Psiholog Milica Mikić Grčkarac
Psiholog Milica Mikić Grčkarac
Psihologija
Milica Mikić Grčkarac, psiholog i akreditovani psihoterapeut iz polja integrativne psihodimanske psihoterapije u Kraljevu. Sa radnim iskustvom koje stiče u oblasti porodičnih i partnerskih odnosa, adolescentnih kriza, bolesti zavisnosti, rešavanja konfliktnih situacija, emocionalnih teškoća.
Zakažite pregled
O lekaru
Milica Mikić Grčkarac, master psiholog i akreditovani psihoterapeut sa nacionalnim sertifikatom iz polja integrativne psihodinamske psihoterapije (OLI metod), u Kraljevu.
Program edukacije je akreditovan od strane UPSKS (Udruženja za Psihoterapiju, Savetovanje i Koučing Srbije) i EAC (Evropske asocijacije za savetovanje).
Radno iskustvo je stekla u osnovnim i srednjim školama u radu sa decom koja redovno pohađaju nastavu kao i sa decom koja pohađaju nastavu po individualnom obrazovnom programu (IOP). U Centru za socijalni rad, stiče iskustva u oblasti porodičnih i partnerskih odnosa, delikventnog ponašanja, adolescentnih kriza, bolesti zavisnosti, prevencija nasilja u porodici, rešavanja konfliktnih situacija. Sarađuje samo sa adolescentnom populacijom (preko 19 godina).
Milica Mikić Grčkarac je osnivač je Udruženja iz oblasti mentalnog zdravlja. Kao psihoterapeut zauzima aktivno učešće u mnogim projektima, istraživanjima i radionicama iz oblasti psihologije.
Psihoterapija može biti od pomoći u tretmanu većine problema mentalnog zdravlja, uključujući:
- anksiozne poremećaje, kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD), fobije, panični poremećaj,
- poremećaji raspoloženja, kao što su depresija ili bipolarni poremećaj,
- zavisnosti, kao što su alkoholizam, zavisnost od droga ili kompulzivno kockanje,
- poremećaji u ishrani, kao što su anoreksija ili bulimija,
- poremećaji ličnosti, kao što je granični poremećaj ličnosti ili poremećaj zavisne ličnosti.
Takođe, psihoterapija je od velikog značaja i u svakodnevnim teškoćama poput:
- problema u komunikaciji u partnerskim ili porodičnim odnosima,
- lična neprilagođenost,
- strategija prevazilaženja stresa,
- emocionalnih teškoća: nesigurnost, nisko samopouzdanje,
- problema odlaganja (upravljanje vremenom) i donošenja odluka,
- problema sa učenjem - problemi sa koncentracijom, motivacijom, nedostatkom radnih navika, veštine učenja,
- razvijanja veština za adekvatno funkcionisanje u različitim sferama života.
Termin kod psihologa Milice Mikić Grčkarac možete zakazati putem Stetoskop.info sajta ili pozivom na 063/687-460.
Ordinacije
Radnički bataljon 17g, Kraljevo
Cenovnik
Cene su informativnog karaktera i mogu se razlikovati u zavisnosti od složenosti procedure.
Radno iskustvo
Udruženje Psihosfera
(2018) Psihoterapeut.
Srednja stručna škola
Psiholog - stručni saradnik.
Osnovna škola
Psiholog - stručni saradnik.
Centar za socijalni rad
Diplomirani psiholog - voditelj slučaja.
Obrazovanje
Filozofski fakultet Univerzitet u Nišu
(2010–2014) Osnovne studije - Diplomirani psiholog.
Filozofski fakultet Univerzitet u Nišu
(2014–2017) Master akademske studije - Master psiholog.
OLI Edukativni centar
(2018) Integrativna psihodinamska psihoterapija - psihoterapeut.
Članstva
Podaci o članstvima nisu uneti.
Ocene i iskustva
Još uvek nema ocena.
Najnoviji članci koje je lekar objavio:
Da li nam je svima potrebna sistemska porodična terapija?
Sistemska porodična terapija, kao metod psihoterapije i psihosocijalne intervencije usmerena je na porodicu, kao sistem u celosti, pri čemu postoji cilj da se postigne promena u funkcionisanju porodice, na nivou psihološkog ili psihijatrijskog problema.
Psiholog Milica Mikić Grčkarac
Kako opstaju poremećaji i simptomi?
Čovekova psiha je veoma kompleksna, zato je ne možemo lako razumeti. Ali, kada shvatimo način i svrhu njenog funkcionisanja, onda prepreke ka zadovoljnijem i srećnijem životu, svodimo na minimum.
Psiholog Milica Mikić Grčkarac
Svi odgovori doktora (112)
Poštovani,
Ako ne radite na uzroku koji utiče na nastanak simptoma, lekovima nećete sprečiti da se simptomi vrate. Lekovi samo ublazavaju fiziolosku reakciju organizma a uzrok depresije ili depresivnosti ostaje nepromenjen. Neko vreme lekovi vrse funkciju ali kada se organizam adaptira na tu dozu bice potrebna sve veca kolicina lekova kako biste postigli isti efekat. Lekovi ne resevaju problem, samo ga maskiraju.
Postovani, da li ste posetili psihologa ili psihoterapeuta?
pitanje
Godinama imam problem sa paničnim napadima, uhvati me strašna nervoza, celo telo mi podrhtava, stane mi vazduh kao da ću se ugušiti, imam osećaj da propadam, da ću umreti. Strašan osećaj, ne daj bože nikome. Dosta puta sam bila u domu zdravlja kod neuropsihijatra, ali nikada niko nije hteo da me sasluša, samo su me kljukali lekovima, a nikakvog efekta. Poslednja dva put sam imala užasnu aritmiju, preskakanje srca, nemir, gušenje, pobelim kao krpa i u tom trenutku kao da želim sebi da naudim. Pijem Ksalol 0,25 ujutru i uveče, ali ništa ne pomaže. Išla sam na razne preglede, radila ultrazvuk srca, nosila holter, ali sve je u redu. Ne vidim rešenje, a sve mi je gore.
Poštovana, treba da idete na redovne sesije psihoterapije. Na taj način ćete razrešiti panične napade.
Poštovana, potrebno je prvo da porazgovarate sa partnerom otvoreno, ako to nema pozitivan ishod onda predlažem bračnu psihoterapiju. Prvo se treba utvrditi da li partner želi da popravi odnos? Vi ne možete ništa bez partnera, šta god da uradite neće biti dovoljno ako ne postoji motivacija i želja sa obe strane.
Ako motivacija postoji, potrebno je otkriti uzrok tog problema i raditi na tome da se otkloni, naravno udruženo.
pitanje
Poštovani, Imam dijagnozu F60.3 poremećaj ličnosti, emocionalni. Probao sam mnoge terapije međutim nijedna nije dala nikakav efekat. Čak i pre 10 godina se dešavalo isto. Jednom mi je na Stetoskopu, isto pre nekoliko godina, psihijatrica rekla da treba primeniti triciklični antidepresiv. Kako je moguće da ništa ne deluje?
Poštovani,
terapija lekovima nije dovoljna, potrebno je uvesti i redovne psihoterapijske seanse.
pitanje
Kažu da je moj problem anksioznost. Imam razne tegobe i to svakodnevno. Bol u grudima, vratu, nogama i rukama, utrnuće po celom telu, ponkead glavobolje, često vrtoglavice. Bio sam na više pregleda, sve je u redu. Jedina stvar koja nije okej, jesu povišeni leukociti. Više puta je rađen UZ abdomena, rtg pluća, sve je u redu... Da li je moguće da je anksioznost toliko jaka da osećam stalne tegobe i da zbog njih ne mogu da spavam?
Ako je medicinski sve u redu, anksioznost dovodi do različitih fizioloških manifestacija u večem ili manjem stepenu.
Na osvovu poruke koju ste napisali, mada to nije dovoljno informacija, imate neki oblik anksioznosti. To je u stvari preterana briga, suviše ste okupirani negativnim aspektima svog života. Potrebno je da idete na seanse kod psihologa, psihoterapeuta kako biste se fokusirali na Vaše mogućnosti, a ne nedostatke.
Ako Vam ne odgovara psihijatar, imate pravo da ga promenite. I nemojte na svoju ruku povećavati dozu lekova.
pitanje
Imam problema sa kontrolom besa, naročito u porodici, a posebno sa svojom decom. Sama sebi kažem da ću raspraviti nešto sa mojim starijim dečakom (npr. neku ocenu iz škole, ima 7 godina), i onda dođe do toga da galamim na sav glas. Naljutim se na njega, ali duboko u sebi znam da me na to tera i neki moj problem, da li poslovni ili egzistencijalni.
Dešavalo se da u ljutnji bacim nešto i slomim, zalupim vrata, slupam šalter. Svesna sam da je moje ponašanje neprihvatljivo, pogotovo kad su deca u pitanju, plašim se što im dajem loš primer, i plašim se da ću stvoriti takve osobe od njih... ali nikako ne uspevam da se iskontrolišem.
Često me je sramota i od vlastitog komšiluka. Inače, u nekim drugim odnosima nemam taj problem, uglavnom mi ne pada na pamet da se na poslu prepirem s nekim i povisujem ton. Pokušavala sam da u par navrata razgovaram sa jednom drugaricom koja radi kao psihoterapeut, ali ona mi uvek kaže - ti si dobra majka. Svako veče sama sa sobom vodim razgovore, pokušavam da čitam literaturu koja bi mi mogla biti od koristi, ali kada dođe okidač, pokleknem. Inače, živim sama sa decom, suprug i ja samo razdvojeni.
Na osnovu poruke koju ste napisali imate nisku toleranciju na frustraciju, što znači da nemate dovoljno strpljenja. Posebno sa bliskim ljudima jer znate da je te odnose teže narušiti, na poslu znate da će se to loše odraziti po Vas.
Potrebno je da uvedete u svoju svakodnevnu rutinu i neki hobi, interesovanje, fizičku aktivnost koja bi Vam donosila zadovoljstvo. Potom da u trenucima besa pokušajte da prizovete pozitivnu sliku stvarnosti , osim negativne, koju vidite. U besu kao da postajemo slepi i ne vidimo celovito, npr. Vi vidite dete koje je neposlušno ali to je Vaše dete koje ne zna i kome je potrebna Vaša pomoć itd. U trenucima intenzivnog besa ako ne možete da iskontrolišete, tačnije dok ne naučite da ga kontrolišete, izadjite prošetajte ili bilo šta drugo kako ne bi ugrožavali sebe ili druge.
Takoďje, trebalo bi da se ispita šta stoji iza tog besa. Može biti da stoji neka potisnuta tuga, bespomoćnost.
Poštovana, osim medikamenata potrebna Vam je i psihoterapija. Nemojte pojačavati dozu lekova na svoju ruku.
Pitajte doktora
Imate nedoumicu u vezi sa svojim zdravljem? Postavite pitanje i dobijte odgovor lekara u najkraćem roku.
Prijavite se na Stetoskop Gazette
Mesečni bilten o zdravlju, inovacijama i svemu aktuelnom u medicini.