Prof. mr Milorad Jerkan

Poštovani,
U zavisnosti od vaše starosti, i aktivnosti u sportu (sportista, rekreativac) lekar se odlučuje na fizikalni ili operativni zahvat. Na osnovu nalaza mri predlažem da probate fizikalni tretman.
Pozdrav

Poštovani,
Uradite ehosonografski pregled mišića butine. Nakon postavljanja dijagnoze, obratite se specijalisti sportske medicine za mišljenje i terapiju. Do povrede je najverovatnije došlo zbog nagomilavanja mlečne kiseline u mišićima butine, odnosno blokade produkcije glikogena, pa je sam tim i povreda bila neminovna. Dok ne uradite gore navedenu dijagnostiku hladite (ne više od dva minuta!) nekoliko puta u toku dana i aplikujte masti koje u svom sastavu imaju heparina i kamfora. Mirujte, nikakve fizičke aktivnosti, sem eventualno plivanje, radi održavanja kontinuiteta u treningu i stimulativnog dejstva na povredu koju imate.
Pozdrav

Poštovani,
Najverovatnije je operacija bila urađena laparaskopskom metodom. Saglasan sam sa kolegom koji vam je dao savet. U početnoj fazi rada dozirajte trbušnjake (izbegnite “upalu trbušnih mišića”) prema objektivnim mogućnostima uz konsultaciju sa hirurgom i specijalistom sportske medicine.


Pozdrav

Poštovani,
Najverovatnije da se radi o tkz sindromu simfize koji se manifestuje sa simptomima koje ste vi naveli, a nastaje usled preopterećenja u trenažnom procesu. Najčešće se javlja kod sportista koji nemaju kontinuitet u treningu, a žele da postignu dobre rezultate. Ovo bolno stanje često se javlja kod fudbalera raznih kategorija i starosti. Još 1932. Godine spinelli je primetio bolno stanje i disfunkciju femoro-ingvinalne regije. Sa profesionalizacijom sporta i uvođenjem intezivnih treninga svakodnevno, kao i odigravanja velikog broja utakmica u toku godine, vreme za oporavak je smanjeno, ili ga uopšte nema, pa ova povreda postaje jedna od dominantnih u sportu.
etiopatogeneza bolnog sindroma simfize leži u konfliktu između nejednakih mišićnih snaga dveju susednih regija: trbušnog zida i donjih ekstremiteta, i neadekvatnog funkcionalnog opterećenja svih mišićno-ligamentarnih insercija u predelu pubične kosti (često srećemo naziv ovog oboljenja- pubalgija) . Bolni sindrom abdomino-ingvinofemoralnog predela „bolest napora“ u sportu može da se definiše kao disbalans mišićnog raskršća simfize i dezekvilibrijuma, između mišićne snage trbušnog zida, njegovih slabih tački i hipertrofične muskulature donjih ekstremiteta (nešović) .
simptomatologija sindroma simfize je karakteristična ali ne i tipična. Prvi bolovi se obično javljaju posle velikih i često ponavljanih opterećenja treningom i odigravanjem velikog broja utakmica u toku kratkog perioda. Kretanje posle napornih treninga kada se igrač „ohladi“ postaje otežano, naročito stepeništem i kosim ravnima. Povređeni sportista zauzima prinudni povijen stav, a kod spavanja zauzima „uklupčan“ bočni položaj. San je isprekidan, ustajanje iz kreveta ili sa stolice je otežano a prvi koraci su bolni. I na fudbalskim utakmicama uočeno je ako sportista na poluvremenu sedne i ohladi se, nije u stanju da nastavi utakmicu. Karakteristične tegobe su bol pri kašljanju, kijanju, defekaciji, uriniranju u predelu simfize. Objektivnom palpacijom uočavamo bolnu osetljivost različitog intenziteta na insercijama aductora, pravog trbušnog mišića, pripoju pupartovog ligamenta i na mestu spoja između dve pubične kosti. Palpatorno otkrivaju se tkz. “meke“ prepone (s. Radojević) . Kod kontrakcije ili baloniranja prednjeg trbušnog zida u stojećem ili ležećem položaju dobija se malgaigneov kapitalan znak, sa kobastičastim vretenastim izbočenjem koji se prostire od pubisa do spine iliace anterior et superior, i ukazuje na postojanje atonije slabosti kose i poprečne muskulature trbušnog zida i njegovih aponevroza. Digitalnim pregledom ingvinalnog prstena u većem ili manjem stepenu konstatujemo njegovu proširenost i bolnost. Zbog jakog i akutnog bola sportista ne dozvoljava pregled ingvinalnog kanala. Pri kontrakciji prednjeg trbušnog zida uočava se jasna razlika između snage abdominalnog rektusa i bočne muskulature. Aktivna elevacija noge u spoljnoj rotaciji i sa ekstendiranim kolenom je bolna, i često neizvodljiva sa ili bez otpora. Adukcija kuka je limitirana bolom. Abdukcija kuka je ograničena pojavom bola iritiran njegovom distenzijom. Pokušaj sportiste da sedne iz dorzalnog dekubitusa, praćen je bolom na inseraciju pravog trbušnog mišića. Antefleksija trupa sa minimalnim otporom i ekstenzija, zabacivanje trupa prema unazad, prouzrokuje vrlo jak bol.
radiografski znaci nisu tipični ali su karakteristični. U odmaklom stadijumu prisutne se velke promene ovog sindroma, dok na početku bolesti radiološki nalazi su atipični i skoro neprepoznatljivi. U razvijenom stadijumu evolucije promene su jasne, bizarnog izgleda, lako se prepoznaju i odgovaraju subjektivnim tegobama i objektivnim nalazima, što u inicijalnom stadijumu nije slučaj.
kineziološkim ispitivanjem snage kose i poprečne muskulature trbušnog zida, pravog abdominalnog mišića i abduktora javlja se bol u predelu simfizne kosti čime se potvrđuje postojanje oboljenja.
lečenje: može biti konzervativno i operativno. Konzervativno lečenje zahteva sledeće tretmene: a) mirovanje od 3. Do 9. Meseci, b) suzbijanje bola analgeticima i antiinflamatornim sredstvima, c) direkna aplikacija analgetika u bolno mesto, d) upotreba kortikostereoida, e) dejstvom elektroterapije u cilju suzbijanja bola, g) aplikacija ultra zvučne terapije, h) hidroterapija, i) izometrijske i izotoničke vežbe, j) korekcija statike, k) rengensko zračenje. Pojava recidiva direkno ukazuje na potrebu hiruškog zahvata. Dr. Nešović je autorizovao tehniku sa kojom je učinio nekoliko stotina operacija i nazavao je „ plastica telmentis abdominales et canalis ingvinlis sec. Bassini cum modificatio nešović“ ovaj operativni zahvat baziran je na bassinievoj tehnici lečenja ingvinalnih hernija.

Pozdrav

Poštovani,
Kolega vam je dao dobar savet i terapiju. Nalazite se još u fazi rasta i vaša butna muskulatura (aktivni stabilizator kolena) je slaba i ne može da izdrži napore trenažnog procesa. Dozirajte treninge, a ako ispoštujete predloženu terapiju možete očekivati veoma brzo potpuni prestanak bolova.


Pozdrav

Poštovani,
Da ne bi došlo do povrede zadnje lože, bez obzira na godine sportiste i sporta kojim se bavi, neophodno je dobro “zagrevanje” (isezanje) pre početka, za vreme i po završetku trenažnog procesa. U vašem slučaju predlažem da uradite ehosonografski pregled zadnje lože i nakon postavljanja dijagnoze može se odrediti terapija i vreme oporavka
Pozdrav

Poštovana,
Uradite ehosonografski pregled lista noge. Nakon postavljene radiološke dijagnoze obratite se najbližem specijalisti sportske medicine koji će na osnovu dobijenih rezultata predložiti dalji tretman. Što se tiče aerobika, nastavite sa vežbama (nakon potpunog izlečenja) jer ste izabrali rekreaciju koja je najprimerenija vašim godinama.
Pozdrav

Poštovani,
Moja preporuka je da odete u republički zavod za sport i medicinu sporta u košutnjaku. Pre terapije obavezno se javite specijalisti sportske medicine da proceni težinu povrede koju imate.
Pozdrav

Poštovani,
Uradite mri (magnetnu rezonancu) kolena kako bi se precizno postavila dijagnoza.
ojačajte mišiće natkolenice u teretani. Druge vežbe ne bih za sada preporučio zbog slabosti mišića butine (aktivni stabilizatori kolena); postoji verovatnoća da su oštećeni i ligamenti (pasivni stabilizatori) kolena.


Pozdrav

Poštovana,
Morbus shllater osgud je karakterističan za adolescentni period kada dolazi do naglog rasta koji ne prati i muskulaturnu jačinu, posebno u predelu potkolenice (butine) koji su aktivni stabilizatori kolena, koji sa ligamentima (pasivni stabilizatori) daju stabilnost kolena. Za razliku od fizijatara i ortopeda specijalisti sportske medicine dozvoljavaju fizičke aktivnosti koje su dozirane prema mogućnostima sportiste. Glavni saveti kod ovog sindroma su: doziranost trenažnog procesa koji odgovara mogućnostima butne muskulature sportiste, vremensko doziranje treninga i fizičkih aktivnosti u toku dana (najčešće ne duže od 60 - 80 minuta) , izbegavanje promene podloge za trening, nikakva imobilizacija kolena. U mom stažu specijaliste sportske medicine video sam mnogo sportista sa ovim sindromom i u 18-toj godini, ako su slušali savete, “bolni simptomi” su prestajali i ti sportisti su se normalno takmičili, a pojedinci su postizali i vrhunske rezultate. Rezime: sportista slobodno može da nastavi sa fizičkim aktivnostima bez pauza (u kontinuitetu) sa poštovanjem gore navedenih predloga. Nema potrebe za uzimanjem preparata koje ste pomenuli ako se sportista pravilno hrani (pogledajte moj članak “ishrana sportista” u stetoskopu) .
Pozdrav