Prof. mr Milorad Jerkan

Poštovani,
Probajte sa sledećim vežbama: 1. Lezite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu, sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena) . Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg.
2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica) , dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj 6 sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3kg.
3. Sa stegnutim mišićima natkolenice, nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi tri serije, po 10 ponavljanja, sa pauzom od jednog minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30- 40 cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu.
4. Dok ležite na boku, podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1kg.
5. Pri ležanju na stomak, podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji.
6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija.
7. Držite se, ili naslonite, na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu.

Pozdrav

Poštovani,
Uradite ehosonografski pregled kolena. Ako postoje neke nejasnoće u dijagnostici nakon tog pregleda uradite i mri kolena. Nakon dobijene dijagnoze javite se specijalisti sportske medicine na dalji tretman ako za to ima potrebe. Opis simptoma ukazuje na lošu doziranost u trenažnom procesu. Razmislite o tome.


Pozdrav

Poštovani,
Cirkulacija krvi u organizmu je od vitalnog značaja za sve ljude. Bolja cirkulacija (prokrvljenost) kod sportiste daje mnogo bolje rezultate nego kod sportista gde je cirkulacija slabija. Proverite vašu cirkulaciju, nije neophodno uzimati dodatne suplemente jer je poznato da sport pospešuje cirkulaciju. Postoji mogućnost da doziranost vašeg treninga nije adekvatna vašim fizičkim mogućnostima i da zato imate te tegobe.
Pozdrav

Poštovani,
Gips neće pomoći, može samo da odmogne time što može da dođe do hipotrofije mišića butine (aktivni stabilizator kolena) . Uradite mri i nakon postavljene dijagnoze obratite se specijalisti sportske medicine koji će utvrditi da li vam je potreban operativni ili fizikalni tretman. Po svemu što ste napisli moguće je da je došlo do otšećenja ligamentarnog aparata (pasivni stabilizatori kolena) .
Pozdrav

Poštovani,
Artroskopija je neophodna. Postoji mogućnost da veći operativni zahvat neće biti potrban. Fiziklni tretman kod ovakvih povreda kolena nije indikovan jer rezultati nakon terapije nisu pozitivni. Nalazi mri ukazuju na neophodnost gore navedene intervencije. Poseban komentar nije potreban, jer ako se radi o meniskusu oporavak i povratak u trenažni proces traje 21 dan. Ako je u pitanju prednji ukršeni ligament oporavak zavisi od vrste povrede na ligamentu i traje od 3 do 9 meseci.
Pozdrav

Poštovani,
Povrede stopala su česte u sportu i ponekad su komplikacije veoma neprijatne. Opisaću vam dve najčešće povrede stopala i tu sigurno možete naći odgovor na vaše pitanje.
uganuće skočnog zgloba je povreda (najčešća u sportu, posle kolena) koja zahvata jedan ili oba ligamenta smeštena sa spoljne i unutrašnje strane skočnog zgloba. Nastaje usled natezanja ili kidanja ligamenata od spoljne i unutrašnje strane skočnog zgloba. Javlja se u skoro svim sportovima. Praćena je bolom, otokom, pomodrelošću sa spoljne a često i sa unutrašnje strane skočnog zgloba. Otežano se hoda. Otok može da potraje mesecima, u večernjim časovima je veći pošto se nategnuti ili iskidani ligament ne vraća u svoj prvobitni oblik.
stopalo može biti izvrnuto uvrnuto, pomereno prema napred ili prema nazad, rotirano u većem ili manjem obimu već prema tome koliko je ligament nožnog zgloba ruptuiran. Kliničkom slikom povrede nožnog zgloba dominira otok na mestu povrede ligamenta gde se brzo razvija a posledica je pucanja krvnih sudova. Bol se pojačava pri pokretima stopala a posle izvesnog vremena javlja se i izliv krvi, koja se kod većih krvarenja spušta sve do pete. Mogući su i avulzioni prelomi sa ili bez povrede ligamenata. Ozbiljnost pristupa povredi skočnog zgloba je važna, zbog mogućih recidiva usled neadekvatnog lečenja. Obavezno uzeti dobru anamnezu uraditi radiološki snimak i ako ima potrebe uraditi i artografiju i artroskopiju nožnog zgloba u potvrdi tačne dijagnoze. Ovo je značajno da bi pristup lečenju bio adekvatan.
mortonov neurom - bol u prednjem delu stopala nastaje najčešće između dve metatarzalne kosti gde dominira otok nerva, a ova povreda u literaturi je poznata kao mortonov neurom. Izaziva ga neadekvatna obuća, povećano opterećenje, nepravilno ponavljanje udaraca nogom prilikom sportske aktivnosti. Neki autori tvrde da i genetski faktori mogu da imaju učešće. Ovo oboljenje se javlja u mnogim sportovima, a takođe i kod žena koje nose visoku potpeticu ili drugu obuću koja steže i pritiska nožne prste. Najčešći simptomi su bol u vrhu stopala, jagodici stopala, ili u prstima. Ponekad nožni prsti utrnu. Bol u peti (plantarni fasciitis) se javlja naročito ujutru odmah nakon ustajanja. Prvi korak je najbolniji, ali sa zagrevanjem pete bol prestaje da bi se sledećeg jutra opet javio sa utiskom kao da je kamenčić upao u cipelu. Plantarni fasciitis je upala plantarne fascije, ponekad pogoršana kvržicom na petnoj kosti. Ova povreda se kreće u rasponu od upale do kidanja plantarne fascije na petnoj kosti. Povreda je izazvana prenaprezanjem kod trčanja na duge staze, slabi svodovi stopala, nošenje neadekvatnih patika, promena podloga u trenažnom procesu, povećanje telesne mase i sl. Najčešće se javlja kod košarkaša, rukometaša, fudbalera, tenisera i dr. Velika greška je prerana dozvola povratku na sportsko borilište i mogučnost recidivne povrede koja se još teže leči. Fizikalna terapija a) impulsna magnetoterapija, interferentne struje, b) vakusac, laser, magnetoterapija, kineziterapija, c) impulsni ultrazvuk, interferentne struje, kriomasaža, kineziterapija, d) magnetoterapija, interferentne struje, laser, kineziterapija. Nadam se da sam vam pomogao opširnim odgovorom u cilju sanacije povrede.


Pozdrav

Poštovani,
Slika je malo nejasna, a opis povrede koje je radiolog napisao ne može da se pročita. Javite se specijalisti sportske medicine i počnite se fizikalnim tretmanom. Predlažem obavezno: 1. Lasero terapiju, 2. Magnetno impulsno polje, 3. Vaccus, 4. Ultrazvuk, 5. Interferentne struje. Predložene fizikalne procedure treba kombinovati. U prvoj fazi dominiraju prve tri gore navedene, kasnije se uključuju i ostale ako za to ima potrebe. Sa mastima nastavite, jedino izabacite burovu vodu. Prilikom spavanja ispod noge stavite jastuče (do 10cm visine) želim vam brz oporavak.
Pozdrav

Poštovani,
Javite se specijalisti sportske medicine koji će vas pregledati. Na ovo vas upućujem zbog toga što je rameni zglob najslabije ojačan od strane ligamenata. Tu je i splet nerava, tetiva i mišića koje sportisti često povređuju (pogledajte moj rad u stetoskopu “ povreda ramena”, možda pomogne da više saznate o celom ramenom pojasu) . Uradite i ehosonografski pregled ramenog i mišičnog dela, i ako postoje i najmanje promene prekinite sa treninzima, izlečite povredu. Ovo savetujem jer jednom dobro neizlečena povreda stalni je uzrok kasnijeg povređivanja.


Pozdrav

Poštovani,

u zavisnosti da li se radi o contusiji, istegnuću, ili rupturi (parcijalnoj ili kompletnoj) iprocenjuje se vreme oporavka. Imajući u vidu da nisam video povredu savetovao bih da vas pregleda specijalista sportske medicine i na osnovu njegovog mišljenja postupite.

Pozdrav

Poštovani,
Kod muškaraca najveći rast po statističkim podacima je od 13. -16. Godine. Nakon toga, krivulja rasta se u proseku godišnje povećava za 0, 5-1 cm do 20 godine. Trenirate sport koji pospešuje rast, ali ne bih mogao sa sigurnošću da tvrdim da ćete željeni rast dostići. Nema nekih posebnih farmakoloških sredstava koja direktno utiču na rast, tako da nemate potrebe za uzimanjem istih.


Pozdrav