Poštovani, 

Psihoterapeut od samog pocetka ima odgovornost prema klijentu, a uspeh psihoterapijskog procesa zavisi od psihoterapeuta i klijenta, tacnije njihovog odnosa (saveza). Psihoterapeut ne treba da zauzima poziciju moci. 

Za generalizovani anksiozni poremećaj na prvom mestu je psihoterapija, a lekovi se uključuju kada su simptomi veoma izraženi. Ali pored lekova su Vam potrebni psihološki tretmani, koji su promarni. Lekovi izazivaju zavisnost i nemojte ih ukidati na svoju ruku, doza mora postepeno da se smanjuje jer se organizam navikao na te supstance. Ali obavezno se javite psihologu ili psihoterapeutu kako bi otpočeli rad na uzroku anksioznosti.

Poštovana, 

Možete odraditi odredjena medicinska ispitivanja kako biste otklonili sumnju vezano za odredjene organske tegobe. 

Medjutim, postoji velika verovatnoća da je ta knedla u grlu posledica upravo napetosti. Pored toga mogu se javiti i drugi simptomi, poput ubrzanog disanja, rada srca, gubitak daha, stezanje u grlu i grudnom košu, vrtoglavicu itd. To je posledica anksioznosti, jer strah koji se javlja uzrokuje niz fizioloških reakcija. U tom slučaju potražite pomoć psihologa ili psihoterapeuta. 

Naravno da je moguće psihoterapijom

Poštovana, lekovi Vam pomažu da ublažite simptome, u toj fazi je potrebno poraditi na uzroku nastanka problema. Ako ne radite na uzroku, onda se organizam navikava da datu dozu, postajete tolerantni, i potrebna je sve jača doza kako biste postigli isti efekat.

Poštovani,

postoje oprečna misljenja strucnjaka po pitanju toga da li je shozofrenije nasledna ili ne. 

Nasledjem dobijamo genetski materijal koji predstavlja predispoziciju ali ne i uslov razvoja bolesti. Dakle, bolest se razvija ako pogoduju faktori sredine. Najcesce ako osoba zivi sa obolelom osobom pa uci po modelu veca je verovatnoca razvoja bolesti, nego ako nema dodirnih tacaka. 

Moj lični stav je da dete koje odrasta u zdravoj i sigurnoj sredini, bez obzira na nasledni faktor, kada je u pitanju shizofrenija, nece razviti tu bolest. 

Poštovana Jelena, nemojte stavljati fokus na lekove. Treba da znate da se organizam privikava na datu dozu i da je vremenom neophodna sve veca doza za isti efekat. Treba da poradite na strategijama prevazilazenja stresnih situacija i drugim faktorima koji doprinose tim simptomima. Lekovi bi trebalo da Vam budu poslednja opcija.

Poštovani, trebalo bi da se detaljno ispita o čemu je reč. Može biti prolazna depresivnost uzrokovana nekim dogadjajem, situacijom ili hroničnim nezadovoljstvom. Pitanje je kada, koliko dugo se javlja taj obrazac razmišljanja i koliko učestalo.

Nemojte povećavati dozu lekova na svoju ruku bez nadzora lekara, koji treba da ima uvid u vase biohemijske analize. Ako Vam lekar i poveća dozu leka, pomoći će neko vreme, ali to nije adekvatno resenje. 

Poštovana,

lekovi ne otklanjanu uzrok anksioznosti, već samo ublazavaju fizioloske simptome. Ako niste poradili na uzroku, anksioznost nece nestati. Uvek ce trebati sve veca doza lekova kako biste postigli isti efekat, jer se organizam navikava na dozu, tacnije postajemo tolerantni.