada. Kao da ima nedostatak koncentracije, ali ja jednostavno ne znam šta da radim, posto od slijedeće godine dolazi sve više predmeta. Molim Vas da me savjetujete u vezi problema sa učenjem.

Postovani doktore, da li jak strah majke za detetovo zdravlje koji je bez osnova moze da utice na detetov apetit? Imala sam endometriozu 4. Stepena, 6 klasicnih operacija jajnika, kao lavica sam se borila za potomstvo, imala srece da dobijem lepu i zdravu devojcicu, dojila je i volim je kao nikoga na svetu. Imam stalni hipohondricni strah zbog detetove male tt (ima samo 9kg a 20meseci, mada pedijatri govore da je takva i ispitano je zdrava) . Ja sam na psihoterapiju otisla da svoje strahove resim ali i dalje postoje. Da li je moguce da dete ne jede i slabo napreduje zbog moje neuroze? Ona ne pokazuje znake nezadovoljstva u bilo kom drugom domenu niti sam joj ja neposvecena ali kada pocne da pljuje hranu a kasicicu nikada nije prihvatila iako nikada nije na silu nahranjena mojim strahovima nema kraja. Da li ona to oseca i gubi apetit? Oprostite na konfuziji, vise sam pisala o sebi ali samo zato sto mislim da sam ja uzrok njenog problema jer su ostali problemi ispitivanjem iskljuceni. Hvala unapred.